Pređi na sadržaj

Litvanska književnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prva litvanska knjiga (1547) The Simple Words of Catechism Martinas Mažvidas.

Literatura Litvanije (litv. lietuvių literatūra) tiče se umetnosti pisanih dela koja su Litvanci stvarali tokom svoje istorije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Latinski jezik[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana Radivilias (1592, Viljnius).[1]

Bogatstvo litvanske književnosti je napisano na latinskom,[2] glavnom naučnom jeziku u srednjem veku. Izjave litvanskog kralja Mindovga glavni su primer literature ove vrste. Letters of Gediminas su još jedno ključno nasleđe litvanskih latinskih spisa.

Jedan od prvih litvanskih autora koji je pisao na latinskom bio je Mikolaj Husovčik (oko 1480— posle 1533). Njegova pesma Carmen de statura, feritate ac venatione bisontis je objavljena 1523. godine, opisuje litvanski pejzaž, način života i običaje, dotiče se postojećih političkih problema i odražava sukob paganstva i hrišćanstva.

Johanes Vislicenus (1485—1520) je napisao pesmu Bellum Prutenum posvećenu bici kod Grinvalda protiv tevtonskog poretka.

Osoba pod pseudonimom Michalo Lituanus [lt] (oko 1490 —1560) napisao je sredinom 16. veka raspravu De moribus tartarorum, lituanorum et moscorum, ali je objavljena tek 1615.

Petrus Alkagnikensis (oko 150—1571) bio je pravnik i pesnik španskog porekla, koji je postao izvanredna ličnost u kulturnom životu Litvanije u 16. veku. Augustin Rotundus (oko 1520—1582) bio je publicista, pravnik i gradonačelnik Viljnusa, koji je istoriju Litvanije napisao latinskim jezikom oko 1560. godine (nijedan poznati rukopis nije sačuvan). Jonas Radvanas, humanista pesnik u drugoj polovini 16. veka, napisao je epsku pesmu imitirajući Enejida od Vergilije. Njegov Radivilias, zamišljen kao litvanski nacionalni ep, objavljen je u Vilnjusu 1588. godine.[3]

Laurencijus Bojeris (oko 1561—1619) bio je pesnik švedskog porekla, koji je diplomirao na Univerzitetu u Vilniusu. Njegovo glavno delo je Carolomachia, pesma posvećena pobedi Litvanaca nad švedskom vojskom u bici kod Kirholma 1605. godine. Pesma je napisana i objavljena 1606, odmah godinu dana nakon događaja. Mnogi zanimljivi detalji bitke posvedočeni su u njegovoj pesmi, takođe jednom od prvih pomena litvanskog bojnog poklika muški! (lat. caede!, engl. defeat!).

Maćej Kazimjež Sarbjevski (1595—1640) bio je pesnik poljskog porekla, diplomirao je na Univerzitetu u Vilnjusu i veći deo je proveo u Litvaniji, Vilnjusu i Kražiaju. Njegova evropska slava potekla je iz njegove prve pesničke zbirke Lyricorum libri tres (1625). U svojoj knjizi Dii gentium (1627), zajedno sa rimskim božanstvima, opisao je litvansku mitologiju.

Adam Šreter (1525—1572) je napisao pesmu na latinskom jeziku posvećenu reci Nemunas De fluvio Memela Lithuaniae carmen elegiacum.[4]

Litvanski naučnici iz 17. veka pisali su i na latinskom jeziku, koji je bio uobičajeni naučni jezik u katoličkoj Evropi: Kazimijeras Kojelavičius Vijukas i Žigimantas Lijauksminas poznati su po svojim latinskim spisima iz teologije, retorike i muzike. Albertas Kojelavičius Vijukas je napisao prvu štampanu litvansku istoriju Historiae Lituanae u dva toma (1650, 1669). Kazimijeras Kojelavičius Vijukas bio je „plodan” pisac, njegovo nasleđe broji više od dvadeset knjiga na latinskom jeziku.

Maćej Strijkovski i Augustinus Rotundus bili su zagovornici upotrebe latinice kao službenog jezika Velike kneževine Litvanije, jer su smatrali da je litvanski narodni jezik koji se razvio iz latinskog. Njihovo verovanje temeljilo se na gramatičkim sličnostima ova dva jezika.

Latinske knjige litvanskih autora su objavljivane u Vilnjusu, Krakovu i Rigi. Samo u 16. veku u Vilnjusu je objavljeno 158 latinskih knjiga. Istraživanja broje 374 knjiga objavljene u Velikoj kneževini Litvanije ili napisane od strane građana i objavljene u inostranstvu u 15—16. veku.[5] Iako je prva štamparija osnovana u Velikoj kneževini Litvanije 1522. godine, u Viljnusu prvi koji je osnovao štampariju u Sitiju 1480. bio je Litvanac Džon Letou.

Litvanski jezik[uredi | uredi izvor]

Sigismund III Vasa, u poseti Vilnjusu, prvi heksametar na litvanskom jeziku, 1589.

Litvanski naučnici Abraomas Kulvjetis (oko 1510 —1545) i Stanislovas Rapalionis (1485—1545) bili su prvi autori koji su pisali na litvanskom jeziku. Litvanska književna dela na litvanskom jeziku prvi put su objavljena u 16. veku. Godine 1547. Martinas Mažvidas (oko 1520—1563) je sastavio i objavio prvu štampanu knjigu The Simple Words of Catechism, koja označava početak štampane litvanske književnosti. Za njim je sledio Mikalojus Daukša (1527—1613) sa svojim Catechism, or Education Obligatory to Every Christian. U 16. i 17. veku litvanska književnost je bila prvenstveno religiozna. Tokom reformacionog pokreta katoličke i kalvinističke pristalice u Litvaniji takmičile su se međusobno za uticaj. Jedan primer za to je najveća objavljena knjiga na litvanskom jeziku u 17. veku Knyga nobažnystės krikščioniškos,[6] čiji je pokrovitelj Januš Radzivil. Tokom 18. veka povećao se broj svetovnih publikacija, uključujući rečnike. Univerzitet u Viljnusu je promovisao upotrebu jezika i stvaranje književnih dela u prvoj polovini 19. veka. Ali nakon podele državne zajednice Poljske i Litvanije, Rusija, koja je preko svog carstva kontrolisala veći deo litvanske teritorije, sredinom 19. veka najavila je 40-godišnju zabrane štampanja na litvanskom jeziku latinicom. Izdavaštvo je prebačeno u Istočnu Prusku, a litvanski knjige su krijumčari dostavljali u Litvaniju. Prva litvanska svetovna knjiga bio je prevod Ezopo pasakėčios, preveden sa latinskog i objavljen 1706. od Johana Fridriha Šulca (1648—1710).

Konstantinas Sirvidas

The Sermon Book of Wolfenbüttel, rukopis knjige propovedi Volfenbitela (1573) je najstarija poznata litvanska knjiga. Knjiga je pronađena u biblioteci Herzog August u Volfenbitelu.

Jonas Bretkunas (1536—1602) bio je jedan od najpoznatijih programera pismenog litvanskog jezika. Preveo je Bibliju na litvanski i bio autor dvanaest knjiga. Njegova najistaknutija dela su Chronicon des Landes Preussen (1578—1579), Postilla, tatai esti trumpas ir prastas išguldimas evangeliu (1591), Kancionalas nekurių giesmių (1589) i rukopis litvanske Biblije (1590). Litvanski jezik Bretkunas je bogat i nije imao premca do pisanja Kristijonasa Donelajtisa. U velikoj meri je uticao na formiranje litvanskog književnog jezika i stila pisanja.

Konstantinas Sirvidas (1579—1631) je objavio prvi tom zbirke svojih propovetki Punktai Sakymų. Njegov poljsko-latinsko-litvanski rečnik Dictionarium trium linguarum koristio se do 19. veka i visoko su ga ocenili litvanski pisci i leksikografi.

Samjuel Boguslav Kilinjski (1631—1666) bio je kalvinista i prevodilac Biblije na litvanski jezik. Prevod je prosleđen u štampu u Londonu 1660. godine, ali zbog nepovoljnih okolnosti nije završen i objavljena je samo polovina Starog zaveta. Takođe je izdao dve brošure u kojima je britanskom društvu objasnio svoj rad i neophodnost objavljivanja Biblije na litvanskom jeziku sa kratkim informacijama o Velikoj kneževini Litvanije: An Account of the Translation of the Bible into the Lithuanian Tongue (1659) i Ratio institutae translationis Bibliorum in linguam Lithuanicam, in quam nunquam adhuc Scriptura sacra est versa, ex quo fidem Christianam, ab conjunctionem Magni Ducatus Lithvaniae cum Regno Poloniae (1659). Kao glavni izvor je koristio tada popularno holandsko biblijsko izdanje Statenbijbel.

Kristijonas Donelajtis (1714—1780) je napisao prvu litvansku pesmu u heksametru Metai (1818), postavljajući tako temelje litvanskoj poeziji. Njegova pesma se do sada smatra najuspešnijim tekstom heksametara na litvanskom.

Antanas Strazdas (1760—1833) bio je pesnik, koji je pisao tekstove pod uticajem narodnih pesama. Njegovo najpoznatije delo, himna Pulkim ant kelių i danas se peva u crkvama. Njegove najpoznatije pesme uključuju Strazdas, Aušra i Barnis.

Jurgis Pabreža (1771—1849) bio je sveštenik, lekar, botaničar, napisao je enciklopedijsko delo o botanici na samožitskom dijalektu Taislius auguminis, stvorio je litvansku terminologiju botanike. Takođe je pisao o 250 originalnih propovedima i dnevnika Ryžtai.

Simonas Daukantas

Simonas Daukantas (1793—1864) je promovisao povratak litvanskim tradicijama pre Državne zajednice Poljske i Litvanije, koje je prikazao kao zlatno doba Litvanije i obnovu zavičajne kulture, zasnovane na litvanskom jeziku i običajima. Imajući te ideje na umu, napisao je već 1822. godine istoriju Litvanije na litvanskom jeziku Darbai senųjų lietuvių ir žemaičių, mada još uvek nije objavljena u to vreme.

Mikalojus Akelajtis (1829—1887) je jedan od najistaknutijih stvaralaca i izdavača litvanske didaktičke literature, publicista i etnograf. Doprineo je Auszra, Gazieta Lietuwiszka, komponovao pripovetke Kvestorius (1860) i Jonas Išmisločius (1860). U pismu istoričaru Mišelu Balinskom 1857. napisao je: „Trebali bismo oživeti litvanski jezik, izbaciti iz poruge jezik koji ima veličinu sanskrta, latinsku silu, grčku prefinjenost i italijansku melodičnost”.[7]

Vladika Motejus Valančijus (1801—1875) je sponzorisao ilegalnu praksu štampanja litvanskih knjiga u Maloj Litvaniji i njihovo krijumčarenje u Litvaniju. I sam je pisao knjige na bogatom samogitijskom dijalektu: Palangos Juzė, prva ilustrovana knjiga za decu na litvanskom, Vaikų knygelė i Žemaičių vyskupystė. Takođe je pozvao na otpor rusifikaciji i protest protiv zatvaranja katoličkih crkava i manastira. Valančijus je bio jedna od glavnih ličnosti koja je postavila temelj za litvanski nacionalni preporod.

Antanas Baranauskas (1835—1902) je napisao pesmu Anykščių šilelis, programsko delo čiji je glavni cilj bio otkriti lepotu litvanskog jezika i pokazati njegovu pogodnost za poeziju. Pesma Anykščių šilelis važi za najpoznatiji slogovni stih na litvanskom. Baranauskas je takođe bio matematičar i dijalektolog i stvorio je mnoge litvanske matematičke pojmove.

Vaclovas Biržiška (1884—1965) je u svom tromesečnom enciklopedijskom delu Aleksandrynas sakupljao biografije i bibliografije pisaca koji su pisali na litvanskom, počev od 1475. i završavajući 1865. U Aleksandrynas je uključeno 370 osoba.

Književnost 20. veka[uredi | uredi izvor]

Kada je 1904. ukinuta zabrana štampanja na litvanskom jeziku pomoću latiničnog pisma, pisci su počeli da eksperimentišu i usvajaju elemente različitih evropskih književnih pokreta kao što su simbolizam, impresionizam i ekspresionizam. Prvo razdoblje litvanske nezavisnosti (1918—40), u međuratnom periodu, stvorilo je književnost koja je istraživala vlastito društvo i stvarala likove sa dubokim emocijama, jer njihove primarne brige više nisu bile političke. Pokret Keturi vėjai je započeo objavljivanjem Prophet of the Four Winds (1893—1942). Ovo je bila pobuna protiv tradicionalne poezije. Teorijska osnova Keturi vėjai je bila u početku futurizam koji je preko Rusije stigao sa zapada; kasniji uticaji bili su kubizam, dadaizam, nadrealizam, unanimizam i nemački ekspresionizam.

Maironis (1862—1932) je jedan od najpoznatijih klasičnih litvanskih pesnika. Bio je zapažen i po dramskoj i po lirskoj romantičnoj poeziji i nazvan je „pesnikom-prorokom litvanskog nacionalnog preporoda”. Postavio je temelje za modernu litvansku poeziju. Bio je inspirisan prirodom i drevnom istorijom Litvanije. U njegovim stihovima se često sreću imena i dela velikih knezova Litvanije. Zbirka pesama Pavasario balsai (1895) je njegovo najznačajnije delo.

Maironis

Izuzetna ličnost početka 20. veka bio je Vincas Kreve‑Mickevičijus (1882—1954), romanopisac i dramatičar. Njegovi mnogi radovi obuhvataju Dainavos šalies senų žmonių padavimai (1912) i istorijske drame Šarūnas (1911), Skirgaila (1925) i Mindaugo mirtis (1935).

Ignas Šeinius (1889—1959) je romanopisac, litvanski diplomata u Švedskoj i drugim skandinavskim zemljama i pisac impresionista. Njegovi najzapaženiji radovi su Kuprelis (1913) i Raudonasis tvanas (1940), prvo napisane na švedskom i Den röda floden. Šeinius opisuje kako su „Sovjeti uništili nezavisnost zemlje, pogazili patriotizam litvanske nacije, nasilno uveli sovjetski način života; kako su sovetizovali ekonomiju zemlje i eksproprisali privatni biznis”. The Red Flood služi kao svedočanstvo tih događaja.[8] Njegov naučnofantastični roman Siegfried Immerselbe atsijaunina (1934) bio je jedan od prvih romana u Evropi koji je osudio nacionalnu socijalističku distopiju.

Petras Vajčunas (1890—1959) bio je popularni dramski pisac, proizvodeći po jednu predstavu svake godine tokom 1920-ih i 1930-ih.

Jurgis Savickis (1890—1952) bio je pisac kratkih priča i diplomata koji je Litvaniju predstavljao uglavnom u skandinavskim zemljama. Njegova dela često sadrže duhovitost i ironiju, sažete rečenice. Njegova najzapaženija dela su zbirka kratkih priča Raudoni batukai (1951) i njegov ratni dnevnik Žemė dega (1956).

Vincas Mikolajtis-Putinas (1893—1967) je pisao liriku, drame i romane, uključujući autobiografski roman Altorių šešėly (3. tom, 1933), u kojem je opisao sveštenika koji sumnja u svoje zvanje i na kraju odabir sekularnog života.[9] Godine 1935. se odrekao sveštenstva i postao profesor književnosti.

Samoobrazovani Žemaite (1845—1921) je objavio niz kratkih priča početkom 20. veka.

Vidun (1868—1953) je bio filozof, publicista i pisac. Na njega su uticala klasična evropska i vedska filozofija. Zanimala ga je orijentalna filozofija kao izvor za oživljavanje litvanske nacionalne svesti i autentične tradicionalne kulture. Glavna dela su mu Mūsų uždavinys (1911), Tautos gyvata (1920), Sieben Hundert Jahre deutsch-litauischer Beziehungen (1932). Godine 1940. je nominovan Nobelovom nagradom.

Oskar Miloš

Oskar Miloš (1877—1939) je imenovan za otpravnika poslova 1920. godine, kada je Francuska priznala nezavisnost Litvanije. Njegove publikacije obuhvatale su zbirku od 26 litvanskih pesama iz 1928. godine, Lithuanian Tales and Stories (1930), Lithuanian Tales (1933), i The Origin of the Lithuanian Nation (1937). Na njegovu mističnost i vizije uticao je Emanuel Svedenborg. Miloš je identifikovan kao litvanski pesnik koji piše na francuskom jeziku.

Balis Sruoga (1896—1947) je napisao drame zasnovane na litvanskoj istoriji ili mitologiji: Milžino paunksmė (1932), Radvila Perkūnas (1935), Baisioji naktis (1935) i Aitvaras teisėjas (1935) . Tokom Drugog svetskog rata, nakon što su nacisti okupirali Litvaniju, marta 1943, zajedno sa četrdeset sedam litvanskih intelektualaca, poslat je u koncentracioni logor Štuthof nakon što su nacisti započeli kampanju protiv moguće antinacističke agitacije. Na osnovu ovog iskustva, kasnije je napisao svoje najpoznatije delo Dievų miškas (1957). U knjizi je otkrio život u koncentracionom logoru očima čoveka čiji je jedini način da spasi svoj život i održi svoje dostojanstvo bio da sve posmatra kroz veo ironije i sarkazma. Izlagao je i mučitelje i žrtve kao nesavršena ljudska bića, daleko od lažnih ideala njihovih političkih vođa.

Ieva Simonaitjte (1897—1978) je predstavljala kulturu Male Litvanije i regije Klaipeda, teritorija nemačke Istočne Pruske sa sve manjim brojem litvanskog stanovništva. Dobila je priznanje kritike za roman Aukštujų Šimonių likimas (1935).

Antanas Maceina (1908—1987) je bio filozof, egzistencijalista, prosvetitelj i pesnik. Glavni istraživački ciljevi bili su mu filozofija kulture, etika i religija. U nizu knjiga raspravlja o egzistencijalnim pitanjima bića i bavi se starom teodicejskom zagonetkom koja se odnosi na postanak i opravdanje zla: Didysis inkvizitorius (1950), Jobo drama (1950) i Niekšybės paslaptis (1964).[10]

Vitaute Žilinskaite (rođena 1930) dobila je, između ostalog, dve nagrade za knjige za decu, nagradu sindikata 1964. i državnu nagradu za dela klasifikovana kao humoristična ili satirična. Godine 1961. objavila je zbirku poezije Don’t Stop, Little Hour.[11]

Markelijus Martinaitis (1936—2013) bio je pesnik i esejista. Glavna tema njegove poezije je sukob starog, arhaičnog, seoskog pogleda na svet sa modernim svetom. Njegovo glavno delo je Kukučio baladės (1977), pesma o prevarantu Kukučiju, koji razotkriva apsurd „modernog novog života” koji je donela brutalna sovjetska okupacija sa istoka, bio je jedan od katalizatora za mirnu revoluciju u Litvaniji. Pesma je recitovana i pevana tokom masovnih političkih skupova krajem 1980-ih i početkom 90-ih.[12]

Sigitas Geda (1943—2008) bio je produktivan pesnik i dramski pisac. Njegove pesme povezuju drevnu litvansku politeističku religiju i mitologiju sa grčkim i sumerskim panteonom, preplićući stari i novi svet sa oda životu i vitalnosti. Njegova najvažnija dela su Strazdas (1967), 26 rudens ir vasaros giesmės (1972), Žalio gintaro vėriniai (1988) i libreto Strazdas - žalias paukštis (1984).

Tomas Venclova (rođen 1937) bio je pesnik, esejista, književni kritičar i prevodilac. Dok je bio profesor na Univerzitetu u Viljnusu, uključio se u litvansku helsinšku grupu,[13] organizaciju za ljudska prava koja je uključivala proteste protiv sovjetskih aktivnosti u Litvaniji. Njegova umešanost dovela je do sukoba sa vladom, ali je 1977. dobio dozvolu da emigrira u SAD; tamo je postao profesor na univerzitetu Jejl. The Sign of Speech, knjiga poezije, objavljena u Litvaniji pre njegovog odlaska, praćena je drugim knjigama poezije, esejima i prevodima objavljenim u SAD. Nekoliko kompilacija ovih dela objavljeno je u Litvaniji nakon sticanja nezavisnosti devedesetih godina.[14] Njegova književna kritika uključuje studiju o Aleksandru Votu.

Arvidas Šliogeris (1944—2019) bio je filozof, esejista, prevodilac filozofskih tekstova i društveni kritičar. U svojim radovima istražuje probleme bića i suštine, osnove stvarnosti i postojanja. Takođe je najpoznatiji litvanski istraživač Martina Hajdegera. Osnovna dela su mu Niekis ir esmas (2005), Transcendencijos tyla (1996) i Daiktas ir menas (1988).

Petras Dirgela (1947—2015) je bio prozaista, esejista, tvorac istoriozofske tradicije romana u litvanskoj književnosti. Njegova najpoznatija dela su Joldijos jūra (1987—1988) i Anciliaus ežeras (1991). Vrhunac njegovog stvaralaštva predstavlja monumentalna četvorotomna saga (sastavljena od 14 knjiga) Karalystė. Žemės keleivių epas (1997—2004). Njegove knjige su prevedene na deset jezika.

Ričardas Gavelis (1950—2002) bio je dramski pisac, novinar i autor Vilniaus pokeris i nekoliko drugih romana i zbirki kratkih priča. Njegov rad karakteriše kombinacija fantazije, erotike, filozofskih promišljanja o ljudskom stanju i psihološkog uvida.

Saulius Tomas Kondrotas (rođen 1953) je filozofski pisac, majstor kratkih priča. Njegov stil i apstrakcija sveta u njegovom delu podsećaju na stil Horhea Luisa Borgesa. Prebegao je u Zapadnu Nemačku 1986. godine. U svom najpoznatijem romanu Žalčio žvilgsnis (1981) istražuje problem zla, uništenja koje neprimetno prodire u porodicu i generacije. Roman je preveden na petnaest jezika.

Jurgis Kunčinas (1947—2002), Ričardas Gavelis (1950—2002) i Jurga Ivanauskaite (1961—2007) su napisali romane istražujući litvansko stanje tokom kasnog 20. veka.

Književnost 21. veka[uredi | uredi izvor]

Alvidas Slepikas (rođen 1966) je dramski pisac i pesnik. Njegov roman Mano vardas – Marytė (2012) je postao najčitaniji 2012. u Litvaniji i imao je šest ponovljenih izdanja. Engleski prevod knjige bio je The Times u Velikoj Britaniji u julu 2019.[15] To je jedan od najprevođenijih litvanskih romana, preveden na engleski, nemački, poljski, letonski, estonski, ukrajinski i holandski jezik.

Ruta Sepetis

Ruta Sepetis (rođena 1967) je litvansko-američki pisac istorijske fantastike. Kao autorka, ona je prva u The New York Times, međunarodna bestseler i dobitnica Karnegijeve medalje. Njen prvi roman Between Shades of Gray (2011), o genocidu nad litvanskim narodom nakon sovjetske okupacije 1941, je kritikovan i preveden na preko trideset različitih jezika.

Kristina Sabalijauskajte

Kristina Sabalijauskajte (rođena 1974) je debitovala sa četvrtom tomom sagom Silva Rerum o životu plemstva u Velikoj kneževini Litvanije (2008, 2011, 2014 i 2016). Postao je bestseler u Litvaniji i preveden je na poljski i letonski jezik. Letonski čitaoci glasali su za njegovo uvrštavanje na listu 100 najomiljenijih letonskih knjiga svih vremena. U Poljskoj je dobio izuzetne kritike.

Laura Sintija (rođena 1976) je pisac i dramaturg. Njena najzapaženija dela su predstava Liučė čiuožia (2003) i njen debitantski roman Kvėpavimas į marmurą (2006), koji je 2009. dobio nagradu Evropske unije za književnost i preveden je na engleski jezik.[16]

Rimantas Kmita (rođen 1977) je pisac, esejista i prevodilac. Njegovo najzapaženije delo je Pietinia kronikas (2016), hronika Šjauljaja. Izabrana je za knjigu godine 2017. u kategoriji odraslih.

Agne Žagrakalite (rođena 1979) je pesnikinja, esejista i književna kritičarka. Njene prve pesničke zbirke Išteku objavljene su 2003. Njena druga knjiga Visa tiesa apie Alisą Meler objavljena je 2008. i imenovana je jednom od deset najkreativnijih knjiga u Litvaniji 2008.

Gabija Grušaite (rođena 1987) je debitovala sa svojim prvim romanom Neišsipildymas (2010). Njen drugi roman Stasys Šaltoka (2017) je objavljen na engleskom kao Cold East.

Nacionalne pesme i folklor[uredi | uredi izvor]

The Institute of Lithuanian Literature and Folklore objavljuje zbirke litvanskih nacionalnih pesama Dainynas. Zenonas Slaviunas je objavio tri toma litvanskih Sutartinės (višeglasne pesme).[17] Tradicionalna vokalna muzika izuzetno se ceni na svetskim razmerama: litvanske i višedelne pesme nalaze se na Uneskovoj reprezentativnoj listi remek-dela usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva.[18] Broji se do 400.000 tekstova litvanskih pesama koje su prikupili istraživači i folkloristi i čuvaju se u litvanskom arhivu folklora.

Memoari deportovanih i partizana[uredi | uredi izvor]

Aukštaičių kova, 1949.
Pisac, partizan Bronijus Krivickas.

Po povratku nezavisnosti 1990. godine, mnoga ranije zabranjena i neobjavljena dela književnosti su dospela do čitaoca. Prikupljeno je i objavljeno više tomova memoara sovjetske deportacije iz Litvanije i litvanskih partizana. Označava se kao tremties literatūra, tremtinių atsiminimai i partizanų literatūra. Najpoznatiji litvanski partizanski pisci su Adolfas Ramanauskas (1918—1957), Juozas Lukša (1921—1951), Lionginas Baliukevičius (1925—1950), Bronijus Krivickas (1919—1952) i Mamertas Indriliunas (1920—1945).

Knjiga Partizanai (The Partisans) Juozasa Lukša je objavljena više puta u Litvaniji, u SAD kao Fighters for Freedom.

Najpoznatiji predstavnici litvanske deportovane literature su Dalija Grinkevičiute (1927—1987),[19] Valentas Ardžiunas (1933—2007), Leonardas Matuzevičius (1923—2000), Petras Zablokas (1914—2008), Kazis Inčiura (1906—1974) i Antanas Miškinis (1905—1983).

Antanas Miškinis je napisao svoje Psalmės (1989) u Gulagu na komadima kore od breze i vreće od cementa. Mnogi njegovi psalmi postali su nacionalne pesme.[20]

Dalia Grinkevičiute je doživela užas od Gulagua dok je bila deportovana sa njegovom porodicom 1941, nakon okupacije Litvanije od strane Rusa. Posle petnaest godina vratila se u Litvaniju, sama je pisala memoare i kolekcionarske memoare drugih deportovanih. Zbog ove aktivnosti je progonila komitet državne bezbednosti SSSR. Najpoznatije knjige su Lietuviai prie Laptevų jūros,[21] 1988, A Stolen Youth, a Stolen Homeland: Memoirs, 2002, Shadows on the Tundra, 2018.

Ona Lukauskaite Poškine (1906—1983) bila je otporna Litvanka, osuđena na deset godina zatvora zbog svog delovanja u antisovjetskom otporu. Napisala je memoare o godinama u sovjetskim lagerima i roman Lagerių pasakos.

Litvanski partizanski pokret, koji je trajao više od osam godina, takođe je doprineo folkloru. Poznate su hiljade partizanskih pesama (partizanų dainos) koje su bile popularne među partizanima i litvanskim narodom.

Litvanska književnost u izgnanstvu[uredi | uredi izvor]

Litvanci su primorani da napuste zemlju ili su emigrirali kao deca sa roditeljima. Izgnanička književnost je ekvivalentan deo književnosti koju su stvorili oni koji su ostali. Po povratku Sovjeta 1944. godine, oko dve trećine litvanskih pisaca, zajedno sa 62.000 drugih Litvanaca, otišlo je u inostranstvo i tako je litvanska književnost podeljena na dva dela.[22] Među ove autore spadaju Antanas Škema (1910—1961), Alfonsas Nika-Niliunas (1919—2015), Marius Katiliškis (1914—1980), Kazis Bradunas (1917—2009), Bernardas Brazdžionis (1907—2002), Henrikas Radauskas (1910—1970) i mnogi drugi.[23]

Brojni pesnici su bili prinuđeni u emigraciju ili su emigrirali da pobegnu iz sovjetske okupacije nakon Drugog svetskog rata. Pisali su izražavajući nostalgiju za rodnom zemljom i litvanskom prirodom i domaćinstvima. Ovaj pokret nazvan je Žemininkai, što znači kopneni pesnici, po antologiji Žemė, koju je sastavio Kazis Bradunas i objavljena je u Los Anđelesu 1951. Pet pesnika koji se obično klasifikuju kao Žemininkaisu Juozas Kekštas (1915—1981), Kazis Bradunas, Alfonsas Nika-Niliunas, Henrikas Nagis (1920—1996) i Vitautas Mačernis (1921—1944).

Litvanska izgnanička literatura podeljena je na tri perioda: period izbegličkih kampova u Nemačkoj i Austriji (1945—50), koji su karakterisali osećanja otuđenosti, nostalgije i neizvesnosti za budućnost; period naseljavanja (1950—60) u kome su poteškoće prilagođavanja nepoznatim i sukoba između starih i novih vrednosti bile najviše; i period integracije u novo, moderno društvo, u kome su eksperimenti u književnosti ponovo postali važni.[22]

Najpoznatiji roman Antanasa Škeme, Baltoji drobulė (1958), je tek nedavno preveden na engleski i nemački jezik i dobio je međunarodno priznanje.[24]

Jonas Mekas (1922—2019) je filmski producent, pesnik i umetnik i često je nazivan „kumom američke avangardne kinematografije”. Poznat je po zbirkama pesama Semeniškių idilės (1948), Gėlių kalbėjimas (1961), Dienoraščiai 1970—1982 (1985), esejima Laiškai iš niekur (1997). Njegove pesme i proza su prevedene na francuski, nemački i engleski jezik.

Vitautas Kavolis (1930—1996) bio je sociolog, književni kritičar i istoričar kulture. Njegove studije o nacionalizmu i književnosti bile su uticajne među intelektualcima u inostranstvu, nakon povratka nezavisnosti 1990.

Algis Budris (1931—2008) je rođen u porodici litvanskog diplomate koja se nije vratila u zemlju nakon okupacije Sovjetskog Saveza. Pisao je na engleskom jeziku i poznat je po naučno-fantastičnim romanima Who? i Rogue Moon. Pored brojnih nagrada Hugo i Nebjula, osvojio je nagradu udruženja za istraživanje naučne fantastike 2007. i Pilgrim nagradu za životno doprinos, kao i stipendiju.

Eduardas Cinzas (1924—1996) je napustio Litvaniju 1944. i nastanio se u Belgiju. U njegovim romanima život malih belgijskih gradova prikazan je na realan i sarkastičan način. Najzapaženija dela su Brolio Mykolo gatvė (1972) i Šv. Petro šunynas (1984).

Antanas Silejka (rođen 1953) se kroz novinarstvo uključio u restituciju nezavisnosti Litvanije tokom pada Sovjetskog Saveza 1988—1991. i za ovu aktivnost je dobio medalju Viteški krst od litvanske vlade 2004.[25] Njegova najzapaženija dela su Woman in Bronze (2004), The Barefoot Bingo Caller (2017) i Provisionally Yours (2019)..

Izdavaštvo i književni događaji[uredi | uredi izvor]

Institut za litvansku književnost i folklor u palati Vileišis.

U Litvaniji postoji 45 izdavačkih kuća koje pokrivaju 83 odsto celokupnog tržišta izdavača knjiga.[26] Sajam knjiga u Vilnjusu je najveći sajam knjiga u baltičkim državama. Takođe, to je jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Litvaniji. Međunarodni sajam knjiga u Vilnjusu fokusiran je isključivo na čitaoca; njegov glavni akcenat je na knjigama i kulturnim događajima, kao i na mogućnosti da autori komuniciraju sa svojim čitaocima.[27] Prevod litvanskih autora na druge jezike podržava Translation Grant Programme koji vodi litvanski institut za kulturu.[28] Samo 2020. godine potvrđeni su prevodi 46 knjiga litvanskih autora.[29]

Poezijos pavasaris je međunarodni pesnički festival koji se svake godine održava od 1965. U njemu učestvuju litvanski, kao i drugi svetski pesnici koji se fokusiraju na razne književne forme, uključujući poeziju, prevode i eseje.[30] Svake godine laureatu festivala dodeljuje se hrastov venac. Od 1985. godine početkom oktobra održava se međunarodni pesnički festival Druškininkaj.

Tomas Venclova i Dalija Grinkevičiute su najviše objavljeni i prevođeni litvanski autori u inostranstvu.

Književna kritika[uredi | uredi izvor]

Prvi fragmenti književne kritike nalaze se u spisima i obeleživačima Danieliusa Kleinasa (1609—1666), Mihaela Morlina (1641—1708), Filipa Ruhiga (1675—1749) i drugi. Simonas Vaišnoras (1545—1600) je prvi koji je sveobuhvatnije pisao o litvanskoj književnosti u predgovoru Žemčiūga teologiška (1600).[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Radvanas, Jonas. „Radivilias, sive De vita, et rebus praeclarissime gestis immortalis memoriae”. theeuropeanlibrary.org. ex officina Ioannis Kartzani. Pristupljeno 14. 7. 2018. 
  2. ^ Introduction to Latin language Lithuanian literature Arhivirano 2007-10-06 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ Dambrauskaitė, Ramunė (1995). A Latin Funeral Oration From Vilnius (1594). books.google.lt (na jeziku: engleski). Leuven: Leuven University Press, Humanistica Lovaniensia. str. 253. ISBN 9789061866800. Pristupljeno 13. 7. 2018. 
  4. ^ Kolupaila, Steponas. „Seniausias literatūrinis darbas apie Nemuną” (PDF) (na jeziku: litvanski). Pristupljeno 28. 12. 2019. 
  5. ^ Narbutienė, Daiva, sudaryt.; Narbutas, Sigitas, sudaryt.; Ulčinaitė, Eugenija, red.; Pociūtė, Dainora, red.; Lukšaitė, Ingė, red.; Kuolys, Darius, red.; Jovaišas, Albinas, red.; Girdzijauskas, Juozapas, red.; Dini, Pietro U., red. „XV-XVI a. Lietuvos lotyniškų knygų sąrašas / Index librorum latinorum Lituaniae saeculi quinti decimi et sexti decimi”. elibrary.mab.lt. Pristupljeno 29. 12. 2019. 
  6. ^ „JONUŠAS RADVILA: NEPRIKLAUSOMOS LAIKYSENOS IŠT” (PDF). www.rofondas.lt (na jeziku: litvanski). str. 75. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  7. ^ Genzelis, Bronius (2007). The restitution of Lithuania's statehood (na jeziku: engleski). str. 34. ISBN 978-9955-415-66-4. 
  8. ^ „The Presentation of "The Red Flood"”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  9. ^ „Vincas Mykolaitis - Putinas | Antologija.lt”. antologija.lt. Pristupljeno 2021-05-16. 
  10. ^ Baranova, Jūratė (2000). Lithuanian Philosophy: Persons and Ideas. The Council for Research in Values and Philosophy. str. 5. ISBN 1-56518-137-9. Pristupljeno 26. 8. 2018. 
  11. ^ Lietuviškos knygos Arhivirano 2011-07-20 na sajtu Wayback Machine
  12. ^ „The Ballads of Kukutis by Marcelijus Martinaitis Bilingual English / Lithuanian edition”. Pristupljeno 24. 8. 2018. „In creating the character of Kukutis, Marcelijus Martinaitis found a voice which could articulate the anger, frustration and passions of the Lithuanian people, a voice which, contrary to all expectations, managed to escape the Soviet censor's pen and which, a decade after publication of The Ballads of Kukutis, was to become the catalyst for revolution in the Baltics. Indeed, during the mass political rallies of the late 1980s and early '90s, poems from The Ballads were chanted, sung and performed everywhere.” 
  13. ^ International Helsinki Federation for Human Rights Arhivirano 2006-10-02 na sajtu Wayback Machine
  14. ^ Tomas Venclova - Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2021)Jonas Zdanys
  15. ^ „Lithuanian writer's novel gets a Book of the Month in the UK”. lithuaniatribune.com. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  16. ^ Jegelevičius, Linas. „Grabbing Britons' attention for Lithuanian fiction is now easier than ever”. Pristupljeno 31. 12. 2018. „Cerniauskaite is an accomplished writer, but she is also quite a daring writer. You really get the feeling of her emotional involvement in the novel, a kind of raw, poetic energy that is very engaging. The novel focuses on a woman’s involvement with three men, her father, her partner and an adopted son, Ilya. Each of these relationships is difficult and in some ways broken and ends badly.” 
  17. ^ Slaviūnas, Zenonas. „Sutartinės. Daugiabalsės lietuvių liaudies dainos”. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  18. ^ „Sutartinės, Lithuanian multipart songs”. Pristupljeno 30. 12. 2018. „Sutartinės (from the word sutarti – to be in concordance) is a form of polyphonic music performed by female singers in north-east Lithuania. The songs have simple melodies, with two to five pitches, and comprise two distinct parts: a meaningful main text and a refrain that may include nonce words.” 
  19. ^ „www.peirenepress.com”. Pristupljeno 14. 5. 2019. „At the age of 21, she escapes the gulag and returns to Lithuania. She writes her memories on scraps of paper and buries them in the garden, fearing they might be discovered by the KGB. They are not found until 1991, four years after her death.” 
  20. ^ „Aukštaitijos dainius po gulagų neatsitiesė – eiliavo banaliai, lyg tyčiotųsi iš pavergėjo”. lrt.lt (na jeziku: litvanski). Pristupljeno 2. 11. 2020. 
  21. ^ „LITHUANIANS BY THE LAPTEV SEA: THE SIBERIAN MEMOIRS OF DALIA GRINKEVIČIŪTĖ”. lituanus.org. Arhivirano iz originala 08. 11. 2020. g. Pristupljeno 22. 11. 2020. 
  22. ^ a b Bukaveckas-Vaičikonis, Kristina. „THE DEVELOPMENT OF LITHUANIAN LITERATURE IN THE WEST: Two Divergent Strands”. Arhivirano iz originala 16. 05. 2021. g. Pristupljeno 3. 5. 2019. 
  23. ^ The Experience of Exile in Lithuanian Poetry Arhivirano 2006-08-23 na sajtu Wayback Machine
  24. ^ „White Shroud”. www.vagabondvoices.co.uk. Pristupljeno 25. 8. 2018. 
  25. ^ „Antanas SIleika”. antanassileika.ca. Arhivirano iz originala 30. 11. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2019. 
  26. ^ „Literature and Publishing”. lrkm.lrv.lt/. Pristupljeno 21. 11. 2018. [mrtva veza]
  27. ^ „The Phenomenon of the International Vilnius Book Fair”. www.lla.lt. Arhivirano iz originala 21. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 11. 2018. „The Second Christmas – this is how Lithuanian publishers call International Vilnius Book Fair, which awaits its fans every February at the Lithuanian Exhibition and Congress Centre LITEXPO. Publishing houses around the globe rush to publish the most interesting and beautiful books by Christmas-time, in time for the gift-buying fever. Vilnius Book Fair that takes place soon after Christmas in Vilnius is an additional opportunity for publishers to organize writers’ meetings with readers and introduce new books.” 
  28. ^ „Sixteen Lithuanian authors' works will be translated into eight languages around the world”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2018. g. Pristupljeno 30. 12. 2018. „Shelves in The United Kingdom, Latvia, Poland, Ukraine, Croatia, Hungary, Bulgaria and Russia will soon carry sixteen works by Lithuanian authors. Foreign publishers submit application to the Translation Grant Programme being run by the Lithuanian Culture Institute when they become interested in the opportunity to present their readers a piece of work from Lithuania.” 
  29. ^ „Rekordas! Užsienyje bus išleistos dar 46 Lietuvos autorių knygos”. lithuanianculture.lt (na jeziku: litvanski). Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  30. ^ „"Poetry Spring" – International Festival”. Pristupljeno 21. 11. 2018. [mrtva veza]
  31. ^ „lietuvių literatūros kritika”. vle.lt. Pristupljeno 31. 3. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • (In Lithuanian, Latin) Compilers: Narbutienė, Daiva; Narbutas, Sigitas; Editors: Ulčinaitė, Eugenija; Pociūtė, Dainora; Lukšaitė, Ingė; Kuolys, Darius; Jovaišas, Albinas; Girdzijauskas, Juozapas; Dini, Pietro U. (2002). XV-XVI a. Lietuvos lotyniškų knygų sąrašas / Index librorum latinorum Lituaniae saeculi quinti decimi et sexti decimi. Vilnius : Lietuvių literaturos ir tautosakos institutas. ISBN 978-9986513520
  • A Nyka-Niliunas. Lithuanian Literature. Anthony Thorlby (ed). The Penguin Companion to Literature. Penguin Books. 1969. Volume 2 (European Literature). Pages 481 and 482.
  • "Lithuanian literature" in Chris Murray (ed). The Hutchinson Dictionary of the Arts. Helicon Publishing Limited. 1994. Reprinted (1997) ISBN 1859860478. Page 311.
  • Kvietkauskas, M. (2011). Transitions of Lithuanian Postmodernism: Lithuanian Literature in the Post-Soviet Period (On the Boundary of Two Worlds: Identity, Freedom, and Moral Imagination in the Baltics). Rodopi. ISBN 978-9042034419
  • Kelertas V. (1992). Come into My Time: Lithuania in Prose Fiction, 1970-90. University of Illinois Press. ISBN 978-0252062377
  • (In Lithuanian) Editors: Bradūnas K., Šilbajoris R. (1997). Lietuvių egzodo literatūra 1945-1990 / Literature of the Lithuanian exodus 1945-1990. Vilnius: Lituanistikos institutas (Chicago). ISBN 5-415-004459
  • Samalavičius A. (2014) The Dedalus Book of Lithuanian Literature (Dedalus Anthologies), Dedalus Limited. ISBN 978-1909232426

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Litvanska književnost na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Литванска_књижевност&oldid=27826124”