Margareta I Danska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Margareta I Danska
Kraljica Margareta I Danska
Lični podaci
Datum rođenja1353.
Mesto rođenjaFlenzburg,
Datum smrti28. oktobar 1412.(1412-10-28) (58/59 god.)
Mesto smrtiFlenzburg,
Porodica
SupružnikHokon VI Norveški
PotomstvoOlaf II Danski
RoditeljiValdemar IV Danski
Helvig of Schleswig
DinastijaEstridsona
PrethodnikOlaf II Danski, Albrekt Švedski
NaslednikErik Pomeranski

Margareta I Danska (dan. Margrete 1.; 1353—28. oktobar 1412) je bila kraljica Danske (1375—1412), kraljica Norveške (1388—1412), i regent Švedske (1389—1412). Osnivač je Kalmarske unije, kojom su 1397. ujedinjeni Danska, Švedska i Norveška.[1][2]

Vlada Danskom i Norveškom[uredi | uredi izvor]

Ćerka je kralja Valdemara IV Danskog. Sa deset godina udala se za norveškog kralja Hokona VI Norveškog, koji je vladao Norveškom.

Posle smrti Valdemara IV Danskog 1375. Margareta osigurava da njen sin Ulav IV bude izabran kao kralj Danske. Tokom 1380, Ulav IV nasleđuje norveški presto i polaganje prava na švedski presto. Margareta je kao regent u ime Ulava vladala Danskom i Norveškom.

Ulav IV je umro mlad 1387. godine.

Margareta se pokazala svoje državničke sposobnosti vraćajući Šlezvig u danski posed. Prethodno su Šlesvig držali grofovi Holštajna. Margareta im 1386. vraća Šlezvig, ali pod veoma teškim uslovima. Po tom sporazumu grofovi Holštajna više nisu smeli da pružaju utočište pobunjeničkim jilandskim plemićima. Margareta se posle toga svoju aktivnost skoncentrisala na Švedsku, gde je plemstvo ustalo protiv nepopularnog kralja Alberta Meklenburga.[3][4]

Vladar Švedske i Stokholma[uredi | uredi izvor]

U martu 1388. održana je konferencija u zamku Dalaborg, na kojoj su Šveđani prihvatili Margaretine zahteve i izabrali je kao vladara i složili se da prihvate svakog kralja, koga Margareta odabere. Albert od Meklenburga je krenuo sa plaćeničkom vojskom, ali poražen je i zarobljen 24. februara 1389. Margareta je time postala vladar sa tri kraljevstva.

Stokholm je tada bio gotovo potpuno nemački grad i nije se predavao Strah od Margarete I Danske uvlači i Hanzu u rat. Po sporazumu iz Lindholma 1395, Margareta je bila dužna da oslobodi Alberta od Meklenburga, pod uslovom da Albert plati 60.000 maraka u roku od tri godine.

Hanza je za to vreme držala Stokholm. Pošto Albert nije platio 60.000 maraka na vreme Hanza je Margareti predala Stokholm. Zauzvrat Hanza je dobila brojne trgovačke privilegije.

Kalmarska unija 1397.[uredi | uredi izvor]

Kalmarska unija početkom 16. veka

Margareta je 1389. proglasila svog nećaka Erika Pomeranskog kraljem Norveške. Svečano klanjanje budućem vladaru sprovedeno je 1396. u Danskoj i Švedskoj. Margareta je zadržala status regenta do Erikova punoletstva. Da bi ujedinjena kraljevstva još više ujedinila Margareta je sazvala tri Kalmarska saveta tokom 1397. Stvorena unija tri kraljevstva se naziva Kalmarska Unija. Erik Pomeranski je svečano proglašen kraljem Švedske, Norveške i Danske. Proces ujedinjenja nije sproveden onako kako se nadala Margareta Danska. Skupštine tri kraljevine su zahtevale da svaka zemlja zadrži ekskluzivno pravo na svoje teritorije, svoje zakone i običaje i da upravljaju njihovi vlastiti službenici. Zbog toga proces ujedinjenja nije doveo do potpunog stapanja Skandinavije u jednu državu.[5]

Nekoliko godina nakon proglašenja Kalmarske unije, Erik je postao punoletan kralj, ali Margareta Danska je ostala tokom svog života pravi vladar Skandinavije.

Pošto je to bila nesigurna unija Margareta Danska je tolerisala prisustvo službenika iz sva tri kraljevstva. Norveška i Švedska su tretirane kao integralni deo danske države.

Reforme i kupovina teritorija[uredi | uredi izvor]

Sarkofag Margarete Danske u katedrali Roskild u Kopenhagenu

Margareta je povratila stotine feuda pod vlast krune. Bili su to feudi, koji su otuđeni tokom vlasti Valdemara IV. Reformisala je dansku valutu. Zamenila je srebreni novac bakarnim, čime je prikupila ogromnu količinu srebra za kraljevsku riznicu. Značajan deo blaga je trošila za milostinju.

Otkupila je ostrvo Gotland od Alberta Meklennburga i Livonijanskog reda. Veliki deo Šlesviga je dobila na isti način. Suzdržavala se od stupanja u saveze, vodeći najvećim delom politiku neutralnosti.[6]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Umrla je 28. oktobra 1412. Njen sarkofag je u katedrali Roskild u Kopenhagenu. Ostavila je imanje katedrali pod uslovom da se u katedrali za nju redovno drže mise. U dan danas u toj katedrali dva puta dnevno oglašava se zvono za kraljicu Margaretu Dansku.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Kristof I
 
 
 
 
 
 
 
8. Erik V Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Margaret Sambiria
 
 
 
 
 
 
 
4. Kristof II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John I, Margrave of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Agnes of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Juta od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
2. Valdemar IV Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Barnim I, Duke of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
10. Boguslav IV, vojvoda Pomeranije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Euphemia of Pomerania
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Wizlaw II, Prince of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
11. Margaret of Rügen (d. 1320)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Agnes of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 
 
1. Margareta I Danska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Eric I, Duke of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
12. Valdemar IV, Duke of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Margaret of Rügen (d. 1272)
 
 
 
 
 
 
 
6. Eric II, Duke of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. John I, vojvoda Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
13. Elisabeth of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ingeborg Birgersdotter of Bjelbo
 
 
 
 
 
 
 
3. Helvig of Schleswig
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe
 
 
 
 
 
 
 
14. Henry I, Count of Holstein-Rendsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Elisabeth of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Adelheid of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. William, Count of Bronkhorst-Reckheim
 
 
 
 
 
 
 
15. Heilwig von Bronckhorst
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ermengarde of Randerode
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Margaret I queen of Denmark, Norway, and Sweden”. Britannica. Pristupljeno 25. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Margaret I of Denmark”. New World Encyclopedia. Pristupljeno 25. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Margaret I of Denmark (1353–1412)”. Encyclopedia. Pristupljeno 25. 1. 2021. (jezik: engleski)
  4. ^ „Margaret I the Great (1353-1412)”. Find A Grave Memorial. Pristupljeno 25. 1. 2021. (jezik: engleski)
  5. ^ „Queens Regnant - Margaret I of Denmark”. History of Royal Women. Pristupljeno 25. 1. 2021. (jezik: engleski)
  6. ^ „Margaret of Denmark”. Biography. Pristupljeno 25. 1. 2021. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Margareta I Danska na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргарета_I_Данска&oldid=25911834”