Marijan Čavić

marijan čavić
Marijan Čavić
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-03-10)10. mart 1915.
Mesto rođenja	Zagreb, Austrougarska
Datum smrti	decembar 1941.(1941-12-00) (26 god.)
Mesto smrti	logor Jasenovac, Kraljevina Jugoslavija (dejure) NDH (defakto)
Profesija	metalski radnik
Delovanje
Član KPJ od	1939.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.

Marijan Čavić (Zagreb, 10. mart 1915 — Jasenovac, decembar 1941), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 10. marta 1915. godine u Zagrebu. Poticao je iz radničke porodice. Još u najranijoj mladosti uključio se u rad revolucionarnog omladinskog pokreta, a kada je postao radnik-metalac uključio se u rad Ujedinjenih radničkih sindikata (URS). Ubrzo je postao sindikalni funkcioner i radio je na organizaciji mnogih sindikalnih akcija i štrajkova. Kao istaknuti borac za radnička prava, Marijan Čavić je 1939. primljen u članstvo tada ilegalne Komunističku partiju Jugoslavije (KPJ). Neposredno uoči Drugog svetskog rata postao je sekretar Trećeg rejonskog komiteta KP Hrvatske u Zagrebu.

Posle okupacije Jugoslavije i formiranja ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH), Marijan Čavić je organizovao u svom rejonu ilegalni rad i učestvovao u diverzantskim i drugim akcijama, a pomagao je i u radu Mesnog komiteta KPH za Zagreb, u učvršćenju partijskih organizacija. Odlukom Centralnog komiteta KP Hrvatske, Marijan je sredinom avgusta 1941. napustio Zagreb i otišao u Karlovac, kako bi pomogao karlovačkoj partijskoj organizaciji u organizovanju oslobodilačke borbe. Neposredno nakon dolaska u Karlovac, preuzeo je dužnost sekretara Mesnog komiteta i člana Okružnog komiteta KPH za Karlovac. Zajedno s Ivom Marinkovićem i Josipom Krašem, nastojao je uspostaviti prekinute veze sa Zagrebom, Petrovom gorom, Gorskim kotarom, Hrvatskim primorjem, Pokupljem, Likom i Banijom.

U veoma teškim uslovima, oni su uspeli da u Karlovcu, punom ustaša i Italijana, u relativno kratkom roku obnove partijsku organizaciju i osposobe je za dalji rad. Učvršćenje partijske organizacije mnogo je doprinelo razvoju ilegalnog rada, pa su iz dana u dan postizani dobri rezultati, a ovo je znatno uticalo i na učvršćenje skojevske organizacije u gradu. Pod rukovodstvom Marijana Čavića uspešno je radila i organizacija žena i tajna partijska štamparija u Karlovcu, smeštena u Dubravcu.

Ustaška policija ga je 16. oktobra 1941. godine, kod knjižare „Fogina“ u Karlovcu, iznenadila i uhapsila. Znajući da je Marijan značajna ličnost u partijskoj organizaciji, ustaška policija ga je podvrgla mučenju, ali im on nije hteo odati čak ni svoje ime. Da bi prekratio svoje muke, Marijan Čavić je pokušao izvršiti samoubistvo. Međutim, želeći po svaku cenu iznuditi od njega informacije, policija ga je odnela u karlovačku bolnicu na lečenje.

Partijska organizacija u Karlovcu je saznala da se Marijan nalazi u bolnici, pa je bio napravljen plan za njegovo oslobođenje iz bolnice. Jedna grupa od 24 borca Prvog kordunaškog bataljona, predvođena Većeslavom Holjevcem, preobučena u domobranske uniforme stigla je u Karlovac 17. novembra 1941. godine. Iako je sve teklo po unapred utvrđenom planu, akcija spašavanja nije uspela, jer su ga ustaše u međuvremenu ponovo vratile u zatvor, tako da ga Holjevac sa svojim partizanima nije našao u bolnici. Partizanski vod se, zarobivši uz put dvojicu ustaša, vratio istim putem kojim je i ušao u Karlovac. Na mostu preko Korane došlo je do sukoba s Italijanima, ali se vod uspeo povući na Petrovu goru, ostavivši iza sebe nekoliko mrtvih italijanskih vojnika.

Marijan Čavić je posle ove akcije prebačen u Zagreb. Tada je izvršen još jedan pokušaj njegovog spašavanja i to zamenom, ali međutim, ni taj pokušaj nije uspeo. Odveden je u logor Jasenovac, gde je ubijen decembra 1941. godine.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.