Богдан Орешчанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
БОГДАН ОРЕШЧАНИН
Bogdan Orescanin.jpg
Богдан Орешчанин
Датум рођења (1916-10-27)27. октобар 1916.
Место рођења Перна, код Вргинмоста
 Аустроугарска
Датум смрти 26. август 1978.(1978-08-26) (61 год.)
Место смрти Београд,  СР Србија
 СФР Југославија
Професија правник, дипломата
Члан КПЈ од средином 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант 5. хрватске бригаде
командант 4. хрватског корпуса
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411976.
Чин генерал-пуковник
Народни херој од 23. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Богдан Орешчанин (Перна, код Вргинмоста, 27. октобар 1916Београд, 26. август 1978), правник, дипломата, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА у резерви, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 27. октобра 1916. године у селу Перна код Вргинмоста. Породица му се преселила у Загреб, где је завршио основну школу и Реалну гимназију. Након тога је уписао Правни факултет Загребачког универзитета. Већ у вишим разредима гимназије, Орешчанин се нашао у кругу револуционарног омладинског покрета.

Народноослободилачка борба[уреди]

После фашистичке окупације Југославије 1941, вратио се у родно село и учествовао у припремама за оружани устанак на Кордуну. Ступио је у прву партизанску групу и постао члан Комунистичке партије Југославије. Убрзо је био постављен за командира Првог партизанског одреда Перна. Потом је прешао у Штаб кордунашког партизанског одреда, где је био оперативни официр. Марта 1942, био је именован за команданта Другог кордунашког партизанског одреда. Од септембра је био командант Пете хрватске бригаде, а од новембра начелник Штаба Првог хрватског корпуса. После тога је био начелник Оперативног одељења Главног штаба Хрватске, а од маја 1944. командант Четвртог хрватског корпуса НОВЈ. Тих дана, добио је чин генерал-мајора НОВЈ.

Учествовао је у многим биткама по Хрватској, Босни и Словенији. Био је већник Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске. Врховни командант Јосип Броз Тито га је, крајем 1944, прекомандовао у Врховни штаб НОВЈ. Учествовао је у формирању првог Генералштаба армије, где је више година вршио многе високе дужности.

Послератна каријера[уреди]

При крају рата и првих година после ослобођења, Богдан Орешчанин је у Генералштабу ЈА радио на организационом устројству армије. Одмах после рата, био је биран за већника у Сабору НР Хрватске. Био је биран и за савезног посланика у Уставотворној Скупштини Југославије. Вршио је многе функције у Југославији до 1970. године, када је отишао на дипломатски рад у иностранство:

  • члан Војне комисије Централног комитета КПЈ 1945. године
  • члан партијског Опуномоћства за ЈНА до 1968. године
  • савезни посланик у више заседања Савезне скупштине Југославије до 1970. године
  • председник Одбора за народну одбрану Савезне скупштине од 1968. до 1970. године
  • члан Одбора за спољну политику и међународне односе Савезне скупштине
  • члан Извршног комитета Југословенске групе Интерпарламентарне Уније до 1970. године

Дипломатски рад[уреди]

Као познавалац неколико светских језика, Богдан је припадао првој генерацији војних и политичких дипломата социјалистичке Југославије. У годинама после прекида са Совјетским Савезом, Орешчанин је као генерал послат за војног, ваздухопловног и поморског аташеа у Уједињено Краљевство. То се догодило 1952. године, када је Југославија полагано успостављала политичке, војне и економске односе са Западом.

Дипломатски посао поново је преузео 1970. године, у време када је био председник одбора за народну одбрану и члан Спољнополитичког одбора Савезне скупштине СФРЈ. Исте године, постао је ванредни и опуномоћени амбасадор СФР Југославије у Народној Републици Кини. Тиме је Југославија поново успоставила односе са Кином на нивоу амбасадора. Орешчанин је успео да убрза процес успостављања добрих и пријатељских односа Југославије са Кином, као и развијања међупартијских односа.

У исто време, био је ванредни и опуномоћени амбасадор Југославије у Северном Вијетнаму. То је било у време Вијетнамског рата. Орешчанин је такође био и први ванредни и опуномоћени амбасадор Југославије у Северној Кореји. У време његовог боравка, успостављени су државни и партијски односи између две земље. Истовремено, Орешчанин је, као делегирани представник Југославије у Пекингу, одржавао везе са представницима Кампућије, принцом Нородомом Сихануком и представницима Црвених Кмера у Пекингу и Кампућији.

Његов боравак на Далеком истоку био је успешно завршен 1973. године. Исте године, био је постављен за ванредног и опуномоћеног амбасадора у Уједињеном Краљевству. После три године, крајем 1976. се вратио у Југославију, пензионсан је и постао је члан Савета федерације СФРЈ. Тада се посветио теоријској разради неких тема војне и политичке природе, од којих је неколико рукописа остало недовршено због његове нагле смрти.

Умро је 26. августа 1978. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Идејно-литерарни рад и одликовања[уреди]

Главно животно дело Богдана Орешчанина био је његов рад на концепцији општенародне одбране Југославије, односно израда оригиналне ратне доктрине, која је проистекла из искустава народноослободилачког рата и револуције. Био је један од првих протагониста у разради Титове концепције југословенског рата и револуције. Радио је и на теоријским и практичним идејама о улози регуларне армије, територијалној одбрани и наоружаном народу у одбрамбеном рату и остало.

Његово најзначајније дело с подручја теорије јесте „Војни аспекти борбе за светски мир, националну независност и социјализам“. Дело је посвећено идеји о ограничености и несврсисходности упорабе војне силе и освајачких ратова и мисли о негацији ратова уопште. Значајни су и његови радови:

  • „О факторима војне силе у неким међудржавним оружаним сукобима из периода Другог светског рата“
  • „Извори војне снаге у југословенској социјалистичкој револуцији (1941–1945)“
  • „Војни аспекти националног ослобођења и класне борбе мирним средствима“
  • „Суштина и појам војне силе“, итд.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и 30 високих југословенских и страних одликовања међу којима су чехословачки Орден белог лава другог реда и пољски Грунвалдов крст другог реда. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.

Литература[уреди]