Meritokratija je vođstvo, teoretski zasnovano na zaslugama, talentu, veštini, inteligenciji i drugim relevantnim veštinama, pre nego na nasleđu (aristokratija), bogatstvu (plutokratija) ili volji većine (demokratija).
Pojam je nastao od latinske reči mereo što znači zaraditi i starogrčke reči kratos snaga, moć.
Meritokratija naglašava jednakost šansi za sve uzimajući u obzir da se položaj u hijerarhiji stiče kao rezultat postignuća merenog univerzalnim i objektivnim kriterijumima.[1]
Sam koncept ovog pojma vuče korene od kineske dinastije Han200. pre nove ere, poznat kao Mandarinski sistem, koji je naglašavao da vladini zvaničnici trebaju da budu visoko obrazovani. U XVIII veku se ovaj koncept iz Kine proširio kroz Britansku Indiju, gde je postao dominantan faktor u britanskoj vladavini, a zatim i u kontinentalnu Evropu. Meritokratija je stigla i u Ameriku i promovisana je posle ubistva predsednika Džejmsa Garfilda1881. godine, kada je uvedena praksa da se posao u vladi dobija na osnovu ispitivanja sposobnosti, a ne na osnovu političkih veza ili po političkoj bliskosti.[2]
Politika