Milo Rakočević

Milo Rakočević
Lični podaci
Datum rođenja	1910.
Mesto rođenja	Rečine, kod Kolašina, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti	3. april 2007.(2007-04-03) (96/97 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Milo Rakočević (Rečine, kod Kolašina, 1910 — Pariz, 3. aprila 2007) bio je vazduhoplovni kapetan Jugoslovenske vojske. Tokom Drugog svetskog rata je kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, obavljao poverljive obaveštajne zadatke, po nalogu Vrhovne komande. Godine 1942. proglašen je za četničkog vojvodu. Posle rata bio je istaknuti politički emigrant i priznati ekonomski stručnjak.

Biografija

Rodio se u selu Rečine na padinama Bjelasice. Završio je gimnaziju u Kolašinu i Vojnu akademiju u Beogradu. Nižu školu Vojne akademije pohađao je u 57. klasi (od 1929), a Višu školu Vone akademije u 39. klasi (od 1937. godine). Tridesetih godina bio je oficir Kraljeve garde u Beogradu. Po završetku Više škole Vojne akademije, 1939. godine, raspoređen je u ministarstvo vojske i mornarice. Tada je vazduhoplovstvo tražilo oficire iz drugih rodova i on se prijavio. Krajem 1939. godine preveden je iz pešadije u vazduhoplovstvo i postavljen za komandira 6. bazne čete na aerodromu u Zemunu.

U Drugi svetski rat ulazi u činu vazduhoplovnog kapetana. Posle aprilskog sloma vraća se u Beograd, gde ga hapsi Gestapo. Ipak, uspeva da se izbavi iz zatvora i sklanja se u Kolašin. Sa drugim oficirima Rakočević je učestvovao u Trinaestojulskom ustanku protiv Italijana u Crnoj Gori. Posle potpisivanja primirja bio je u štabu generala Blaža Đukanovića na Cetinju. Takođe se nalazio na dužnosti obaveštajnog oficira vojvode Ilije Trifunovića Birčanina, komandanta četničkih jedinica u najzapadnijim srpskim krajevima.

Po Birčaninovom nalogu, Rakočević je zajedno sa majorom Borivojem Radulovićem i kapetanom Radovanom Ivaniševićem, napisao elaborat o osnivanju Dinarske četničke divizije, od 8. do 12. marta 1942. godine. Bio je jedan od 30 četničkih vojvoda, koje je, na predlog generala Dragoljuba Mihailovića proglasio vojvoda Birčanin.

Proleća 1942. godine Rakočević je učestvovao u borbama protiv komunista, koje on naziva „Drugi narodni ustanak u Crnoj Gori“.

Kada je Vrhovna komanda generala Mihailovića juna 1942. godine došla u selo Gornje Lipovo kod Kolašina, kapetan Rakočević joj se stavio na raspolaganje. General Mihailović mu daje obaveštajni zadatak. Pored ostalog, Rakočević je ilegalno ubačen među Italijane, u procesu, tzv. legalizacije četnika. Međutim, Italijani su ga otkrili i uhapsili. U zatvoru u Budvi nalazio se do kapitulacije Italije. Odmah po izlasku iz zatvora uhapsili su ga i komunisti i izveli na sud. Sigurne smrti spasilo ga je nemačko bombardovanje; jedna bomba pogodila je improvizovanu sudnicu na Čevu, a u nastalom haosu Rakočević uspeva da pobegne. Sa svojom i još jednom porodicom, ribarskim brodom, pobegao je u Italiju, u noći između 13. i 14. jula 1944. godine.

Englezi su ga jedno vreme držali u zatvoru, ali posle detaljnog ispitivanja pušten je na slobodu. Ponovo je uhapšen krajem septembra 1944, jer se nalazio u grupi oficira koja je odbila da stupi u „Britansko vazduhoplovstvo“, znajući da je ono osnovano radi pomoći komunistima. U zatvoru ostaje kratko, jer prihvata ponudu britanske vojske za službu pri njenoj komandi u Rimu. Međutim, 26. aprila 1946. godine Britanci hapse Rakočevića i treći put, bez obrazloženja, a verovatno zbog protesta vlasti nove Komunističke Jugoslavije što se bivši četnički oficir nalazi u Britanskoj službi. Premešten je u logor u Osnabriku, ali posle nekoliko meseci vraća se u Rim i nalazi posao kod američke vojske.

Godine 1947. Rakočević odlazi u Francusku. Još u Rimu upisao je studije ekonomije. Našao je posao u Parizu i nastavio studije. Doktorirao je ekonomske nauke na univerzitetu u Rimu 22. jula 1950. godine. Radio je u francuskoj automobilskoj industriji. Penzionisan je 1976. godine. Milo Rakočević je objavio knjigu "Iz rata u emigraciju" 1993. godine u Parizu, u sopstvenom izdanju. Preminuo je 2007. godine, u Parizu.

Proglašavanje Vojvoda

Četrdeset dana posle smrti Mila Rakočevića 12. maja 2007. godine, ispunjena je njegova poslednja želja, da se proglasi 15 četničkih vojvoda. Na osnovu svojih saznanja on je proglasio:

Iz Srbije:

• Mirčeta Ivančević
• Branislav Jevtić
• Miodrag Milovanović
• Gojko Daničić

Iz Crne Gore:

• Milan Dobrašinović
• Andrija Mandić
• Mileta Pavićević
• Vuko Vlahović

Iz Republike Srpske:

• Jovan Tintor
• Draško Stojisavljević

Iz Dijaspore:

• Čedomir Ašanin
• Božidar Vešović
• Tomislav Tomović

Iz Slovenije:

• Uroš Šušterič