Napad Irana na Izrael 2024.

Napad Irana na Izrael 2024.
Deo Iransko-izraelski sukob, Građanski rat u Siriji, Rat Izraela i Hamasa
Vreme 13-14. april 2024. Mesto Izrael, Golanska visoravan, Zapadna obala, Jordan, Irak, Sirija, Iran
Sukobljene strane
Iran Huti Hezbolah	Izrael Sjedinjene Američke Države Ujedinjeno Kraljevstvo Francuska Jordan
Komandanti i vođe
Ali Hamnej Mohamed-Reza Garaei Aštijani Abdul Malik el Huti Hasan Nasralah	Benjamin Netanjahu Joav Galant Džo Bajden Emanuel Makron Riši Sunak Abdulah II od Jordana
Uključene jedinice
Korpus Čuvara Islamske revolucije Huti	Izraelske odbrambene snage Ratno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država Američka ratna mornarica Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo
Jačina
Prema Izraelu: ~320 iranskih letećih projektila:, uključujući: ~170 Dronova samoubica ~120 Balističkih projektila ~30 Krsarećih projektila Prema Iranu: Stotine dronova samoubica Šahed 136 Desetine balističkih projektila Prema Sjedinjenim Državama: Oko 350 iranskih raketa i dronova Huti Više bespilotnih letelica Hezbolah Desetine raketa BM-21 Grad	Izrael: Odbrambeni sistem Gvozdena kupola borbeni avioni F-35 borbeni avioni F-16 Avio-radari Avion tanker Amerika: F-15E borbeni avionir MIM-104 Patriot Velika Britanija: 4 borbena aviona Jurofajter tajfun Jordan: F-16 borbeni avioni
Žrtve i gubici
Prema Izraelu Nijedan	Prema Izraelu Vazduhoplovne baze Nevatim i Ramon su malo oštećene Oštećen transportni avion Lokid C-130 Herkul Prema Iranu Vazduhoplovnae baze Nevatim i Ramon i obaveštajna baza na Golanskoj visoravni su značajno oštećene
1 izraelski civil teško ranjen gelerima Najmanje 31 osoba lečena od lakših povreda ili anksioznosti

Dana 13. aprila 2024. godine, iranski Korpus garde islamske revolucije, u koordinaciji sa militantnom grupom Huti iz Jemena i militantnim grupama koje podržava Iran, iz Sirije i Iraka, je pokrenuo napad na Izrael pod kodnim nazivom Operacija Istina obećanja (pers. قول صادقانه), korišćenjem dronova, krstarećih i balističkih projektila. Napadi su pokrenuti kao odgovor na izraelsko bombardovanje iranske ambasade u Damasku 1. aprila. Ovo je prva direktna vojna konfrontacija između dve zemlje od početka Iransko-izraelskog sukoba.

Ranije su dve zemlje imale Iransko-izraelski sukob, poznat i kao Iransko-izraelski proksi rat ili Iransko-izraelski hladni rat . U izraelsko-palestinskom sukobu, Iran je podržao palestinske terorističke grupe kao što je Hamas. Izrael je podržavao iranske pobunjenike kao što su iranski narodni mudžahedini , izveo je vazdušne napade na iranske saveznike u Siriji i ubio iranske nuklearne naučnike. Izraelske snage su 2018. direktno napale iranske snage u Siriji.

Pozadina

Dana 7. oktobra 2023. godine ,HAMAS sa podrškom Irana, izvršio je napad na jugu Izraela, što je rezultiralo smrću 1.200 osoba. Izrael je odgovorio lansirajući tekuću izraelsku invaziju Gaze, koja je dovela do smrti više od 33.000 ljudi do sada, a Iran je optužio Izrael da je izvršio genocid protiv Palestinca u Gazi.

Posle 7. oktobra, Hezbolah u Libanu, koji podržava Iran, počeo je da napada severni Izrael. Od početka rata zabeleženo je preko 4.400 nasilnih incidenata između Hezbolaha i Izraela, a približno 100.000 Izraelaca je evakuisano iz severnog Izraela od početka sukoba.

Dana 1. aprila 2024. godine, zgrada iranskog konzulata pored iranske ambasade u Damasku, u Siriji, pogođena je izraelskim vazdušnim napadom, ubivši 16 ljudi, uključujući brigadnog generala Mohameda Rezu Zahedija, višeg komandanta Korpusa Islamske revolucionarne garde (Korpusa garde Islamske revolucije i sedam drugih oficira IRGC-a. Ubrzo nakon napada, Iran je obećao osvetu sa izveštajima koji sugerišu da je to potencijalni motiv za vazdušni napad. Iran je tvrdio da je zgrada deo kompleksa ambasade, dok je Izrael tvrdio da je to zgrada koju koristi Iranska revolucionarna garda i koja se nalazi izvan ograđenog kompleksa ambasade. Mnoge zemlje i međunarodne organizacije osudile su napad. Sjedinjene Države su negirale umešanost ili prethodno saznanje.

U nedeljama koje su prethodile napadu, Sjedinjene Države, Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo su upozorile Iran da ne napada Izrael i da bi takav napad predstavljao veliku eskalaciju i mogao bi dovesti do vojnog odgovora Zapada protiv Irana. Izrael je upozorio Iran da bi takav napad mogao dovesti do direktnog izraelskog vojnog odgovora na iranskom tlu.

Iran je nakon toga zapretio da će napasti vojne baze Sjedinjenih Država ako interveniše i odbrani Izrael početkom aprila 2024. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman i Kuvajt su navodno preduzeli korake da spreče SAD da iskoriste svoje baze na njihovim teritorijama za mogući napad na Iran.

Napad

Lansiranje dronova i raketa

Uveče 13. aprila 2024. Iran je pokrenuo napad bespilotnim letelicama i raketama na Izrael, gađajući — između ostalih nepotvrđenih putanja — lokacije na Golanskoj visoravni i regionu Arada i dve vazdušne baze u pustinji Negev. Sastojao se od više od 200 projektila i dronova, uključivao je balističke rakete.Portparol izraelske vojske rekao je da je Iran lansirao 170 dronova, 30 krstarećih projektila i 120 balističkih projektila.  Prema portparolu IDF Danijelu Hagariju , oko 350 raketa je lansirano na Izrael iz Irana, Iraka, Libana i Jemena.

Prema rečima iranskog načelnika štaba Mohameda Bagerija , među glavnim ciljevima je bila vazdušna baza Nevatim iz koje je Izrael izvršio napad na iranski konzulat, kao i obaveštajni centar u delu planine Hermon koji je okupirao Izrael , koji je snabdevao obaveštajne podatke. Operacija je bila ograničena na uzvratni napad na izraelski napad na iranski konzulat.Druge mete su uključivale vazduhoplovnu bazu Ramon na jugu Izraela,  Tel Aviv i Dimonu u kojoj se nalazi nuklearno postrojenje .Korišćena taktika se sastojala od zasićenja Gvozdene kupole i Davidove praćke sa prvim talasom stotina kamikaza dronova kako bi se očistio put desetinama balističkih projektila u drugom talasu.

Hezbolah je saopštio da je lansirao desetine raketa Grad na izraelsku lokaciju protivvazdušne odbrane na Golanskoj visoravni koju su okupirale IDF . Grupa je saopštila da se napad dogodio nešto posle ponoći po lokalnom vremenu.

Da bi se pripremio za napad, Izrael je, pored Iraka, Jordana, Libana, Sirije i Kuvajta, zatvorio svoj vazdušni prostor 13. aprila. Iran je samo zatvorio svoj vazdušni prostor za VFR letove,  a Egipat je svoju protivvazdušnu odbranu stavio u stanje visoke pripravnosti.

Odgovor Izraela

Izrael je koristio sisteme protivvazdušne odbrane da obori dolazeće oružje,  i ometao elektronske sisteme za navođenje da bi poremetio navigaciju projektila.  Mnogi dronovi su oboreni dok su leteli iznad Sirije.  Izrael je rekao da je 99% naoružanja uspešno presretnuto,  i da je njegovo vazduhoplovstvo presrelo 25 krstarećih projektila van zemlje.

Otprilike u 2:00 sata po lokalnom vremenu 14. aprila, u Jerusalimu su se čule eksplozije , dok su se sirene za vazdušne napade oglasile širom Izraela, Zapadne obale i Mrtvog mora . Nije poznato da li su eksplozije bile presretanje projektila od strane Gvozdene kupole ili raketni udari.

Avion IDF-a pogodio je vojne ciljeve u južnom Libanu koji pripadaju Hezbolahovim Radvan snagama.

Aktivnost ostalih zemalja

Sjedinjene Države su koordinirale multinacionalnu odbranu Izraela, od severnog Iraka do južnog Persijskog zaliva, iz Kombinovanog centra za vazdušne operacije u vazdušnoj bazi Al Udeid u Kataru. SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Jordan su koristile sopstvene snage za presretanje iranskih projektila,a Francuska je rasporedila svoju mornaricu da obezbedi radarsko pokrivanje.

Američki avioni su navodno uništili više od 80 iranskih projektila – više od polovine projektila koje je pretilo Izraelu – prije nego što je doseglo svoje ciljeve. SAD nisu objavile odakle je njihov avion lansiran i da li je neko imao sedište u Saudijskoj Arabiji.

Ratni avioni Tajfun Kraljevskog vazduhoplovstva oborili su neodređeni broj iranskih dronova, što je potvrdio britanski premijer Riši Sunak , letelice su već delovale u sirijskom i iračkom vazdušnom prostoru kao deo operacije Šejder za borbu protiv Islamske države .

Jordan se nalazi između Irana i Izraela i pripremio je svoju protivvazdušnu odbranu da presretne bespilotne letelice i rakete koje su narušile njegov vazdušni prostor. Iran je upozorio Jordan na svaku moguću akciju podrške Izraelu,ali je Jordan ipak otvorio svoj vazdušni prostor za američke i izraelske ratne avione.

Šteta i žrtve napada

Iran je tvrdio da je taktika zasićenja pomoću dronova uspela da porazi izraelsku protivvazdušnu odbranu i ošteti baze korišćene u napadu na iranski konzulat.Iran je tvrdio da je naneta značajna šteta i vazdušnim bazama i jednoj obaveštajnoj bazi na Golanskoj visoravni .

Visoki američki zvaničnik je izjavio da je pet iranskih balističkih projektila pogodilo vazdušnu bazu Nevatim , nanevši štetu transportnom avionu C-130 , neiskorišćenu pistu i prazna skladišta. Pored toga, četiri druge balističke rakete pogodile su vazduhoplovnu bazu Ramon .

Nije bilo mrtvih, ali je prijavljen veći broj povređenih. Sedmogodišnja devojčica je teško povređena gelerima od presretanja u oblasti Arada .  Najmanje 31 osoba je lečena, bilo zbog manjih povreda zadobijenih od gelera dok su odlazili u zaštićena područja, ili zbog anksioznosti.

Posledice napada

Nekoliko sati nakon početka napada, iranski izaslanik u Ujedinjenim nacijama izjavio je da se uzvratni napad „može smatrati zaključenim” i da će Iran odgovoriti „jačim i odlučnijim” akcijama ako Izrael „napravi još jednu grešku”. Takođe je pozvao SAD da se drže podalje od iransko-izraelskog sukoba.  Predsednik Ebrahim Raisi rekao je da je Iran dao „lekciju“ Izraelu kroz napad kao što je obećao vrhovni vođa.

Irak, Jordan i Izrael su ponovo otvorili svoj vazdušni prostor ubrzo nakon završetka napada.  Najmanje dva leta iz kompanije Viz Er i Roial Jordanian su preusmerena na Kipar sa preko 700 putnika.  Kiparska vazdušna komanda , pored dva glavna aerodroma na Kipru, takođe je stavljena u stanje visoke pripravnosti kao rezultat napada.

Posle napada, iranska ekonomija je doživela neposredne negativne efekte, pri čemu je nacionalna valuta, rijal , pala na novi minimum u odnosu na dolar.

Izrael je obećao da će uzvratiti Iranu.  Prema izraelskim izvorima, Izrael je planirao da započne svoje prve korake u kopnenoj ofanzivi u Rafi tokom nedelje, ali je to odložio kako bi razmotrio svoj odgovor na iranske udare na Izrael.  Izraelski ratni kabinet sastao se 15. aprila da razmotri odgovor na napad.

Reakcije

Izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao je da je ID na impresivan način zaustavila napad.  Galant je izjavio da je napad uspešno odbijen uz pomoć Sjedinjenih Država i drugih zemalja. On je istakao mogućnost formiranja strateškog saveza za suprotstavljanje ozbiljnoj i eventualno nuklearnoj pretnji koju predstavlja Iran.  Izrael je obećao „značajan odgovor“ na iransku odmazdu.

Hamas je rekao da je iranska vojna operacija protiv Izraela "prirodno pravo i zaslužen odgovor" na izraelsko bombardovanje iranskog konzulata u Damasku i ubistvo tamošnjih lidera IRGC.  Huti su rekli da su napadi legitiman odgovor na napad na iranski konzulat u Damasku.

Jordanski premijer Bišer Al Kasavni je 14. aprila izjavio tokom sastanka vlade da bi svaka regionalna eskalacija dovela do "opasnih puteva", dodajući da sve uključene strane moraju da deeskaliraju. Istog dana je ministar spoljnih poslova zemlje Aiman Safadi je izjavio da će Jordan preduzeti „sve neophodne mere“ da zaštiti svoj suverenitet i bezbednost i da će se pozabaviti pretnjama sa kojima se suočavaju njegovi građani.Safadi je takođe dodao da će Jordan odgovoriti na isti način bez obzira da li pretnja dolazi iz Izraela, Irana ili bilo koje druge zemlje, i napomenuo je da bi nastavak rata između Izraela i Hamasa i nestabilnost na Zapadnoj obali doveli do daljeg sukoba, pozivajući na rešenje dve države

Vidi još

• Građanski rat u Siriji
• Iransko-izraelski sukob