Nemiri na Maksimiru

Nemiri na Maksimiru
Neredi na Maksimiru
Datum	13. maj 1990. god. (1990-05-13)
Lokacija	Maksimir, Zagreb, SRH, SFRJ 45° 49′ N 15° 59′ E
Povod	Raspad Jugoslavije
Metode	Nemiri, fudbalsko huliganstvo
Rezultiralo	Nema direktnih rezultata
Strane u civilnom sukobu
Bed blu bojsi Podrška Hrvatska javnost Milicija SFRJ Delije sever
Vodeće figure
Peca Panker Željko Ražnatović Arkan
Broj
Žrtve
Nema 79 povređenih {{{žrtve13 }}}

Nemiri na Maksimiru ili Neredi na Maksimiru su naziv za neodigranu fudbalsku utakmicu u Zagrebu 13. maja 1990. između NK Dinamo i FK Crvena zvezda iz Beograda. Postoji široko rasprostranjen mit u bivšoj Jugoslaviji smatraju da je upravo ovaj događaj pokrenuo raspad SFRJ.

Prethodnica

Politički deo

SFRJ je krajem 1989. godine uvela višepartijski sistem. Tokom proleća 1990. godine počelo je formiranje novih političkih stranaka i pojavljivanje novih političkih lidera. U SR Hrvatskoj su u aprilu 1990. godine održani lokalni, parlamentarni i predsednički izbori, gde je pobedila Hrvatska Demokratska Zajednica, a predsednik SR Hrvatske je postao Franjo Tuđman. Sve do sredine maja 1990. glavne poluge vlasti: Policija, Tužilaštvo, mediji... bili su kontrolisani od Saveza Komunista Hrvatske (lider: Ivica Račan). Kako je SKH pretrpeo veliki poraz na izborima aprila 1990. to je značilo da celokupnu vlast u SR Hrvatskoj preuzima Franjo Tuđman i HDZ.

HDZ je stranka opasnih namera

— Ivica Račan, 1990

HDZ je od svog osnivanja među glavne političke ciljeve uvrstio: odvajanje SR Hrvatske od SFRJ i etničko čišćenje Hrvatske od Srba. Da bi sproveo te planove u delo, bilo je potrebno pored osvajanja vlasti očisti i stare komunističke kadrove iz republičke administracije, koje su u znatnom broju popunjavali Srbi, ili ljudi iz mešanih brakova. Zato je ova utakmica odlično poslužila za organizovanje i podmetanje nereda, kako bi MUP Hrvatske bio očišćen od Srba i time bio otvoren put za sprovođenje zacrtanih planova.

Fudbalski deo

FK Crvena zvezda iz Beograda je pored NK Dinamo i FK Partizan i NK Hajduk Split, deo „velike četvorke“, koji su ranijih sezona uvek odlučivali o fudbalskom šampionu Jugoslavije. Te sezone FK Crvena zvezda je imala odličan tim, koji je nekoliko nedelja pre ove utakmice obezbedio prvo mesto na tabeli, tako da ova utakmica nije imala takmičarski značaj, ali je svakako bila zanimljiva za mnoge poklonike fudbala. Mada su navijači Dinama danima pre ove utakmice najavljivali prekid ove utakmice kao i celog Prvenstva, to u medijima nije bilo objavljeno.

Inače, godinama pre toga, kada su klubovi FK Crvena zvezda i NK Dinamo igrali svoje mečeve, kako u Zagrebu, tako i u Beogradu, dolazilo je do nereda i tuča njihovih navijača na samom stadionu ili oko njega, ali nikad sa ovako fatalnim ishodom kao 13. maja 1990, kada utakmica nije ni odigrana, a stadion potpuno demoliran.

Dan utakmice

Dolazak navijača

Glavnina Zvezdinih navijača je krenula međunarodnim vozom iz Beograda za Minhen, preko Zagreba, u ranim jutarnjim časovima 13. maja 1990. ali je i noć ranije jedna manja grupica navijača iz unutrašnjosti došla u Zagreb. Te noći nije bilo nereda.

U vozu koji je išao iz Beograda ka Zagrebu, preko Srema i Slavonije, ulazili su Zvezdini navijači i na usputnim stanicama. Oko 12 sati, voz je stao u predgrađu Zagreba, gde je preko 500 Zvezdinih navijača izašlo iz voza. Zvezdini navijači izašli su pre Glavne železničke stanice u Zagrebu, izbegavajući susret sa policijom. Pošto su ušli u zagrebačko predgrađe Trnje, Zvezdini navijači su započeli sa navijačkim aktivnostima: pesmom, a razbijeni su i automobili.

Incidenti i tuče pre utakmice

Oko 15-ak minuta je trebalo zagrebačkoj policiji da okruži Zvezdine navijače i da ih smiri, ali to nije išlo lako, jer je nastala velika tuča između policije i Zvezdinih navijača u kojoj je jedan policajac teško povređen. Zatim je zagrebačka policija uspela da, pod pratnjom, odvede Zvezdine navijače do Maksimirskog parka, nedaleko od stadiona, sa namerom da ih tamo zadrži do početka utakmice te da ih odatle sprovede do stadiona, ali im to nije pošlo za rukom, jer su se Zvezdini navijači uglavnom izvlačili iz tog obruča. U samom centru Zagreba došlo je do nekoliko tuča, između Zvezdinih i Dinamovih navijača, u kojima su dva Dinamova navijača teško povređena.

U Zagrebu je tada prvi put prošlo nekažnjeno javno pevanje, do tada zabranjene četničke pesme: „Od Topole pa do Ravne Gore“.

Početak utakmice

Kada se primakao početak utakmice, zagrebačka policija je sprovela Zvezdine navijače (bilo ih je preko 2.000) na južnu tribinu Maksimirskog stadiona. Još dok su se tribine popunjavale publikom, krenule su verbalne čarke i standardne prozivke Zvezdinih i Dinamovih navijača, propraćene međusobnim uvredama, čak i na nacionalnoj osnovi.

Samo što je odigrano nekoliko minuta utakmice, Dinamovi navijači „Bad Blue Boys“ su vrlo lako srušili zaštitnu ogradu na severnoj tribini Maksimirskog stadiona.

Antologijski neredi

Tada je velika grupa Dinamovih navijača uletela na teren, prekinula utakmicu, dok se većina igrača i delegata sklonila. Dinamovi navijači su krenuli zatim ka južnoj tribini da se fizički obračunaju sa Zvezdinim navijačima. Ostala je nerazumljiva činjenica da se u tom momentu na stadion obezbeđivao mali broj pripadnika policije, tako da su Dinamovi navijači uspeli da unesu kamenice, flaše, cigle, sa kojima su krenuli da gađaju Zvezdine navijače, smeštene na tzv. „Južnom stajanju“, u tom trenutku potpuno nezaštićenom delu tribine. Zvezdaši su zatim počeli da lome reklamne table na stadionu, kako bi se njima zaštitili od projektila, kojima su bili gađani. Dok su oni lomili table, Zagrebačke televizijske kamere planski su preusmerene ka njima, ne bi li se sva pažnja gledalaca usredsredila na njih i kako bi oni kasnije bili okrivljeni za nerede. Usledio je fizički obračun između Dinamovaca i Zvezdaša, koji je trajao gotovo sat vremena, a deo tih nereda zabeležile su kamere TV Zagreba.

Tokom nereda je prvi put javno zapaljena zastava SFRJ, čime je u Zagrebu i SR Hrvatskoj jasno pokazana netrpeljivost prema jugoslovenstvu i idejama "Bratstva i Jedinstva". Kapiten NK Dinamo Zvonimir Boban, je čak šutnuo policajca Refika Ahmetovića, čime je pokazao nepoštovanje prema državi u kojoj živi i takvim postupkom dao loš primer navijačima Dinama.

Sat vremena nakon početka nereda i divljanja navijača, pojavile su se jake policijske snage, koje su ispraznile stadion, zadržavši Zvezdaše na stadionu.

Neredi nakon utakmice

Nakon što ih je zagrebačka policija izbacila sa Maksimirskog stadiona, Dinamovi navijači su se uputili ka centru Zagreba, gde su imali svoj rušilački pohod i veliku tuču sa policijom. Tada su i oni pevali zabranjene pesme, koje su imale antisrpsku konotaciju i ustaške stihove. Dinamovci su prevrtali automobile, rušili tramvaje, izloge.

Odlazak Zvezdinih navijača

Skoro tri sata nakon ove neodigrane utakmice, navijači Zvezde su zadržani na demoliranom Maksimirskom stadionu. Tada su im obezbeđeni autobusi koji su ih prevezli u Dugo Selo, predgrađe Zagreba, pa su onda vanrednim vozom odvezeni ka Beogradu, gde su stigli u jutarnjim časovima 14. maja 1990.

Posledice

Nakon utakmice Maksimirski stadion i centar Zagreba su bili demolirani. Već sutradan 14. maja 1990. je krenuo „medijski rat“. Zanimljivo je da beogradski i zagrebački mediji nisu imali isto viđenje događaja od prethodnog dana. Dok su beogradski mediji krivili Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) i Dinamove navijače, zagrebački mediji su osuđivali Zvezdine navijače i „nesposobnu srpsku policiju“.

Kasnije se saznalo da je u neredima na Maksimiru 13. maja 1990. ključnu ulogu imala dolazeća vlast, politički vrh HDZ, koji je ovu prekinutu utakmicu upotrebio kao argument za otpuštanje Srba iz MUP-a Hrvatske i dovođenje Hrvata na njihovo mesto, i na taj način obezbedila uslove za kasnije etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.

Utvrđeno je da su dan ranije, 12. maja 1990, u kasnim večernjim satima, članovi HDZ-a ušli na Maksimirski stadion i uneli velike količine kamenica, flaša, cigli, dok su ogradu na severnoj tribini nagrizli sa kiselinom, što je omogućilo Dinamovim navijačima da sledećeg dana, vrlo lako sruše ogradu, uđu naoružani na teren i prekinu utakmicu.

U ponedeljak, 14. maja 1990. HDZ je preuzela vlast u SR Hrvatskoj i započela čistku srpskih i drugih nehrvatskih kadrova iz MUP-a Hrvatske.

Vidi još

• Mit i demitologizacija Zvonimira Bobana

Spoljašnje veze

• Neredi na Maksimiru 13.5.1990 na sajtu YouTube
• Generalna proba za raspad Jugoslavije („Politika“, 15. maj 2015)