Pređi na sadržaj

Pečori

Koordinate: 57° 49′ 00″ S; 27° 36′ 00″ I / 57.816667° S; 27.6° I / 57.816667; 27.6
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pečori
Pečórы
Zidine Pečerskog manastira
Administrativni podaci
Država Rusija
Federalni okrugSeverozapadni
Oblast Pskovska oblast
RejonPečorski rejon
Osnovan1472.
Status grada1782.
Stara imenaПечеры (do 1920)
Petseri (do 1940)
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2015.10.205
 — gustina496,59 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate57° 49′ 00″ S; 27° 36′ 00″ I / 57.816667° S; 27.6° I / 57.816667; 27.6
Vremenska zonaUTC+3
Aps. visina85 m
Površina20,55 km2
Pečori na karti Rusije
Pečori
Pečori
Pečori na karti Rusije
Pečori na karti Pskovske oblasti
Pečori
Pečori
Pečori na karti Pskovske oblasti
Ostali podaci
Poštanski broj181500, 181502
Pozivni broj(+7) 81148
Registarska oznaka60
OKATO kod58 240 501
OKTMO kod58 640 101 001
Veb-sajt
pechory.reg60.ru

Pečori (rus. Печо́ры) naseljeno je mesto sa administrativnim statusom grada na krajnjem zapadu evropskog dela Ruske Federacije. Nalazi se u zapadnom delu Pskovske oblasti, uz granicu sa Estonijom, i administrativno pripada Pečorskom rejonu čiji je ujedno i administrativni centar.

Prema procenama nacionalne statističke službe za 2015. u gradu je živelo 10.205 stanovnika. Po broju stanovnika nalazi se na 6. mestu u oblasti.

Naseljeno mesto Pečori zvanično je osnovano 1472, a zvaničan status grada nosi od 1782. godine. Najpoznatija gradska znamenitost je srednjovekovni Pskovsko-pečerski manastir (osnovan početkom XV veka). Grad Pečori se smatra kulturno-istorijskim sedištem ugrofinskog naroda Seti i centar je istorijskog rejona koji se naziva Setuma.

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Grad Pečori nalazi se na krajnjem zapadu evropskog dela Ruske Federacije, odnosno na krajnjem zapadu Pečorskog rejona Pskovske oblasti, na svega nekoliko kilometara od graničnih prelaza Šumilkino i Kuničina Gora prema Estoniji. Grad leži na oko 53 km od administrativnog centra oblasti grada Pskova. Kroz istočne i severne delove grada protiče rečica Pačkovka.

Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 85 m. Prirodni oblik celog područja u kojem se grad nalazi posledica je ledničke i post glacijalne erozije i akumulacije, a najtipičniji primer glacijalnog procesa su brojna morenska uzvišenja oko grada. Na zapadu se gradska teritorija nastavlja na guste borove šume.[1]

Preko teritorije Pečerskog rejona, ali i samog grada prolaze značajni saobraćajni pravci koji povezuju centralne i severozapadne delove Rusije sa Estonijom i Letonijom.[1]

U jugoistočnom delu grada nalazi se kompleks Pskovsko-pečerskog manastira.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Stari gradski grb (1781)
Savremeni gradski grb

U jednom od letopisa Pečerskog manastira iz 1392. godine, pisanom na staroruskom, pominje se reč печеры (sa značenjem pećine), a koja se odnosi na prirodne (erozivno-sufozivne) i veštačke pećine na obližnjem peščarskom uzvišenju u kojima su živeli pravoslavni monasi isposnici. S vremenom se oko pećina razvio pravoslavni manastir i naselje koje je dobilo ime upravo po tim pećinama — Pečori.[2] Zvaničan datum osnivanja grada je 1472. godina, godina kada je pravoslavni sveštenik Jovan (u monaštvu Jona) zbog katoličkih represija nad pravoslavcima napustio Tartua (tada Derpta) i oko monaških pećina podigao maleno naselje. Već naredne godine osveštana je Uspenjska pećinska crkva i zvanično je osnovan Pečerski manastir, a u narednim godinama istorija grada je usko povezana sa istorijom manastira.[1]

U periodu od XVI pa do početka XVIII veka Pečori je zbog svog pograničnog položaja imao važan strateški značaj za rusku državu, i u tom periodu je bio česta meta napada sa zapada. Tako su početkom XVI veka livonski krstaši gotovo do temelja razrušili Pečerski manastir i naselje oko njega. Manastir je zajedno sa pripadajućim mu naseljem ubrzo obnovljen, a najveće zasluge za obnovu pripadaju tadašnjem igumanu Korniliju koji je upravljao Pečerskim manastirom od 1529. do 1570. godine. Godine 1565. manastir je okružen moćnim zidinama sa 9 kula i troja vrata, a u isto vreme u manastiru je napisan i Treći pskovski letopis.[1] Na taj način Pečerski manastir prerasta u Pečersku tvrđavu, jedno od najvažnijih pograničnih utvrđenja na zapadu ruske države.

Tvrđava je uspešno izdržala opsadu poljskog kralja Stefana Batorija (1581—1582), poljsko-švedsku opsadu Jana Hodkjeviča i Gustafa II Adolfa (1611. i 1616), te opsadu švedskog kralja Karla XII tokom Velikog severnog rata (1701. i 1703. godine). Potpisivanjem Ništadskim mirom 1721. kojim je okončan Severni rat, granica ruske države pomerene su ka zapadu i samim tim Pečerska tvrđava gubi svoj strateški odbrambeni značaj, a manastir ponovo postaje isključivo centar religioznog i kulturnog života tog prostora.

Ukazom imperatorke Katarine Velike od 7. juna (po starom kalendaru, po novom 18. juna) 1782. naseljeno mesto Pečori dobija zvaničan status grada i okružnog centra novoosnovanog Pečorskog okruga. Nešto kasnije iste godine zvanično je usvojen i novi gradski grb. Međutim Pečorski okrug je ukinut već 1797. i nikada nije ponovo uspostavljen.

Novi zamah u razvoju grada daje otvaranje železnice od Pskova ka Rigi čija deonica je prošla nekoliko kilometara severnije od grada (stanica kod Pečorija je otvorena 1899. godine, danas je to stanica Pečori Pskovski).

Krajem februara 1918. grad je okupiran od strane nemačkih trupa, a potom postaje mestom sukoba između ruskih i estonskih snaga. Nakon povlačenja Nemaca iz grada 30. novembra 1918. u grad ulaze sovjetske trupe, međutim već početkom februara naredne godine Pečori ponovo osvajaju estonske trupe. Sve do kraja Prvog svetskog rata grad je u nekoliko navrata prelazio iz jednih u druge ruke, da bi na kraju odlukama mirovnog ugovora iz Tartua iz 1920. godine i zvanično postao delom nezavisne estonske države. Estonska vlast zvanično menja ime grada u Petseri (est. Petseri).[3] Godine 1935. izvršena je potpuna estonizacija u nazivima gradskih ulica i okolnih toponima.


U periodu pod estonskom vlašću grad se znatno raširio i sredinom 1930.ih godina zauzimao je površinu od oko 2,49 km², dok se broj stanovnika u istom periodu udvostručio.[4] Prva srednja škola u gradu (realna gimnazija) otvorena je 24. januara 1919. godine. Iako je zbog činjenice da se nalazio na tlu Estonije Pskovsko-pečerski manastir uspeo da izbegne nacionalizaciju i zatvaranje, koja su masovno širom Rusije sprovodile nove sovjetske vlasti u međuratnom periodu, ipak je izgubio značajan deo svoje imovine koja je konfiskovana.[5] Veliki požar koji je izbio 24. maja 1939. imao je katastrofalne posledice po grad, izgorelo je 212 od ukupno 650 građevina u gradu.

Nakon što je Sovjetski Savez okupirao pribaltičke države tokom 1940. godine, Pečori je u početku ostao u granicama novoosnovane Estonske SSR, ali je već u julu naredne godine okupiran od strane trupa Vermahta. Pod nacističkom okupacijom grad je bio sve do 11. avgusta 1944. godine kada je oslobođen od strane sovjetske vojske.[6][7] Odlukom Prezidijuma vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza, od 23. avgusta 1944. godine, grad Pečori je zvanično vraćen u sastav Ruske SFSR, odnosno u sastav njene novoosnovane Pskovske oblasti. U januaru 1945. zvanično je uspostavljen Pečorski administrativni rejon sa sedištem u Pečoriju.

Demografija

[uredi | uredi izvor]

Prema podacima sa popisa stanovništva 2010. u gradu je živelo 11.195 stanovnika, dok je prema procenama nacionalne statističke službe za 2015. grad imao 10.205 stanovnika.[8]

Kretanje broja stanovnika
1897.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2016.
1.2694.9626.8377.1949.89411.956[9]13.056[10]11.195[11]10.142

Prema podacima sa popisa stanovništva iz 2002. godine[10] osnovu populacije činili su Rusi sa 89,14%, dok su najbrojniji manjinski narodi bili Ukrajinci (2,59%), Belorusi (1,69%) i Estonci (1,36%). Zvaničan status nacionalne manjine imaju i estonizovani Seti koji su činili svega 0,27% populacije.

Gradske znamenitosti

[uredi | uredi izvor]
Luteranska crkva Svetog Petra

Najvažnija gradska znamenitost je kompleks srednjovekovnog Pskovsko-pečerskog manastira koji predstavlja jedan od najstarijih, a ujedno i najvažnijih manastira Ruske pravoslavne crkve na tlu današnje Rusije. Manastir je zvanično osnovan 1473. godine na malenom peščarskom uzvišenju prepunom pećina (na staroruskom pečori) i po njemu je ceo grad kasnije dobio ime. Manastir je 2013. godine zvanično proslavio 540 godina od osnivanja, a danas se nalazi na listi kulturnog nasleđa Ruske Federacije gde je zaveden pod brojem 6010185000.[12]

U strogom centru grada nalazi se i luteranska crkva posvećena svetom apostolu Petru, građena od 1921. do 1926. godine. Punih 25 godina nakon Drugog svetskog rata bila je to jedina aktivna luteransko-evangelistička crkva na celom području evropskog dela tadašnje Rusije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g „Malыe goroda Rossii. Pečorы”. Pristupljeno 3. 4. 2016. 
  2. ^ Dudarev, V. A.; Evseeva N. A. (1980). „SSSR. Administrativno-territorialьnoe delenie soюznыh respublik na 1 яnvarя 1980 goda”. Moskva: «Izvestiя Sovetov narodnыh deputatov SSSR»: 702(pp. 202). 
  3. ^ Раясалу И. Русские в Эстонии 1918—1940. Общий обзор / Пер. с эст. Т. Шор // Русское национальное меньшинство в Эстонской Республике (1918—1940) / Под ред. проф. С. Г. Исакова. — Тарту: Крипта, 2000. — С. 43.
  4. ^ Eesti arvudes 1920—1935 = Estonie en chiffres: résumé rétrospectif de 1920—1935 / Riigi Statistika Keskbüroo. — Tallinn: Riigi Statistika Keskbüroo, 1937.
  5. ^ Раясалу И. Русские в Эстонии 1918—1940. Общий обзор / Пер. с эст. Т. Шор // Русское национальное меньшинство в Эстонской Республике (1918—1940) / Под ред. проф. С. Г. Исакова. — Тарту: Крипта, 2000. — С. 49—50.
  6. ^ Dudarenko, M. L.; Ю. G. Perečnev, V. T. Eliseev;; et al. (1985). Osvoboždenie gorodov: Spravočnik po osvoboždeniю gorodov v period Velikoй Otečestvennoй voйnы 1941—1945. Moskva: Voenizdat. str. 598. 
  7. ^ [http://www.soldat.ru/spravka/freedom/1-ssr-5.html Освобождение городов. СССР. П—С]
  8. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
  9. ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  10. ^ a b Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  11. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (Federalni zavod za statistiku) (2011). „Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda. Tom 1 (Nacionalni popis stanovništva 2010, 1. svezak)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (Nacionalni popis stanovništva 2010) (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  12. ^ ФГУП ГИВЦ Минкультуры России: Ансамбль Псково-Печерского монастыря Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2016)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Pečori na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Печори&oldid=28053208”