Pokret slobodnih građana
Pokret slobodnih građana | |
---|---|
Skraćenica | PSG |
Predsednik | Pavle Grbović |
Osnivač | Saša Janković |
Osnovana | 21. maj 2017. |
Sedište | Trg Nikole Pašića 9, Beograd |
Omladinski ogranak | PSG Mladi |
Ideologija | |
Politička pozicija | centar |
Nacionalno članstvo | |
Evropsko članstvo | Savez liberala i demokrata za Evropu |
Međunarodno članstvo | Liberalna internacionala |
Regionalna pripadnost | Liberalna mreža jugoistočne Evrope |
Boje | plava |
Narodna skupština | 3 / 250
|
Skupština AP Vojvodine | 2 / 120
|
Skupština grada Beograda | 2 / 110
|
Veb-sajt | |
pokretslobodnih |
Pokret slobodnih građana (skraćeno PSG) liberalna je politička organizacija u Srbiji.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Saša Janković je bio na funkciji državnog ombudsmana i kao takav je često kritikovao praksu vlasti koju predvode SNS i Aleksandar Vučić. To ga je pozicioniralo među biračima kao portparola opozicije i dovelo do toga da uživa relativno visok rejting u odnosu na aktuelne opozicione vođe i političare.[1] Pošto mu se bližio kraj mandata, odlučio je da podnese ostavku i da se kandiduje na predsedničkim izborima zakazanim za april 2017. godine. Njegovu najzapaženiju podršku dala je Demokratska stranka, koja je odlučila da podrži Jankovića, a ne da ima svog kandidata.[2] To mu je pomoglo da stvori relativno jedinstven front protiv Vučića na predstojećim izborima.
Posle izbora, Janković, koji je završio na drugom mestu sa 16,3% glasova, odlučio je da osnuje sopstveni politički pokret, umesto da se pridruži Demokratskoj stranci. Njegov pokret „Apel 100”, formiran radi prikupljanja podrške intelektualaca i drugih uglednih građana za svoju predsedničku kandidaturu, pretvoren je u političku organizaciju, Pokret slobodnih građana.[3]
Neki od osnivača Pokreta su Goran Marković, Zdravko Šotra, Nikola Đuričko, Sergej Trifunović, Srbijanka Turajlić, Borka Pavićević i Vlado Georgiev. Mnogi osnivači su napustili Pokret, optužujući Jankovića da ga vodi kao svoje „preduzeće” i otkrili da Jankovićeva supruga ima ogroman uticaj na vođenje Pokreta.[4] Posle optužbi, Predsedništvo Pokreta održalo je hitnu sednicu na kojoj je Janković ponudio ostavku, što je Predsedništvo odbilo.[5] Ova previranja unutar Pokreta navela su političke analitičare i druge opozicione vođe i političare da dovode u pitanje kapacitet Jankovića i Pokreta da vode opoziciju protiv Vučićeve vlasti.[6]
Janković je 17. decembra podneo ostavku.[7] Kandidati za novog predsednika bili su glumac Sergej Trifunović i advokat Aleksandar Olenik. Izbori su održani 26. januara 2019. godine, a Trifunović je pobedio sa 60% glasova.[8] Olenik i većina drugih visokih funkcionera napustili su pokret i najavili stvaranje nove stranke, Građanski demokratski forum.[9]
Trifunović je podržao proteste protiv Vučića. Pokret je 6. februara potpisao sporazum sa ljudima zajedno sa ostalim opozicionim strankama.[10] Nakon devet meseci protesta i neuspešnog okončanja pregovora uz posredovanje Fakulteta političkih nauka i nevladinih organizacija Univerziteta u Beogradu, Trifunović je avgusta 2019. godine napisao otvoreno pismo Dejvidu Makalisteru, predsedniku Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, tražeći od njega da razmisli o omogućavanju međustranačkog dijaloga.[11] Prva runda međustranačkog dijaloga u Srbiji uz posredovanje Evropskog parlamenta održana je dva meseca kasnije.[12]
Dana 17. maja 2022. godine, PSG je glasao za prijem Demokratske partije Kosova (DPK), čiji je osnivač Hašim Tači, u članstvo Liberalne mreže jugoistočne Evrope.[13]
Ideologija
[uredi | uredi izvor]Liberalna je politička organizacija,[14][15] koja obuhvata i socijalni liberalizam[16][17][18] i ekonomski liberalizam.[19] Takođe podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji.[19] Član je Liberalne mreže jugoistočne Evrope i pridruženi je član Saveza liberala i demokrata za Evropu.[20][21]
Predsednici Pokreta slobodnih građana
[uredi | uredi izvor]Br. | Predsednik | Rođenje—smrt | Početak mandata | Završetak mandata | |
---|---|---|---|---|---|
1. | Saša Janković | 1970— | 21. maj 2017. | 17. decembar 2018. | |
2. | Sergej Trifunović | 1972— | 26. januar 2019. | 27. septembar 2020. | |
3. | Pavle Grbović | 1993— | 27. septembar 2020. | danas |
Vršioci dužnosti predsednika
[uredi | uredi izvor]Ime | Rođenje—smrt | Početak mandata | Završetak mandata | |
---|---|---|---|---|
– | Rade Veljanovski | 1952— | 18. decembar 2018. | 26. januar 2019. |
Rezultati na izborima
[uredi | uredi izvor]Parlamentarni izbori
[uredi | uredi izvor]Godina | Vođa | # glasova | % od važećih | # poslanika | Promena | Koalicija | Vlada |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2020. | Sergej Trifunović | 50.765 | 1,58% | 0 / 250
|
0 | bez poslanika | |
2022. | Pavle Grbović | 520.469 | 14,09% | 3 / 250
|
3 | US | opozicija |
2023. | 902.450 | 24,32% | 3 / 250
|
0 | SPN | opozicija |
Predsednički izbori
[uredi | uredi izvor]Godina | Kandidat | # | 1. krug — glasovi | % | # | 2. krug — glasovi | % | Detalji |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2017. | Saša Janković[nb 1] | 2. | 597.728 | 16,35 | bez drugog kruga | |||
2022. | Zdravko Ponoš | 2. | 698.538 | 18,84 | bez drugog kruga | kandidat Ujedinjene Srbije |
Pokrajinski izbori
[uredi | uredi izvor]Godina | Vođa | # glasova | % od važećih | # poslanika | Promena | Koalicija | Vlada |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2020. | Sergej Trifunović | nije učestvovala | 0 / 120
|
0 | vanparlamentarna | ||
2023. | Pavle Grbović | 215.197 | 22,55 | 2 / 120
|
2 | SPN | opozicija |
Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda
[uredi | uredi izvor]Godina | Vođa | # glasova | % od važećih | # poslanika | Promena | Koalicija | Vlada |
---|---|---|---|---|---|---|---|
2018. | Saša Janković | 154.147 | 18,93 | 8 / 110
|
8 | Lista Dragana Đilasa | opozicija |
2022. | Pavle Grbović | 195.335 | 21,78 | 0 / 110
|
8 | US | vanparlamentarna |
2023. | 325.429 | 35,39 | 3 / 110
|
3 | SPN | opozicija | |
2024. | 84.337 | 12,39 | 2 / 110
|
1 | Biram Beograd | opozicija |
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Napomene
[uredi | uredi izvor]- ^ Janković je zvanično bio kandidat nezvanične grupe građana koji posle izbora postaju pokret.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Vlast se plaši rejtinga Saše Jankovića”.
- ^ „Demokratska stranka podržala Sašu Jankovića za predsednika Srbije”.
- ^ „Osnovan pokret Saše Jankovića”. Arhivirano iz originala 14. 08. 2017. g. Pristupljeno 27. 12. 2021.
- ^ „Škoro: Da sam znao samo pet odsto svega, nikad ne bih ušao u PSG (In Serbian)”.
- ^ „Janković ponudio ostavku na mesto predsednika PSG, skupština odbila (In Serbian)”.
- ^ „Janković više nije "pouzdanica" opozicije (In Serbian)”.
- ^ „Saša Janković se povlači iz aktivnog političkog života i s mesta predsednika PSG”. N1. 17. 12. 2018. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 23. 01. 2019.
- ^ „Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG”. Danas. 26. 1. 2019.
- ^ „Osnovan Građanski demokratski forum”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 25. 02. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-12.
- ^ „Opozicija u Srbiji dogovorila 'Sporazum sa narodom'”. RFE/RL. 6. 2. 2019.
- ^ „Leader of Serbia’s opposition party asks for EP’s mediation of cross-party talks in a letter to McAllister”. European Western Balkans. Pristupljeno 2019-08-26.
- ^ „First EP-mediated dialogue in Serbia: Part of the opposition refuses to participate”. European Western Balkans. Pristupljeno 2019-10-11.
- ^ „Zašto je PSG glasao za prijem kosovske DPK u Liberale Jugoistočne Evrope, a Nova stranka iz njih izašla - Politika - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-05-17. Pristupljeno 2022-05-17.
- ^ Milovančević, Vojislav (2020-09-17). „Otkrivamo: Detalji sastanka opozicije iza zatvorenih vrata”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-10.
- ^ „Serbia | Center for Strategic and International Studies”. www.csis.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-10.
- ^ Tintor, Vladimir (2020-07-09). „Fallout from anti-lockdown protests”. www.euractiv.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-10.
- ^ „Serbia ahead of June 21 parliamentary elections”. seenews.com (na jeziku: engleski). 2020-06-17. Pristupljeno 2022-03-10.
- ^ Hungary, About (2019-04-15). „Serbian President apologizes to ethnic Hungarians”. Serbian President apologizes to ethnic Hungarians (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-10.
- ^ a b Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (novembar 2020). „Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). library.fes.de. Heinrich Böll Foundation.
- ^ „Serbia” (na jeziku: engleski). Europe Elects. Pristupljeno 13. 2. 2021.
- ^ „ALDE leaders comment on Serbian election results” (na jeziku: engleski). ALDE Party. 24. 6. 2020.