Портал:Sjedinjene Američke Države/Izabrana biografija 2015.
Izabrane biografije [uredi izvor]
Januar[uredi izvor]
Robert Edvard Li (engl. Robert Edward Lee; Stratford Hol, Virdžinija, 19. januar 1807 — Leksington, Virdžinija, 12. oktobar 1870) je bio vojnik i general u službi SAD i kasnije snaga Juga u Američkom građanskom ratu 1861 — 1865. godine. Li je jedan od najznačajnijih vojnih zapovednika u istoriji SAD.
Li je sin general-majora Henrija Lija Trećeg (Major General Henry Lee III "Light Horse Harry") (1756–1818), guvernera Virdžinije, i njegove druge žene, Ane Hil Karter (Anne Hill Carter) (1773–1829). Među njegovim precima nalaze se i Tomas Mor i kralj Robert Drugi od Škotske (Robert II of Scotland).
Drugi od 46 u svojoj generaciji oficira na Vest Pointu (United States Military Academy at West Point), Li se istakao kao izuzetan vojnik u američkoj vojsci tokom 32 godine službe. Učestvovao je u Meksičko-američkom ratu (1846 - 1848) i unaprijeđen u čin majora. Ipak, najviše ga je istakla uloga zapovednika snaga Juga u Američkom građanskom ratu.
Februar[uredi izvor]
Klint Istvud (engl. Clint Eastwood; rođen 31. maja 1930. kao Klinton Istvud mlađi u San Francisku) je američki filmski glumac, kompozitor, reditelj i producent. Iako kritičari bez izuzetka hvale njegova skorašnja rediteljska ostvarenja kao što su filmovi Devojka od milion dolara i Pisma sa Ivo Džime, Istvud je mnogo poznatiji po ulogama „čvrstih momaka“ ili antijunaka kao što su inspektor „Prljavi“ Hari Kalahan u seriji filmova o Prljavom Hariju ili čovek bez imena u špageti-vesternima Serđa Leonea.
Istvud je dobio dva Oskara za najboljeg režisera za filmove Neoprostivo i Devojka od milion dolara.
Iako rođen u San Francisku, Istvud se sa porodicom često selio po gradovima Zapadne obale u kojima je njegov otac radio. Tinejdžerske godine proveo je u Ouklandu gde je 1949. i maturirao na Srednjoj tehničkoj školi. Po završetku srednje škole radio je na benzinskoj pumpi zajedno s ocem, zatim je bio drvoseča, spasilac na plaži, ložač u čeličani, čistač bazena itd. Odsluživši vojni rok, početkom 50-ih počinje se zanimati za glumu.
Mart[uredi izvor]
Ketrin Hepbern (engl. Katharine Hepburn; Hartford, 12. maj 1907 — Old Sajbruk, 29. jun 2003) je bila američka filmska, pozorišna i televizijska glumica, proglašena za najbolju glumicu dvadesetog veka.
Nakon četiri uspešne godine na Brodveju, mlada Ketrin Hepbern odlazi u Holivud, gde snima filmove Male žene i Ladolež, osvaja filmske kritičare, ali i Oskara za najbolju glavnu glumicu. Slede godine propalih filmova i bačenog novca, kada krajem četrdesetih, postaje jedno od najprofitabilnijih lica američke filmske industrije i snima kultni film Filadelfijska priča. Pedesetih od Beti Dejvis preuzima titulu najveće filmske zvezde na svetu, zahvaljujući filmovima Afrička kraljica i Iznenada, prošlog leta, a početkom šezdesetih igra u bioskopskom hitu Dugo putovanje u noć. I nakon vrhunca u karijeri, Ketrin nastavlja da snima velike filmove i održava reputaciju najveće glumice veka. Među njene pozne uspehe spadaju prvenstveno filmovi Pogodi ko dolazi na večeru, Zima jednog lava i Na Zlatnom jezeru. Sedamdesetih polako prestaje sa snimanjem filmova, i okreće se pozorištu i televiziji, te briljira u romantičnom TV–filmu Ljubav kad joj vreme nije sa Lorensom Olivijeom. Dobila je četiri Oskara, što je stavlja na prvo mesto po broju osvojenih nagrada u kategoriji glumica. Sa dvanaest nominacija za nagradu Akademije, nalazi se na drugom mestu na listi najnominovanijih glumica svih vremena – iza Meril Strip.
April[uredi izvor]
Dženis Lin Džoplin (engl. Janis Lyn Joplin, Port Artur, Teksas, 19. januar 1943 — 4. oktobra 1970, Los Anđeles, SAD) bila je američka rok i bluz pevačica, tekstopisac i muzički aranžer.
Karijeru je počela ranih šezdesetih kao folk i bluz pevačica po klubovima San Fransiska. Svetsku slavu je stekla krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, kao pevačica psihodeličnog esid rok benda Big Brother and the Holding Company. Kasnije je nastupala i kao solo pevačica uz pratnju bendova The Kozmic Blues Band i The Full Tilt Boogie Band.
U kratkoj profesionalnoj karijeri koja je trajala svega četiri godine, proslavila se brojnim hitovima, a neki od najvećih su „Down On Me“, „Bye, Bye Baby“, „Piece of My Heart“, „Try (Just A Little Bit Harder“), „Maybe“, „To Love Somebody“, „Mercedes Benz“, „One Night Stand“, „Raise Your Hand“ i „Me and Bobby McGee“. Tokom karijere objavila je četiri studijska albuma, od kojih je poslednji izdat posthumno i pet singlova.
Časopis Roling stoun uvrstio je Džoplinovu na 46. mesto na listi 100 najvećih umetnika svih vremena 2004. godine, te na 28. mesto na listi 100 najboljih pevačica svih vremena 2008. godine. Njena verzija pesme Me and my Bobby McGee posthumno je dospela na prvo mesto američke top-liste singlova. Godine 1995. posthumno je proglašena za člana Kuće slavnih rokenrola u Klivlendu, a 2005. dodeljena joj je i Gremi nagrada za životno delo.
Dženis je imala buntovan i neuobičajen stil tipičan za hipi pokret tog vremena. Hronični alkoholizam i konzumiranje teških droga uzrok su njene prerane smrti. Preminula je 4. oktobra 1970. godine u hotelskoj sobi u Los Anđelesu od posledica predoziranja heroinom u 27. godini života.
Maj[uredi izvor]
.jpg)
Majkl Džozef Džekson (engl. Michael Joseph Jackson; Geri, 29. avgust 1958 — Los Anđeles, 25. jun 2009), bio je američki muzičar i jedan od komercijalno najuspešnijih i najuticajnijih zabavljača svih vremena. Njegovi doprinosi muzici, plesu i modi, zajedno sa privatnim životom praćenim jakim publicitetom, činili su ga značajnom figurom u popularnoj kulturi četiri decenije. Poznat i kao Kralj popa, solo karijeru je započeo 1971. godine nakon debija na profesionalnoj sceni 1964. kao vodeći i najmlađi član grupe Džekson 5.
Početkom 1980-ih Džekson je postao dominantna figura u pop muzici. Njegov šesti studijski album „Thriller“, izdat 1982. godine, najprodavaniji je album svih vremena. Četiri od ostalih njegovih izdanja, „Off the Wall“ (1979), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) i „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ (1995), takođe spadaju među najprodavanijim muzičkim materijalima na svetu. Nastupima i spotovima, Džekson je popularizovao nekoliko kompleksnih plesačkih tehnika kao što su robot i mesečev hod. Široko se navodi kao najzaslužniji za preobražaj muzičkih spotova iz promotivne alatke u umetničku formu sa spotovima pesama: „Beat It“, „Billie Jean“ i „Thriller“, koji su ga učinili prvim afroameričkim izvođačem sa snažnim publicitetom na Muzičkoj televiziji. Njegov jedinstven muzički zvuk, vokalni stil i koreografije su inspirisale brojne pop, rok, ritam i bluz i hip hop izvođače rušeći kulturne, rasne i generacijske barijere. Dva puta uvršten u „Rokenrol kuću slavnih“, njegova ostala dostignuća su mnogi Ginisovi rekordi, uključujući i rekord za „Najuspešnijeg zabavljača svih vremena“, 15 Gremi nagrada, 26 američkih muzičkih nagrada, 13 br. jedan singlova, i procenjena prodaja od preko 750 miliona albuma širom sveta. Bio je istaknut filantrop i humanitarac koji je zaradio i donirao milione dolara podržavši 39 akcija i osnovavši svoju fondaciju.
Džeksonov privatni život je izazivao kontroverze godinama. Promena njegove pojave se primećivala od kraja 1970-ih i početkom 1980-ih, sa promenama oblika njegovog nosa i boje njegove kože koje su rezultovale široko medijsko izveštavanje. Godine 1993, okrivljen je za seksualno zlostavljanje deteta iako nije bio optužen. Dva puta se ženio, prvo 1994. a zatim i 1996, postajući otac troje dece. Jedno dete je rodila surogat majka. Godine 2005. je zvanično optužen za maltretiranje deteta i zatim ponovo oslobođen optužbi. Dok se spremao za svoju poslednju koncertnu turneju 2009, pedesetogodišnji Džekson je preminuo usled predoziranja lekovima za uspavljivanje i smirenje. Njegova komemoracija je prikazivana uživo širom sveta i posmatralo ju je oko milijardu ljudi.
Jun[uredi izvor]
Ronald Vilson Regan (engl. Ronald Wilson Reagan; Tampiko, 6. februar 1911 — Bel er, 5. jun 2004) bio je američki političar, 40. predsednik SAD (1981—1989) i 33. guverner Kalifornije (1967—1975).
Regan je rođen i odrastao u malim gradićima u Ilinoisu. Diplomirao je na koledžu Jurika i posle je radio kao radijski voditelj. Preseleio se u Holivud 1937. godine, gde je započeo svoju glumačku karijer, prvo u filmovima, a kasnije i na televiziji. Regan je bio predsednik Udruženja glumaca, a kasnije glasnogovornik Dženeral elektrika. Njegovi počeci u politici potiču iz vremena kada je radio za Dženeral elektrik. Prvo je bio član Demokratske strane, ali je zbog promena političkih platformi strane tokom 1950ih prešao u Republikansku stranku 1962.
Nakon što je održao uzbudljiv govor za podršku kandidaturi Barija Goldvotera za predsednika na izborima 1964., ubedili su ga da se kandiduje za guvernera Kalifornije. Pobedio je na izborima dve godine kasnije i ponovo 1974. Dva puta je poražen u nominacijama za republikanskog predsedničkog kandidata 1968. i 1976, ali je dobio nominaciju i opšte izbore 1980., pobedivši tadašnjeg predsednika Džimija Kartera.
Jul[uredi izvor]
Tejlor Alison Svift (engl. Taylor Alison Swift; Reding, 13. decembar 1989) je američka pevačica i tekstopisac. Odrasla je u Vajomisingu, y Pensilvaniji, a sa četrnaest godina se preselila u Nešvil, u Tenesiju, da bi se bavila kantri muzikom. Potpisala je ugovor sa nezavisnom izdavačkom kućom „Big Machine Records“ i postala najmlađi tekstopisac koju je izdavačka kuća „Sony/ATV Music“ ikada zaposlila. Objava debi albuma nazvanog po njoj 2006. godine ju je pretvorila u zvezdu kantri muzike. Zahvaljujući trećem singlu, „Our Song“, postala je najmlađa osoba koja je sama napisala i otpevala pesmu koja je bila na prvom mestu kantri top-liste. Nominovana je za nagradu Gremi za najboljeg novog umetnika 2008.
Drugi album, „Fearless“, je objavljen 2008. Nakon uspeha kantri-pop singlova „Love Story“ i „You Belong With Me“, „Fearless“ je postao najprodavaniji album 2009. godine, nakon čega je usledila velika turneja. Album je osvojio četiri Gremija, a Tejlor je postala najmlađa osoba ikada koja je dobila nagradu za album godine. 2010. godine, prve nedelje nakon objave trećeg albuma, „Speak Now“, u SAD je prodato preko milion primeraka albuma, a zatim je usledila svetska turneja istog naziva. Treći singl albuma, „Mean“, osvojio je dva Gremija. Četvrti album, „Red“, objavljen je 2012. Broj prodatih primeraka u SAD u toku prve nedelje, 1,2 miliona, je najbolja prodaja decenije, a Tejlor je postala jedina žena čija su dva albuma prodata u više od milion primeraka u prvoj nedelji. Singlovi „We Are Never Ever Getting Back Together“ i „I Knew You Were Trouble“ su bili hitovi u celom svetu. Severnoamerički deo turneje „Red“ je završen u septembru 2013.
Avgust[uredi izvor]
Džimi Donal „Džimbo“ Vejls (engl. Jimmy Donal "Jimbo" Wales; Hantsvil, 7. avgust 1966) je američki preduzetnik, saosnivač i predsednik Zadužbine Vikimedije, neprofitne korporacije koja rukovodi Vikipedijom i nekolicinom drugih viki projekata. Vejls je takođe osnivač komercijalne kompanije Vikije (Wikia, ranije Wikicities), nepovezane sa Vikimedijom. Vejls je rođen u Hantsvilu, u Alabami, gde je pohađao gimnziju Randolf, pripremnu školu za univerzitet, nakon čega je upisao fakulet i stekao diplomu u oblasti finansija. Dok je bio na postdiplomskim studijama, predavao je na dva univerziteta, ali ih je napustio pre završetka doktorata, jer je našao posao u oblasti finansija, a kasnije je radio kao direktor istraživanja jedne firme iz Čikaga. Godine 1996. Vejls je osnovao „Bomis“, portal na kome se nalazio sadržaj za odrasle. Kasnije, ova kompanija je obezbedila početno finansiranje slobodne enciklopedije Nupedije (2000—2003) i njene naslednice, Vikipedije.
Dana 15. januara 2001. godine, sa Larijem Sangerom i drugim kolegama, Vejls je osnovao Vikipediju, slobodnu enciklopediju otvorenog sadržaja koja je brzo postala popularna, a kako je Vikipedijin javni profil porastao, Vejls je postao promoter i portparol projekta. Iako se često navodi kao saosnivač Vikipedije, sam Vejls je to osporio, proglašavajući sebe jedinim osnivačem. Vejls radi u Odboru poverenika Zadužbine Vikimedije, neprofitne humanitarne organizacije koja je pomogla uspostavljanju rada Vikipedije. Godine 2004, bio je saosnivač Vikije, komercijalnog viki hosting servisa. Zbog njegove uloge u stvaranju Vikipedije, koja je postala najveća enciklopedija na svetu, časopis Tajm ga je 2006. godine svrstao na listu „100 najuticajnijih ljudi na svetu“.
Septembar[uredi izvor]
Abraham Linkoln (engl. Abraham Lincoln; Kentaki, 12. februar 1809 — Vašington, 15. april 1865) je bio šesnaesti predsednik SAD.
Rođen je u siromašnoj familiji, a u mladosti je dobio dozvolu da se u državi Ilinois bavi advokaturom, iako nije imao završenu ni osnovnu školu. Politikom se bavio od 1832. a 1856. priključio se republikanskoj stranci, osnovanoj zato da bi se suprotstavila širenju ropstva među novopriključenim državama SAD.
Godine 1860. njegov izbor za predsednika SAD je potaknuo južne robovlasničke države SAD da započnu proces otcepljenja i stvore Konfederativne Američke Države. Linkolnova vlada u Vašingtonu nije priznala novostvorenu konfederaciju tako da je u proleće 1861. došlo do izbijanja Američkog građanskog rata.
Iako se nije istakao kao posebno talentovan ratni vođa niti je, sve do pred sam kraj, imao uspeha u izboru generala Unije, Linkoln je imao ključnu ulogu u pobedi Unije. Dok je na početku, iz političkih razloga, kao cilj rata naveo očuvanje Unije, godine 1862. je doneo proglas o ukidanju ropstva, čime je Unija stekla simpatije svetske javnosti. Istovremeno je bez mnogo obzira kršio i mimolizao mnoge ustavne odredbe o ljudskim pravima i slobodama kako bi suzbio južnjačku petu kolonu. Njegov mandat je značajan po celom nizu reformi koje su ojačale pozicije federalne vlasti na račun federalnih država.
Nekoliko meseci nakon što je Linkoln pobedio na izborima 1864. godine, Konfederacija je prisiljena na kapitulaciju i rat je završen pobedom Unije. Nekoliko dana kasnije, 15. aprila 1865. Linkoln je ubijen u pozorištu kao žrtva fanatičnog južnjačkog glumca Džona Vilksa Buta.
Oktobar[uredi izvor]
Lora Džin Ris Viderspun, poznatija kao Ris Viderspun (engl. Reese Witherspoon, IPA: /'riːs ˈwɪðərˌspun/) je američka glumica i filmski producent, rođena 22. marta 1976. u Nju Orleansu (SAD). Godine 1998. igrala je u tri visokobudžetna filma: „Dostava preko noći“, „Plezentvil“ i „Sumrak“. Sledeće godine je za ulogu u filmu „Izbor“, koji je pobrao pozitivne kritike, bila nominovana za Zlatni globus. Uloga El Vuds u filmu „Pravna plavuša“ predstavljala je prekretnicu u njenoj glumačkoj karijeri, jer je ovaj film bio jedan od najgledanijih u bioskopima širom sveta tokom 2001.
Usledila je glavna uloga u filmu „Alabama, slatki dome“, koji je postigao velik finansijski uspeh. Godinu dana kasnije bila je izvršni producent filma „Pravna plavuša 2“ u kojem je igrala i glavnu ulogu. Godine 2005. pobrala je kritičarske pohvale igrajući lik Džun Karter Keš u filmu „Hod po ivici“, za koji je osvojila Oskar, Zlatni globus, BAFTA nagradu i nagradu Udruženja filmskih glumaca za najbolju glumicu u glavnoj ulozi.
Godine 1999. udala se za glumca Rajana Filipija sa kojim je igrala u filmu „Okrutne namere“. Imaju dvoje dece: kćerku Ejvu i sina Dikona. Rastali su se 2006. a zvanično su se razveli u oktobru 2007. Viderspunova je vlasnik producentske kuće Type A Films. Aktivna je u organizacijama koje se bore za prava i zaštitu žena i dece. Predsednik je izvršnog odbora Fonda za zaštitu dece, a takođe je i globalni ambasador kompanije Ejvon. Godine 2007. izabrana je za počasnog predsednika Ejvon fondacije.
Novembar[uredi izvor]
Tom Brejdi (engl. Tom Brady; San Mateo, 3. avgust 1977) je profesionalni igrač američkog fudbala. Igra na poziciji kvoterbeka u ekipi Nju Ingland patriotsi (Američka fudbalska konferencija).
Brejdi je igrao za Univerzitet u Mičigenu. Godine 2000. je izabran na draftu u šestoj rundi. Brejdi je postigao izvanredan uspeh i smatra se jednim od najboljih igrača u istoriji američkog fudbala. U više navrata je osvojio Super Boul (4 puta), postao MVP utakmice i učestvovao na Pro Boulu.
Pojavljivao se u raznim TV serijama: Saut Park, Simpsonovi i Femili gaj.
Decembar[uredi izvor]
Hilari Dajen Rodam Klinton (engl. Hillary Diane Rodham Clinton; rođena 26. oktobra 1947) je američka političarka i pravnica. Funkciju 67. Američkog državnog sekretara obavljala je, u administraciji predsednika Baraka Obame, od 2009. do 2013. godine. Kao supruga 42. predsednika Bila Klintona, bila je Prva dama Sjedinjenih Država, u vreme trajanja njegovog mandata, od 1993. do 2001. godine. Američku saveznu državu Njujork predstavlja u Senatu od 2001. do 2009. godine.
Poreklom iz Ilinoisa, Hilari je diplomirala na Velsli koledžu 1969. godine, a zatim doktorirala na Pravnom fakultetu Jejl 1973. godine. Posle mandata Kongresnog pravnog zastupnika, preselila se u Arkanzas i udala za Bila Klintona 1975. godine. Suosnovala je Advokate Arkanzasa za decu i porodicu 1977. godine, postala prva direktorka Korporacije za pravne usluge 1978. godine i prva partnerka Advokatske kancelarije Rouz 1979. godine. Nacionalni pravni časopis ju je dva puta uvrstio u listu 100 najuticajnijih advokata Amerike. Kao prva dama Arkanzasa, od 1979. do 1981. i od 1983. do 1992. godine, vodi radnu grupu koja reformiše obrazovni sistem Arkanzasa, i bila je u odboru direktora Volmarta.
Kao prva dama Sjedinjenih Država, njena glavna inicijativa, Plan Klintonove zdravstvene zaštite iz 1993. godine, nije prošao u Kongresu. Godine 1997. i 1999, odigrala je vodeću ulogu u zalaganju za poboljšanje zdravstvenog osiguranja dece i odraslih. Jedina je prva dama koja je na poziv suda, svedočila pred saveznom porotom 1996. godine, u vezi Vajtvoter kontroverze, iako nije optužena u vezi sa ovim i drugim slučajevima u vreme predsednikovanja njenog muža. Brak sa predsednikom bio je predmet značajnih javnih rasprava nakon Levinski skandala 1998. godine, kada njena uloga prve dame biva polarizovana od strane američke javnosti.