Pravo Evropske unije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pravo Evropske unije, naziva se još i evropsko pravo, čini zbir svih propisa važećih u okviru Evropske unije.

Zastava Evropske unije

Izvori evropskog prava[uredi]

Hijerarhijski gledano, zakonodavstvo EU uobičajeno se deli na primarno i sekundarno. Primarno zakonodavstvo u pravnom sistemu EU je najvišeg ranga, a sve ostale pravne norme temelje se i podređene su normama primarnog zakonodavstva.

Primarno zakonodavstvo čine osnivački ugovori. Tu su uključeni i svi dodaci, protokoli, konvencije i izjave uz pojedine ugovore.

Sekundarno zakonodavstvo čine pravni akti institucija EU i međunarodni sporazumi kojima se uređuju međusobni odnosi EU i drugih međunarodnih organizacija ili trećih država.

U izvore prava EU trebalo bi ubrojiti i sudsku praksu Evropskog suda.

Ukupnost pravnih propisa Evropske unije zbirno se se naziva acquis communautaire (pravne tekovine EU), a podeljena je na 35 poglavlja za potrebe pregovora o pristupanju (u pregovorima za peto proširenje EU bio je podeljen na 31 poglavlje).

Osnivački ugovori[uredi]

Kada se govori o ugovorima o osnivanju (osnivački ugovori) misli se na sve međunarodne ugovore kojima su osnovane Evropske zajednice i Evropska unija i na kojima se temelje njihova ovlašćenja. Tim pojmom obuhvaćeni su i sporazumi, odnosno ugovori kojma se menjaju i/ili dopunjuju osnivački ugovori. Tu spadaju još i svi ugovori o pristupanju.

Iako se o ugovorima govori u množini, formalnopravno postoji samo jedan Ugovor - Ugovor o Evropskoj uniji (poznatiji kao Ugovor iz Mastrihta), čiji su sastavni delovi Ugovor o Evropskoj zajednici i Ugovor o Evropskoj zajednici za atomsku energiju (tzv. Rimski ugovori) kao i odredbe kojima se regulišu nadležnosti iz drugog i trećeg stuba EU.

Osnivački ugovori su:

Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik (Pariski ugovor) bio je jedan od izvora primarnog prava sve do polovine 2002. godine. Njime je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik. Taj ugovor je, za razliku od svih ostalih nabrojenih, bio sklopljen na 50 godina, pa su države članice odlučile da ne obnove ugovor po isteku 2002. Evropske nadležnosti koje su bile utvrđene tim ugovorom nisu, međutim, nestale, već su raspodeljene pod postojeće Ugovore.

Ako bude usvojen Ustavni ugovor, njegovim stupanjem na snagu ukinuće se dosadašnji Ugovori (Ugovor o EU i Ugovor o EZ-u), i biće zamenjeni novim celovitim tekstom. Ugovor o Euratomu i dalje će ostati na snazi kao zaseban ugovor.

Evropska unija - ugovori, struktura, istorijski razvoj
1952. 1958. 1967. 1993. 1999. 2003. ?
EZ - Evropska zajednica... E V R O P S K A   U N I J A   (E U )
Evropska zajednica za ugalj i čelik (EZUČ)
Evropska ekonomska
zajednica
(EEZ)
Evropska zajednica (EZ)
...Evropske zajednice: EZUČ, EEZ (EZ, 1993), Euratom Pravosuđe i
unutrašnji poslovi
 
Policijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima
Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSP)
Euratom (Evropska zajednica za atomsku energiju)
Pariski
ugovor
Rimski
ugovori
Ugovor o
spajanju
Ugovor iz
Mastrihta
Ugovor iz
Amsterdama
Ugovor iz
Nice
Evropski
ustav
"STUBOVI EU" - Evropske zajednice (EZ, Euratom), Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSP), Policijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima


Institucionalni akti[uredi]

Prvi stub
Evropske zajednice
Drugi stub
Zajednička spoljna i bezbednosna politika
Treći stub
Policijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima

Obavezujući akti:

  • uredbe
  • direktive
  • odluke

Neobavezujući akti:

  • preporuke
  • mišljenja
  • zajedničke strategije
  • zajednički stavovi
  • zajedničke akcije
  • zajednički stavovi
  • okvirne odluke
  • odluke
  • konvencije