Praziluk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Leek
RodAllium
VrstaAllium ampeloprasum L.
Grupa kultivaraLeek Group (other names are used, e.g. Porrum Group)
KultivarMany, see text
Praziluk, glavica & donji listovi
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija255 kJ (61 kcal)
14,15 g
Šećeri3,9 g
Prehrambena vlakna1,8 g
0,3 g
1,5 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(10%)
83 μg
(9%)
1.000 μg
1900 μg
Tiamin (B1)
(5%)
0,06 mg
Riboflavin (B2)
(3%)
0,03 mg
Niacin (B3)
(3%)
0,4 mg
Vitamin B5
(3%)
0,14 mg
Vitamin B6
(18%)
0,233 mg
Folat (B9)
(16%)
64 μg
Vitamin C
(14%)
12 mg
Vitamin E
(6%)
0,92 mg
Vitamin K
(45%)
47 μg
Minerali
Kalcijum
(6%)
59 mg
Gvožđe
(16%)
2,1 mg
Magnezijum
(8%)
28 mg
Mangan
(23%)
0,481 mg
Fosfor
(5%)
35 mg
Kalijum
(4%)
180 mg
Ostali konstituenti
Voda83 g
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Praziluk, prasa ili praz tip je luka, uzgojeni varijetet južnoevropsko-zapadnoazijske vrste Allium ampeloprasum.[1] Rod Allium takođe sadrži crni luk, beli luk, šalot, skalion, vlašac, i kineski luk.[2][3] Praziluk je dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 85 cm. Lukovica je duguljasta, bez oštrog mirisa. Listovi su duguljasto-lancetasti, a cvast krupna i loptasta. Upotrebljava se u ljudskoj ishrani svež ili kuvan.

Istorijski, mnoga naučna imena su korištena za praziluk, ali se u ona sad tretiraju kao kultivari A. ampeloprasum.[4][5]

Poreklo i upotreba[uredi | uredi izvor]

Praziluk je poreklom iz Sredozemlja i drevna je kulturna biljka. Upotrebljava se kao svež ili se dodaje jelima kao začin. U novije vreme znatne količine se suše i izvoze. Za ishranu se upotrebljava: stablo i listovi.

Praziluk je dvogodišnja biljka. Prve godine obrazuje moćno lažno stablo, kod nekih sorati visoko i do 80 cm, sledeće godine razvija dugo stablo visoko i do 2 m. Na stablu se nalazi krupna loptasta cvast, sa velikim brojem cvetova koje oprašuju insekti. Seme je sitno i naborano (1 gram sadrži 300-400 semena). Međuredno rastojanje (u cm) 70-75, rastojanje u redu (u cm) 7-15, utrošak semena za rasađivanje g/ha 1000-1500, broj biljaka po ha 140000-200000, a minimalna temperatura klijanja 2 °C, optimalna temperatura klijanja 20 °C

Upotreba đubriva u proizvodnji praziluka[uredi | uredi izvor]

Azot

Letnja proizvodnja 225 kg/ha, jesenja proizvodnja 250 kg/ha, zimska proizvodnja 270 kg/ha. 50-60% ovih količina se daje unapred. Glavna količina đubriva za letnji praziluk treba da se unese odjednom, a za jesenji i zimski praziluk treba da se unese iz dva ili tri puta (prihranjivanje).

Fosfor

Praziluk zahteva osrednje količine fosfora. Ako zemljište ima dovolje količine fosfora unosi se 75-100kg P2O5 kao trostruki super fosfat u osnovnom đubrivu.

Kalijum

Praziluk ne zahteva mnogo kalijuma .Na normalnim zemljištima će biti dovoljne količine od 150-200 kg/ha, uzimajući u obzir moguće unošenje đubriva. Upotreba đubriva koja sadrže magnezijum je preporućljiva, iI to u količinama 300-400 kg/ha.

Dobar rasad praziluka je debljine olovke. Dužina belog dela biljke je vrlo važna i usko povezana sa metodom sadnje. Rasađivanje se treba obaviti dovoljno duboko, čak iako to rezultira kasnijim porastom. Rani praziluk se sadi na dubini od 10-15 cm, a kasni varijateti na dubinu od 18-20 cm. Dublja sadnja rezultira tanjom biljkom koja je manje produktivna, sporije raste I osetljiva je na bolesti. Uniformni sadni materijal je i dalje osnova za ujednačen usev I najviši prinos. Biljke bi trebalo da se stave u pripremljene brazed I zaliju da bi se zatim pokrile zemljom zaštitile koren. Biljke ne treba prskati toplom vodom, jer može doći do napada gljiva. Praziluk se rasađuje u niske leje, u brazde ili na ravnim površinama, a to zavisi od načina navodnjavanja. Primenjuje se i sadnja u trake od po 4-6 redova.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Sledeće vrednosti mogu okvirno služiti za đubrenje. Praziluk vrlo dobro reaguje na đubrenje ukoliko se ono obavi na vreme.

Praziluk se lako uzgaja iz semena i toleriše stajanje u polju za produženu žetvu, koja se odvija do 6 meseci nakon sadnje.[6] Zemlja u kojoj se uzgaja mora biti rastresita i dobro drenirana; praziluk se može uzgajati u istim regionima gde se može uzgajati i luk.[7] Praziluk obično sazreva u jesen. Praziluk se može skupiti i ubrati rano kada je veličine prsta ili olovke, ili se može razrediti i ostaviti da naraste do mnogo veće zrele veličine. Zagrtanje praziluka može dati bolje primerke.

Praziluk pati od insekata štetočina, uključujući vrste tripsa Thrips tabaci i moljca praziluka.[8][9] Praziluk je takođe podložan rđi praziluka (Puccinia allii).[7]

Berba i čuvanje[uredi | uredi izvor]

Praziluk se vadi u novembru; biljke se čupaju, a ako to teško ide, koren se podseca motikom. Biljke se očiste od starih polomljenih listova,a korenje skrati na 2-3 cm. Sa jednog hektara može se dobiti prinos od 40-60 t.

Danas postoje mnoge sorte praziluka, ali možemo pomenuti nove hibride:

Za letnju prizvodnju
  • Vermont je rani hibrid praziluka. Biljka je duga i prava. Ona daje visok prinos. Lisna masa je svetlozelena. Pogodna za upotrebu u svežem stanju i za preradu.
  • Stanley F1 je hibrid praziluka za ranu sezonu. Vrlo uspravna biljka. Pogodan za leto i ranu jesen.
Jesenja proizvodnja
  • Varna je srednje rani varijetet praziluka tzv. bugarski (kamuš). Preporučuje se za proizvodnju u kasno leto i jesen. Biljka je čvrsta sa dugim belim, i kratkim zelenim delom na vrhu. Dobar prinos i dobra tolerancija na mraz.Izuzetno je pogodan za mehaničku berbu, preradu I dobro se čuva.
Zimska proizvodnja
  • Arkansas je kasni varijitet pogodan za prezimljavanje, zbog svoje vrlo dobre tolerancije na mraz. Visoka tolerancija na bolesti lišća. Biljka ima dugo i čcrsto stablo, bele do bledo zelene boje pri vrhu.
  • Lavrenc je kasni hibrid. Snažan porast i visoka tolerancija na mraz čini ga vrlo pogodnim za prezimljavanje i berbu u rano proleće.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Polje praziluka
    Polje praziluka
  • Sekcija baze stabljike i koren
    Sekcija baze stabljike i koren
  • Dve cvetne glavice praziluka
    Dve cvetne glavice praziluka
  • Seme
    Seme
  • Praziluk u samoposluzi
    Praziluk u samoposluzi

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tatić B. 1975. Alliaceae. U: Flora SR Srbije VII. SANU: Beograd. pp. 576.
  2. ^ Block, E. (2010). Garlic and Other Alliums: The Lore and the Science. Royal Society of Chemistry. ISBN 978-0-85404-190-9. 
  3. ^ „AllergyNet — Allergy Advisor Find”. Allallergy.net. Arhivirano iz originala 15. 6. 2010. g. Pristupljeno 14. 4. 2010. 
  4. ^ „Allium ampeloprasum”, World Checklist of Selected Plant Families, Royal Botanic Gardens, Kew, Pristupljeno 1. 2. 2013 
  5. ^ Foley, Caroline (2006). The A-Z of Allotment Vegetables. New Holland Publishers. str. 75. ISBN 978-1-84537-283-5. 
  6. ^ Marie Iannotti (25. 2. 2014). The Timber Press Guide to Vegetable Gardening in the Northeast. Timber Press. str. 186—. ISBN 978-1-60469-595-3. 
  7. ^ a b K. V. Peter (25. 8. 2006). Handbook of Herbs and Spices. Elsevier Science. str. 370—371. ISBN 978-1-84569-171-4. 
  8. ^ Theunissen, J.; Legutowska, H. (1991). „Thrips tabaciLindeman (Thysanoptera, Thripidae) in leek: symptoms, distribution and population estimates”. Journal of Applied Entomology. 112 (1–5): 163—170. ISSN 0931-2048. S2CID 83916407. doi:10.1111/j.1439-0418.1991.tb01042.x. 
  9. ^ Mason, P.g.; Appleby, M.; Juneja, S.; Allen, J.; Landry, J.-F. (2010-07-01). „Biology and Development of Acrolepiopsis assectella (Lepidoptera: Acrolepiidae) in Eastern Ontario”. The Canadian Entomologist. 142 (4): 393—404. ISSN 0008-347X. S2CID 85817953. doi:10.4039/n10-026. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Praziluk na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Празилук&oldid=27685141”