Preobraženje Gospodnje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Teofan Grk, Preobraženje Gospodnje (1408)

Preobraženje Gospodnje (grč. Μεταμόρφωσις του Σωτήρος /Metamorfozis tu Soteros/; lat. Transfiguration Domini) je događaj opisan u Jevanđeljima Novog zaveta[1], tokom kojeg je Hrist postao kao svetlost.[2][3][4]

Naracija Novog zaveta[uredi]

Po Mateji, treće godine svoga propovedanja, Isus Hristos povede svoje apostole Jakova, Petra i Jovana u planinu Tavor. Isus se u toku naredne noći preobrazi pred njima i postade kao svetlost. Te noći se apostolima prikazaše i proroci Mojsije i Ilija i začu se glas Božiji, koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog Sina.[5]

Hrišćanski praznik[uredi]

Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Slavi se 6. avgusta po starom kalendaru. Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, koji je posni praznik, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.[5]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Matej 17,1-5, Luka 9,28–36
  2. ^ „Сутра Преображење Господње“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011.. 
  3. ^ „Преображење Господње“ (на ср). Српска православна црква. 18. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011.. 
  4. ^ „Празник Преображење Господње“ (на ср). Радио-телевизија Србије. 19. 8. 2011. Приступљено 19. 8. 2011.. 
  5. ^ a b Sajt Voždovačke crkve: „Preobraženje Gospodnje“, Pristupljeno 24. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Preobraženje Gospodnje