Preobraženje Gospodnje
.jpeg){kind=spacer}
Preobraženje Gospodnje (grč. Μεταμόρφωσις του Σωτήρος /Metamorfozis tu Soteros/; lat. Transfiguratio Domini) je događaj opisan u Jevanđeljima Novog zaveta[1], tokom kojeg je Hrist postao kao svetlost.[2][3][4]
Naracija Novog zaveta
[uredi | uredi izvor]Po Mateju, treće godine svoga propovedanja, Isus Hristos povede svoje apostole Jakova, Petra i Jovana u planinu Tavor. Isus se u toku naredne noći preobrazi pred njima i postade kao svetlost. Te noći se apostolima prikazaše i proroci Mojsije i Ilija i začu se glas Božiji, koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog Sina.[5]
Hrišćanski praznik
[uredi | uredi izvor]Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika i jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika. Slavi se 6. avgusta po starom kalendaru. Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke. Pošto je praznik uvek u vreme Velikogospojinskog posta, na taj praznik je također propisan post.[5] Počeci bogoslužbenog praznovanja ovog praznika vezani su za period od 6.-8. veka i Omilije Svetih Otaca na ovaj svetli praznik. Već u 8. veku praznik je proslavljan na celom hrišćanskom istoku.[6][7]
Verovanja
[uredi | uredi izvor]Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.
Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: "Preobraženje je, preobražava se i gora i voda". Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe. Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi. Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije.
Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.[8]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Isus Hristos
- Tavorska svetlost
- Tavor
- Manastir Sisojevac
- Manastir Bazjaš
- Manastir Somina
- Manastir Kuveždin
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Matej 17,1-5, Luka 9,28–36
- ^ „Sutra Preobraženje Gospodnje”. Radio-televizija Republike Srpske. 18. 8. 2011. Pristupljeno 19. 8. 2011.
- ^ „Preobraženje Gospodnje”. Srpska pravoslavna crkva. 18. 8. 2011. Arhivirano iz originala 07. 01. 2012. g. Pristupljeno 19. 8. 2011.
- ^ „Praznik Preobraženje Gospodnje”. Radio-televizija Srbije. 19. 8. 2011. Pristupljeno 19. 8. 2011.
- ^ a b Sajt Voždovačke crkve: „Preobraženje Gospodnje“ Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (5. novembar 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Pravoslavlje, dvobroj 1281.-1282, od 1. i 15. avgusta, U susret prazniku. Beograd: SPC. 2020. str. 15.
- ^ „Preobraženje Gospodnje”. Srpska Pravoslavna Crkva (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-31.
- ^ Redakcija 24sedam. „Danas je Preobraženje Gospodnje - poslednji dan za kupanje u rekama”. 24sedam (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-08-19.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Preobraženje Gospodnje Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (7. januar 2012)
