Protesti protiv proglašenja nezavisnosti Kosova 2008.
Protesti protiv proglašenja nezavisnosti Kosova obuhvataju niz protesta održanih širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, u mestima naseljenim srpskom dijasporom, ali i u drugim gradovima Evrope.[1] Ovim protestima se izražava neslaganje sa deklaracijom o nezavisnosti Kosova i priznanja tzv. Republike Kosovo od strane nekih država. Protesti su počeli 17. februara kada je grpua ljudi koja je sebe nazvala Lideri našeg naroda, demokratski izabrani[2][3][4][5][6][7] proglasila Kosovo za nezavisnu i suverenu državu. Tokom ovih protesta bilo je više incidenata.
Protesti u Srbiji[uredi | uredi izvor]
Protesti u Beogradu[uredi | uredi izvor]
U noći između 17. i 18. februara 2008. godine desili su se u Beogradu prvi incidenti[8] koji su usledeli kao reakcija na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Grupa huligana[8] demolirala je restorane Mekdonaldsa na Slaviji i Terazijama u Beogradu. Takođe su napadane i ambasade Slovenije i SAD[8]. Došlo je do sukoba između demonstranata i policije u kojima je povređeno više ljudi. Nakon protesta 21. februara, u zapaljenoj zgradi ambasade SAD pronađeno je ugljenisano telo 20-godišnjeg Zorana Vujovića iz Novog Sada.
Protesti u Novom Sadu[uredi | uredi izvor]
Dana 17. februara oko došlo je do demonstracija i u Novom Sadu. Oštećeno je nekoliko izloga i dva vozila[8].
Protesti u bivšim jugoslovenskim republikama[uredi | uredi izvor]
Protesti u Republici Srpskoj[uredi | uredi izvor]
Protesti u RS počeli su istog dana kada je proglašena nezavisnost Kosova. Oko 150 građana okupilo se na Trgu Krajine u Banjaluci noseći parole „Ne damo Kosovo” i „Kosovo je srce srpstva”.[9] Studenti Univerziteta u BL su se naredni dan okuili oko podne, a simbolično, u 12.44 časa minutom ćutnje su izrarili svoje nezadovoljstvo zbog jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Iako je protest zvanično bio završen oko 13 časova, veliki broj studenata je nastavio protest praveći nerede ispred konzulata SAD, Francuske i Nemačke.[10]
Protesti u Crnoj Gori[uredi | uredi izvor]
U Podgorici je u petak,22. februara 2008. godine održan protestni skup protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, i kao podrška vladi Republike Srbije u naporima da se očuva KiM unutar Srbije. Na protestu su govorili predstavnici opozicionih stranaka, koje ne podržavaju nezavisnost KiM. Pretpostavlja se da je na skupu bilo oko 50.000 građana Crne Gore, koji su uzvikivali KOSOVO JE SRCE SRBIJE, NE DAMO KOSOVO… Takođe su se čuli zvižduci negodovanja na pomen imena država koje su priznale nezavisnost Kosova. Skup je protekao mirno, bez incidenata.
Protesti u Sloveniji[uredi | uredi izvor]
Protest zakazan u Ljubljani za 24. februar, otkazan je zbog dana žalosti koji je u Sloveniji uveden usled iznenadne smrti bivšeg jugoslovenskog i slovenačkog predsednika i premijera Janeza Drnovšeka. Savez srpskih društava Slovenije novi protest je zakazao za 2. mart 2008. godine[11].
Protesti u svetu[uredi | uredi izvor]
Protesti dijaspore[uredi | uredi izvor]
Protesti protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova održani su u organizaciji udruženja srpskih iseljenika i po gradovima zapadne Evrope i Severne Amerike. Na dan proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine, Srbi u Vankuveru su organizovali protest na koji je došlo oko 300 ljudi. U subotu 23. februara 2008. protesti su održani u Kopenhagenu, Marseju, Cirihu, Hamburgu, Minhenu, Štutgartu, Diseldorfu, Frankfurtu i Londonu. Brojnost okupljenih je bila poprilično različita i kretala se od oko 200 ljudi u Marseju do između 1000 i 1200 ljudi u Minhenu. U gradovima Nemačke srpskim demonstrantima su se, pored Nemaca, pridružili i lokalni Grci i Rusi[1]. Protesti su nastavljeni u gradovima Nemačke i tokom nedelje 24. februara 2008. godine, između ostalih i u Kelnu, Nirnbergu i Dortmundu, sa tim da su novi skupovi organizovani u Beču, Ženevi, Hagu, Briselu. Protesti su održani i u vanevropskim gradovima Torontu (između 5.000 i 6.000 okupljenih), Vankuveru (oko 1.000 okupljenih)[12], Kalgariju (oko 300 okupljenih), Vinipegu (između 100 i 200 okupljenih), Montrealu (oko 300 okupljenih)[12], Finiksu, Čikagu, Klivlendu i Melburnu. Protest u Hagu okupio je oko 300 ljudi, a najmnogoljudniji je bio skup u Beču gde se Helden placu okupilo više od 8.000 prisutnih. Za razliku od ostalih skupova, na mitingu u Beču zabeleženi su incidenti tako da je austrijska policija primenila silu i uhapsila nekoliko izgrednika.[11][13] Miran protest nekoliko stotina okupljenih održan je 25. februara 2008. u norveškom gradu Lihameru[14]
Ostali protesti[uredi | uredi izvor]
Različiti protesti organizovani su i u nekoliko evropskih zemalja koje nisu pozitivno prihvatile jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Zajedničko za ove skupove je da ih uglavnom organizuju levičarska ili desničarska udruženja i političke partije. U Pragu na Trgu Palackog u subotu 23. februara 2008. prvo je protestovalo oko 200 neonacista, a zatim i stotinak aktivista opozicionih partija levice. U Varšavi je ultrakatolička Liga poljskih porodica organizovala skup svojih stotinak aktivista ispred srpske ambasade. Istog dana je i oko hiljadu pristalica Komunističke partije u Moskvi nosilo transparente na kojima je izražena podrška Srbiji na skupu na kome je obeleženo 90 godina od osnivanja Crvene armije. Komunistička partija Grčke je organizovala skup u centru Atine koji se završio protestnim maršem i paljenjem zastave Sjedinjenih Američkih Država[1].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „„Kosovo je Srbija“ širom Evrope, 23. februar 2008”. mtsmondo.com. 10. 6. 2010. Arhivirano iz originala 31. 05. 2008. g. Pristupljeno 24. 1. 2013.
- ^ „www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 08. 2010. g. Pristupljeno 03. 11. 2020.
- ^ „https://getosrbija.wordpress.com/2018/08/06/dokusurivanje-srbije-i-srpstva-u-planovima-vode-otadzbine-i-njegovih-zapadnih-prijatelja/”. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) - ^ http://www.rtv.rs/sk/politika/msp-deklaracija-o-nezavisnosti-kim-nije-protivna-medjunarodnom-pravu_201974.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ http://www.politika.co.rs/scc/clanak/143299/%D0%9C%D0%A1%D0%9F-%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D1%88%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ http://www.nspm.rs/politicki-zivot/suprotno-vucicevim-tvrdnjama-savetodavno-misljenje-msp-nije-stavilo-pecat-na-nezavisnost-tzv.-kosova.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Cyrl-CS/11165/?NOLAYOUT=1. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ a b v g „B92. Vesti. Serija incidenata u Beogradu, 18. februar 2008”. Xs4.b92.net. Pristupljeno 24. 1. 2013.
- ^ Čubro, M. (17. 2. 2008). „Albanci slave nezavisnost”. Nezavisne novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 13. 5. 2021.
- ^ Mlinarević, Mladena (18. 2. 2008). „Banjalučki studenti: Ne damo Kosovo”. Nezavisne novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 13. 5. 2021.
- ^ a b „Vest na sajtu Blica”. Blic.rs. Pristupljeno 24. 1. 2013.[mrtva veza]
- ^ a b Protesters rally against Kosovo independence
- ^ „I dijaspora brani Kosovo”. Novosti.rs. 25. 2. 2008.[mrtva veza]
- ^ „Protest Srba u Norveškoj”. B92. Pristupljeno 20. 8. 2012.
