Pređi na sadržaj

Rubin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe, pogledajte Rubin (višeznačna odrednica).
Rubin
Kristal rubina iz Dodoma aregiona, Tanzanija
Opšte informacije
KategorijaVarijetet oksidnog minerala
Formulaaluminijum oksid sa hromom, [[Al2O3:Cr]]
Kristalne sistemeTrigonalan
Kristalna klasaHeksagonalni skalenoedar (3m)
H-M simbol: (3 2/m)
Prostorna grupaR3c[1]
Identifikacija
BojaNarandžasto crvena do jako ljubičasto crvene.
Kristalni habitusZavršene tabularne heksagonalne prizme
CepljivostNema pravog rascepa
PrelomKonhoidna, rascepkana
ČvrstinaKrt
Tvrdoća po Mosu9,0
SjajnostSubadamantin, staklast, biseran (na razdvajanjima) Subadamantine, vitreous, pearly (on partings)
OgrebBeo
ProvidnostTransparentan, providan
Specifična težina3,97–4,05
Optičke osobineJednoosni/−
Indeks prelamanjanω=1,768–1,772
nε=1,760–1,763
Dvojno prelamanje0,008 do 0,010
PleohroizamJaka: ljubičasto-crvena – narandžasto-crvena
Disperzija0,018
Ultravioletna fluorescencijaCrven pod dugim talasima
Uobičajene nečistoćeCr. (ponekad :Ti, Fe)
Reference[2]

Rubin je crveni dragi kamen, jedan od varijeteta minerala korunda (aluminijum oksid). Boja mu varira od ružičaste do crvene, boje krvi. Na latinskom crvena boja je ruber. Prirodni rubini su izuzetno retki. Postoji još jedna vrsta dragoga kamena safir, koji takođe predstavlja jedan varijetet korunda. Smatra se jednim od četiri najvrednija draga kamena, zajedno sa safirom, smaragdom i dijamantom.[3] Reč rubin potiče od ruber, što na latinskom znači crveno. Boju rubinu daje element hroma.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Izgled brušenog rubina
Glavne zemlje koje proizvode rubine

Hemijska formula rubina je Al2O3 i predstavlja varijetet korunda. Rubini imaju tvrdoću 9 po Mosovoj skali tvrdoće. Od dragog kamenja samo je dijamant tvrđi. Svi prirodni rubini imaju nečistoće, bilo da su nečistoće u boji ili inkluzije rutila. Poznavaoci dragog kamenja pomoću nečistoća rutila otkrivaju da li su rubini prirodni ili sintetički. Crvena boja potiče od malih količina hroma koji rubin sadrži. Rubin je crveni varijetet korunda, koji je aluminijum oksid. Plavi varijetet korunda je safir. Ogreb je beo kod oba varijeteta. Bledocrveni korund se ne naziva rubin, već ružičasti safir. Rubin proizvodi često efekat koji je poznat kao asterizam.

Fizička svojstva[uredi | uredi izvor]

Kristalna struktura rubina

Rubini imaju tvrdoću od 9,0 po Mosovoj skali mineralne tvrdoće. Među prirodnim draguljima samo su muasanit i dijamant tvrđi, pri čemu dijamant ima Mosovu tvrdoću od 10,0 a moisanit se nalazi negde između korunda (rubina) i dijamanta po tvrdoći. Safir, rubin i čisti korund su α-aluminijum, najstabilniji oblik Al2O3, u kome 3 elektrona napuštaju svaki jon aluminijuma da bi se pridružili redovnoj oktaedarskoj grupi od šest obližnjih O2− jona; u čistom korundu ovo ostavlja sve jone aluminijuma sa veoma stabilnom konfiguracijom bez nesparenih elektrona ili neispunjenih energetskih nivoa, a kristal je savršeno bezbojan.

Kristalna struktura rubina koja pokazuje supstituciju Al3+ jona (plavi) sa Cr3+ (crveni). Gustina supstitucije Cr3+ jona u ovom modelu je približno 2%, što se približava maksimalnom dopingu koji se normalno sreće.[4]

Kada atom hroma zameni povremeni atom aluminijuma, on takođe gubi 3 elektrona da bi postao jon hroma3+ da bi održao ravnotežu naelektrisanja kristala Al2O3. Međutim, joni Cr3+ su veći i imaju orbitale elektrona u različitim pravcima od aluminijuma. Oktaedarski raspored jona O2− je izobličen, a energetski nivoi različitih orbitala tih Cr3+ jona su blago izmenjeni zbog pravca ka O2− jonima.[5] Te energetske razlike odgovaraju apsorpciji u ultraljubičastim, ljubičastim i žuto-zelenim oblastima spektra.

Propustljivost rubina u optičkom i bliskom IR spektru. Primetne su dve široke ljubičaste i žuto-zelene apsorpcione trake i jedna uska apsorpciona traku na talasnoj dužini od 694 nm, što je talasna dužina rubinskog lasera.

Ako se jedan procenat jona aluminijuma zameni hromom u rubinu, žuto-zelena apsorpcija rezultira crvenom bojom dragulja.[5] Pored toga, apsorpcija na bilo kojoj od gore navedenih talasnih dužina stimuliše fluorescentnu emisiju crvene svetlosti talasne dužine od 694 nanometara, što doprinosi njenoj crvenoj boji i uočenom sjaju.[6] Koncentracija hroma u veštačkim rubinima može se podesiti (u procesu rasta kristala) tako da bude deset do dvadeset puta manja nego u prirodnom dragom kamenju. Teodor Mejman napominje da „zbog niskog nivoa hroma u ovim kristalima oni pokazuju svetliju crvenu boju od rubina dragog kamena i nazivaju se ružičastim rubinima.“[7]

Nasuprot ružičastom safiru[uredi | uredi izvor]

Generalno, korund kvaliteta dragog kamenja u svim nijansama crvene, uključujući ružičastu, naziva se rubinima.[8][9] Međutim, u Sjedinjenim Državama mora biti zadovoljena minimalna zasićenost boje da bi se nazvao rubinom; u suprotnom, kamen će se zvati ružičasti safir.[8] Pravljenje razlike između rubina i ružičastih safira je relativno novo, nastalo negde u 20. veku. Često, razlika između rubina i ružičastog safira nije jasna i o njoj se vode rasprave.[10] Kao rezultat tih poteškoća i subjektivnosti takvih razlika, trgovinske organizacije kao što je Međunarodno udruženje obojenog dragog kamenja (ICGA) usvojile su širu definiciju rubina koja obuhvata njegove svetlije nijanse, uključujući ružičastu.[11][12]

Tretiranje u juvelirstvu[uredi | uredi izvor]

Kvalitet rubina je moguće poboljšati određenim tretmanom. Najčešće se zagreva na oko 1800 °C čime se uklanja deo nečistoća (primesa) njihovim raspadom. Drugi manje prihvatljiv tretman je ispunjavanje fraktura takozvanim olovnim staklom, čime se povećava transparentnost kamena. Na taj način rubin, koji nije bio upotrebljiv za izradu nakita postaje prikladan. Cenu rubina najviše određuje njihova boja. Najviše se ceni crvena boja, koju nazivaju crvena golubije krvi. Nakon boje ceni se jasnoća.

Pojava i rudarstvo[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano, rubini su iskopavani na Tajlandu, u Pejlinu i okrugu Samlout u Kambodži, kao i u Avganistanu, Australiji, Brazilu, Kolumbiji, Indiji, Namibiji, Japanu i Škotskoj. Nakon Drugog svetskog rata nalazišta rubina pronađena su u Madagaskaru, Mozambiku, Nepalu, Pakistanu, Tadžikistanu, Tanzaniji i Vijetnamu.[13] Severna Makedonija je jedina zemlja u kontinentalnoj Evropi koja ima prirodne rubine. Uglavnom se mogu naći u okolini grada Prilepa. Makedonski rubini imaju jedinstvenu boju maline. Rubin se nalazi i na makedonskom grbu.[14] Nekoliko rubina je pronađeno u američkim državama Montana, Severna Karolina, Južna Karolina i Vajoming.

Spinel, još jedan crveni dragi kamen, ponekad se nalazi zajedno sa rubinima u istom draguljnom šljunku ili mermeru. Oni koji nemaju iskustva sa draguljima mogu ga pomešati sa rubinima. Međutim, najfiniji crveni spineli mogu imati vrednosti koje se približavaju vrednostima prosečnog rubina.[15]

U Pakistanskom Kašmiru postoje ogromne dokazane rezerve od miliona rubina, vredne i do pola milijarde dolara.[16] Međutim, od 2017. postojao je samo jedan rudnik (u Čita Kata) zbog nedostatka investicija.[17] U Avganistanu, rubini se kopaju u Jegdaleku.[18] Rudnik Rudnik Apalutok na Grenlandu počeo je da radi 2017. godine.[19][20] Za rubine na Grenlandu se kaže da su među najstarijima na svetu, stari su oko 3 milijarde godina.[21] Rudnik Apalutok na Grenlandu nalazi se 160 kilometara južno od Nuka, glavnog grada Grenlanda. Rubini se mogu pratiti od rudnika do tržišta.[22]

Ležišta rubina[uredi | uredi izvor]

Rubini se najviše nalaze u

Neki od najlepših rubina nađeni su u oblasti Mogok u severnom Mjanmaru, ali u poslednje vreme tamo se našlo malo dobrih rubina.

Sinteza i imitacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1837, Gaudin je napravio prve sintetičke rubine spajanjem kalijumskog aluma na visokoj temperaturi sa malo hroma kao pigmenta. Godine 1847. Ebelmen je napravio beli safir spajanjem glinice u bornoj kiselini. Godine 1877, Edmond Fremi i industrijski proizvođač stakla Čarls Fejl napravili su kristalni korunda iz kojeg se moglo izrezati sitno kamenje. Godine 1887, Fremi i Ogist Vernoj su proizveli veštački rubin spajanjem BaF2 i Al2O3 sa malo hroma na crvenoj toploti. Godine 1903. Vernoj je najavio da bi mogao da proizvodi sintetičke rubine u komercijalnim razmerama koristeći ovaj proces plamene fuzije, kasnije poznat i kao Vernojev proces.[23] Do 1910. godine, Verneova laboratorija se proširila na proizvodni pogon sa 30 peći, sa godišnjom proizvodnjom dragog kamenja koja je dostigla 1.000 kg (2.000 lb) 1907.

Fenomeni[uredi | uredi izvor]

Ponekad se u rubinima vidi zvezda. Takvi rubini se na odgovarajući način režu da bi se najbolje pokazao taj efekat.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Corundum data on Webmineral Arhivirano oktobar 1, 2007 na sajtu Wayback Machine
  2. ^ Ruby on Gemdat.org Arhivirano septembar 3, 2021 na sajtu Wayback Machine
  3. ^ Precious Stones Arhivirano decembar 18, 2017 na sajtu Wayback Machine, Max Bauer, p. 2
  4. ^ Images of molecular models from Miramodus
  5. ^ a b „Ruby: causes of color”. Arhivirano iz originala 21. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 3. 2016. 
  6. ^ „Ruby Crystal Fluorescence”. PhysicsOpenLab (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  7. ^ The Laser Inventor. Springer Biographies. 2018. ISBN 978-3-319-61939-2. doi:10.1007/978-3-319-61940-8. 
  8. ^ a b Matlins, Antoinette Leonard (2010). Colored Gemstones. Gemstone Press. str. 203. ISBN 978-0-943763-72-9. Arhivirano iz originala 2. 5. 2016. g. 
  9. ^ Reed, Peter (1991). Gemmology. Butterworth-Heinemann. str. 337. ISBN 0-7506-6449-5. Arhivirano iz originala 2. 1. 2017. g. 
  10. ^ Wise, Richard G. „Gemstone Connoisseurship; The Finer Points, Part II”. Arhivirano iz originala 26. 4. 2012. g. 
  11. ^ Hughes, Richard W. „Walking the line in ruby & sapphire”. ruby-sapphire.com. Arhivirano iz originala 13. 1. 2012. g. 
  12. ^ Federman, David. „Pink Sapphire”. Modern Jeweler. Arhivirano iz originala 31. 1. 2012. g. 
  13. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2014. g. Pristupljeno 2014-12-23. 
  14. ^ „This is the New Coat of Arms of Republic of Macedonia”. Independent.mk. Arhivirano iz originala 30. 3. 2017. g. Pristupljeno 30. 3. 2017. 
  15. ^ Wenk, Hans-Rudolf; Bulakh, A. G. (2004). Minerals: their constitution and origin. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. str. 539—541. ISBN 0-521-52958-1. 
  16. ^ „Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir”. France24. 
  17. ^ Caroline Nelly Perrot. „Rubies, the buried treasures of Pakistani Kashmir”. 
  18. ^ „The dangerous world of Pakistan's gem trade”. Maclean's. 
  19. ^ Aappaluttoq mine
  20. ^ „About Us – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Pristupljeno 2021-02-10. 
  21. ^ „Greenlandic Gems – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Pristupljeno 2021-02-10. 
  22. ^ „Responsible Source – Greenland Ruby”. www.greenlandruby.gl. Pristupljeno 2021-02-10. 
  23. ^ „Bahadur: a Handbook of Precious Stones”. 1943. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-08-19. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rubin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рубин&oldid=25912582”