Santo Domingo
| Santo Domingo Santo Domingo de Guzmán | |
|---|---|
 Santo Domingo | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Dominikanska Republika |
| Osnovan | 1496. |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 965.040 |
| — gustina | 8.747 st./km2 |
| Aglomeracija | 2.908.607[1] |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 18° 28′ 35″ S; 69° 53′ 36″ Z / 18.476389° S; 69.893333° Z |
| Aps. visina | 14[3] m |
| Površina | 104,44[2] km2 |
  Santo Domingo Santo Domingo na karti Dominikanske republike | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Roberto Salsedo |
| Poštanski broj | 10100 |
| Pozivni broj | 809, 829, 849 |
| Veb-sajt | |
| adn.gob.do | |
Santo Domingo je glavni grad Dominikanske Republike. Nalazi se na jugoistočnom delu ostrva Hispanjola, na ušću reke Ozama. Prema popisu iz 2006. godine u gradu živi 2.987.013 stanovnika, dok šire gradsko područje obuhvata 3.813.214 stanovnika. Grad je 1496. godine osnovao Bartolomeo Kolumbo, brat Kristifora Kolumba, nazvavši ga La Izabela (po španskoj kraljici Izabeli I), kao prestonicu prve španske kolonije u Novom svetu, i najstariji je grad koji su Evropljani osnovali na zapadnoj hemisferi. Univerzitet je osnovan 1558. Privredno je središte s metalurgijom, tekstilnom, hemijskom, drvnom i prehrambenom industrijom.
U periodu od 1795. do 1809. grad je bio pod francuskom upravom, da bi ga potom Španci anektirali od 1861. do 1865. Godine 1936, gradu je naziv promenjen u Sijudad Truhiljo - po predsedniku Rafelau Truhilju, da bi mu potom, nakon Truhiljovog ubistva 1961. godine naziv vraćen u Santo Domingo.
Geografija[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Prosečna temperatura u Santo Domingu malo varira, jer tropski pasatski vetrovi pomažu u ublažavanju vrućine i vlažnosti tokom cele godine. Zahvaljujući tim pasatima, Santo Domingo ima tropsku savansku klimu (Aw), ali retko doživljava vrućinu koja bi se mogla očekivati. Decembar do mart su najhladniji meseci sa vrućim danima sa manje vlage i svežim noćima (temperature od 17—19 °C (63—66 °F)). Jul do septembar su najtopliji. U Santo Domingu godišnje u proseku padne1.445 mm (56,9 in) kiše. Najsušniji meseci su od decembra do aprila, međutim, usled pasata i planina na jugozapadu, kiša može da pada i tokom ovih meseci. Budući da je njegov najsušniji mesec nešto ispod 60 mm (2,4 in), Santo Domingo spada u kategoriju tropskog monsunskog podneblja po Kepenovoj klimatskoj klasifikaciji. Kao i mnogi drugi gradovi na Karibima, Santo Domingo je veoma podložan uraganima. Uragan Džordž izazvao je teška razaranja u septembru 1998. godine. Najniža zabeležena temperatura bila je 11,0 °C (51,8 °F) dana 5. februara 1951, kao i 7. januara 1957. Najviša temperatura, 39,5 °C (103,1 °F), zabeležena je 29. maja 2002.[4]
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 34,4 (93,9) |
33,9 (93) |
36,0 (96,8) |
37,0 (98,6) |
39,5 (103,1) |
37,2 (99) |
37,8 (100) |
38,8 (101,8) |
36,7 (98,1) |
38,8 (101,8) |
35,0 (95) |
33,5 (92,3) |
39,5 (103,1) |
| Maksimum, °C (°F) | 29,4 (84,9) |
29,3 (84,7) |
29,6 (85,3) |
30,3 (86,5) |
30,6 (87,1) |
31,3 (88,3) |
31,7 (89,1) |
31,8 (89,2) |
31,6 (88,9) |
31,3 (88,3) |
30,8 (87,4) |
29,8 (85,6) |
30,6 (87,1) |
| Prosek, °C (°F) | 24,7 (76,5) |
24,6 (76,3) |
25,1 (77,2) |
25,8 (78,4) |
26,5 (79,7) |
27,2 (81) |
27,3 (81,1) |
27,4 (81,3) |
27,3 (81,1) |
26,9 (80,4) |
26,3 (79,3) |
25,2 (77,4) |
26,2 (79,2) |
| Minimum, °C (°F) | 20,0 (68) |
19,9 (67,8) |
20,5 (68,9) |
21,4 (70,5) |
22,5 (72,5) |
23,1 (73,6) |
23,0 (73,4) |
23,0 (73,4) |
23,0 (73,4) |
22,6 (72,7) |
21,9 (71,4) |
20,6 (69,1) |
21,8 (71,2) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 11,0 (51,8) |
11,0 (51,8) |
13,3 (55,9) |
15,5 (59,9) |
16,5 (61,7) |
18,6 (65,5) |
18,2 (64,8) |
18,0 (64,4) |
18,0 (64,4) |
17,0 (62,6) |
17,0 (62,6) |
13,0 (55,4) |
11,0 (51,8) |
| Količina kiše, mm (in) | 74,5 (2,933) |
67,9 (2,673) |
61,9 (2,437) |
72,1 (2,839) |
176,6 (6,953) |
116,4 (4,583) |
131,2 (5,165) |
178,1 (7,012) |
208,7 (8,217) |
186,2 (7,331) |
132,5 (5,217) |
82,9 (3,264) |
1,489 (58,622) |
| Dani sa kišom (≥ 1.0 mm) | 8,3 | 6,8 | 7,0 | 6,5 | 10,5 | 9,3 | 10,8 | 11,5 | 12,1 | 12,5 | 10,7 | 9,1 | 115,1 |
| Relativna vlažnost, % | 82,0 | 81,1 | 80,1 | 79,4 | 82,2 | 82,2 | 82,2 | 83,3 | 84,0 | 84,8 | 84,0 | 82,6 | 82,3 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 239,7 | 229,6 | 253,4 | 248,8 | 233,9 | 232,3 | 225,9 | 231,6 | 219,9 | 230,7 | 227,5 | 224,1 | 2.797,4 |
| Izvor #1: ONAMET[5] | |||||||||||||
| Izvor #2: Diario Libre (May record high, and record lows for January and February),[4] Meteo Climat (record highs and lows)[6] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
| Godina |
|---|
| Stanovništvo |
Privreda[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Okrug Majami-Dejd- Njujork
La Muela
Madrid[7]
Santa Kruz de Tenerife
Tajpej
Kuritiba[8]- Manaus[9]
Fjuđi
Asunsion
Buenos Ajres- Barselona
Berlin
Bern- Boston
- Gvadalahara[10]
Karakas
Grad Gvatemala- Meksiko Siti
Havana
La Paz
Lima
Lisabon- Majami
Managva- Milano
Montevideo
Nju Džerzi
Peking
Kito
London- Pontevedra, Spain[11]
- Providens[8]
- Rosario[12]
Rabat- Rio de Žaneiro
Santijago de Čile- San Hose
San Salvador- Sarasota
Haifa
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Statua Antonija de Montesina -
Avenija Džona F. Kenedija, Santo Domingo -
Avenija Anakaona u Santo Domingu. Mirador del Sur park -
-
Tourists in Kolonijalni grad -
Nacionalni panteon
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Expansión Urbana de las ciudades capitales de RD: 1988-2010 (na jeziku: španski). Santo Domingo: Oficina Nacional de Estadística. 1. 5. 2015. ISBN 978-9945-8984-3-9. Arhivirano iz originala 14. 7. 2016. g. Pristupljeno 25. 1. 2016.
- ^ Superficies a nivel de municipios, Oficina Nacional de Estadística Arhivirano 17 novembar 2014 na sajtu Wayback Machine
- ^ De la Fuente, Santiago (1976). Geografía Dominicana (na jeziku: španski). Santo Domingo, Dominican Republic: Editora Colegial Quisqueyana.
- ^ a b Mejía, Mariela (7. 1. 2011). „Frío extremo, calor agobiante” (na jeziku: španski). Diario Libre. Arhivirano iz originala 04. 11. 2013. g. Pristupljeno 2. 5. 2017.
- ^ „Datos climatológicos normales y extremos 71-2000 estaciones Sinópticas - tercer trimestre 2019” (na jeziku: španski). Oficina Nacional de Meteorología. Arhivirano iz originala 21. 12. 2019. g. Pristupljeno 20. 12. 2019.
- ^ „Station Santo Domingo” (na jeziku: francuski). Meteo Climat. Pristupljeno 2. 5. 2017.
- ^ „Mapa Mundi de las ciudades hermanadas”. Ayuntamiento de Madrid. Pristupljeno 2008-07-23.
- ^ a b „Memoria Anual, Agosto 2002-Agosto 2003” (PDF). Ayuntamiento del Distrito Nacional. str. 66—67. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 8. 2008. g. Pristupljeno 2008-07-23.
- ^ „Universidade norte-americana fará parceria com a Câmara Municipal de Manaus”. Jusbrasil.com. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 4. 6. 2012.
- ^ „Sister Cities, Public Relations”. Guadalajara municipal government. Arhivirano iz originala 2. 3. 2012. g. Pristupljeno 12. 3. 2013.
- ^ La Guardia y Santo Domingo, dos ciudades hermanas (Spanish) Arhivirano 20 decembar 2008 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Town Twinning Agreements”. Municipalidad de Rosario – Buenos Aires 711. Архивирано из оригинала 19. 03. 2015. г. Приступљено 2014-10-14.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Meinig, D.W. (1986). The Shaping of America: a Geographic Perspective on 500 Years of History. Volume I – Atlantic America, 1492–1800. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-03882-8
- Santo Domingo; Fragmentos De Patria by Banreservas ISBN 99934-898-1-6
- Hazard, Samuel (1873). Santo Domingo: Past and Present, with a Glance at Hayti. New York: Harper & Brothers. str. 228.
- Nathan Appleton (1891). „Santo Domingo City”. Journal of the American Geographical Society of New York. 23. hdl:2027/uc1.$b692729?urlappend=%3Bseq=675.
- David Marley (2005), „Dominican Republic: Santo Domingo”, Historic Cities of the Americas, 1, Santa Barbara, California: ABC-CLIO, str. 91—106, ISBN 1576070271
- Jesse Hoffnung-Garskof (2008). A Tale of Two Cities: Santo Domingo and New York After 1950. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12338-7.
- Marcos Barinas Uribe (2010). „Setting the City in Motion: Urban Landscape and Modernity in Santo Domingo”. Caribbean Modernist Architecture. Archivos de Arquitectura Antillana. UTech Jamaica and Museum of Modern Art. ISBN 978-0-87070-775-9.
- Betances, Emelio. State and society in the Dominican Republic (Routledge, 2018).
- Derby, Robin. The Dictator's Seduction: Politics and the Popular Imagination in the Era of Trujillo. Durham: Duke University Press 2008.
- Pons, Frank Moya. The Dominican Republic: a national history (Markus Wiener Publishers, 2010).
- Tillman, Ellen D. Dollar Diplomacy by Force: Nation-Building and Resistance in the Dominican Republic (UNC Press Books, 2016).
- Turits, Richard Lee. Foundations of Despotism: Peasants, the Trujillo Regime, and Modernity in Dominican History. Stanford: Stanford University Press 2003.
- Wiarda, Howard J., and Michael J. Kryzanek. The Dominican Republic: A Caribbean Crucible. (Routledge, 2019).
- "The Dominican Republic," History Today (Nov 1965) 15#11 pp. 770–779, diplomatic history 1482-1965.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- https://www.one.gob.do/demograficas/proyecciones-de-poblacion Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. februar 2021)
- https://www.diariolibre.com/noticias/metro-recauda-rd-5-mm-y-monta-250-mil-pasajeros-todos-los-dias-FX7132430
| Države | |
|---|---|
| Zavisne teritorije | |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
