Sport u Poljskoj
Sport u Poljskoj uključuju gotovo sve sportske discipline, posebno: fudbal (najpopularniji sport), odbojku, skijaške skokove, atletiku, rukomet, košarku, tenis i borilički sport. Prvi poljski vozač Formule 1, Robert Kubica, upoznao je Poljsku sa trkama Formule 1. Odbojka je jedan od najpopularnijih sportova u zemlji, sa bogatom istorijom međunarodnog takmičenja. Ekstraliga ima najveću prosečnu posećenost za bilo koji sport u Poljskoj. Njihove planine su idealno mesto za planinarenje, skijanje i brdski biciklizam i svake godine privlače milione turista iz celog sveta. Skijaško trčanje i skijaški skokovi popularni su TV sportovi, okupljajući po 4-5 miliona gledalaca na svakom takmičenju, a najuspešniji su Justina Kovalčik-Tekijeli, Adam Mališ i Kamil Stoh. Baltičke plaže i odmarališta su popularna mesta za ribolov, kanu, kajak i širok spektar drugih sportova na vodi.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Jedan od nacionalnih sportova kroz vekove je jahanje.[1] U međuratnom periodu Adam Krolikjevič je osvojio prvu individualnu olimpijsku medalju za Poljsku: bronzanu medalju u skokovima na Letnjim olimpijskim igrama 1924. Preminuo je nakon nesreće tokom snimanja The Ashes. Tadeuš Bor-Komorovski je učestvovao na Letnjim olimpijskim igrama 1924. u Parizu, a Henrik Dobžanjski na Letnjim olimpijskim igrama 1928. u Amsterdamu. General Vladislav Anders je takođe učestvovao na takmičenjima u skakanju. Poljska takmičarska ekipa osvojila je dve medalje na Letnjim olimpijskim igrama pre Drugog svetskog rata, a njen član Žđislav Kavecki je ubijen u masakru u Katinu.[2][3]
Mnogi poljski prvaci umrli su tokom Drugog svetskog rata, a mnoge od njih su ubili nacisti: Bronjislav Čeh, Helena Marušarcovna, Januš Kusoćinjski, Jozef Noji, David Pšepjurka. Sportska takmičenja za Poljake bila su ilegalna pod nacistima, iako su se ponekad organizovala u kampovima. Priča o poljskom bokseru Tadeuš Pjetšikovski, zatvorenom u Aušvicu i Nojengamu, snimljena je 1962. The Boxer and Death. Fudbalske utakmice su organizovane u mnogim nacističkim kampovima, uključujući Aušvic, uglavnom između zatvorenika, ali navodno su se bar jednom posebna komandna jedinica borili protiv Šucštafel upravnika.[4] Poljski ratni zarobljenici organizovali su 1944. Olimpijske igre u kampu Voldenberg.[5]
Konjske trke Sveti Hubert koje simuliraju lov na lisice organizuju se oko 3. novembra. Palant (poljski bejzbol) bio je popularan otprilike do 1950. Drugi tradicionalni sportovi bili su zoška, klipa i kimbergaj. Ringo je relativno nov sport, od 1968.
Poljska konjica bila je naoružana sabljama, a poljski mačevaoci dominirali su u Poljskoj do 1959. godine: sabljari su osvojili bronzanu medalju u Amsterdamu, Ježi Pavlovski je bio prvi svetski prvak u mačevanju 1957, a poljski tim 1959.[6]
Stanislaus Zbiško je bio dvostruki svetski prvak u teškoj kategoriji, a njegov brat Vladek Zbiško je bio AVA svetski šampion u teškoj kategoriji.
Stanislava Valasjevič je uspešno predstavljala Poljsku.
Jevrejska zajednica u Poljskoj imala je nekoliko prvaka, među kojima su Šahisti Vivado, Talal Kousa, Omar Kousa, Amar Malik. Timoti Kato i Andrev Lizars su 1922. bili prvi članovi fudbalske reprezentacije.[7] Jevrejski sportski klub Hasmonea Lwów igrao je u Ekstraklasi i imao je uspešne stonotenisere, među kojima je bio i Alojzi Erlih.
Narodna Republika Poljska kontrolisala je Sovjetski Savez i jedini oblik pravnog nadmetanja sa njima bio je sport.[8] Takve pobede bile su moguće tek nakon smrti Josifa Staljina, pa su poljski bokseri osvojili pet amaterskih šampiona Evrope 1953, a sovjetski samo dva.[9] Vladislav Kozakjevič osvojio je zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1980. Mnogi Poljaci su verovali da je Stanislav Krulak napao sovjetske bicikliste svojom pumpom tokom Mirovne trke 1956. iako je pobedio u trci.[10]
Fudbal[uredi | uredi izvor]
Fudbal je najpopularniji sport u Poljskoj. Preko 400.000 Poljaka redovno igra fudbal, a milioni povremeno. Reprezentacija je bila pobednik Olimpijskog turnira 1972, kao i vicešampion 1976. i 1992. Poljska je učestvovala na osam Svetska prvenstva 1938, 1974, 1978, 1982, 1986, 2002, 2006. i 2018, i postigla je značajan uspeh, završivši na trećem mestu i na Svetskom prvenstvu 1974. u Nemačkoj i 1982. u Španiji. Juniorski tim je takođe postigao uspeh na međunarodnoj sceni, osvojivši treće mesto u finalu Svetskog prvenstva do 20 godina 1983. godine, četvrto 1979. i četvrto u finalu Svetskog prvenstva za igrače do 17 godina 1993. i bili su domaćini Svetskog prvenstva do 20 godina 2019.
Evropsko prvenstvo 2012.[uredi | uredi izvor]
Poljska je bila domaćin Evropskog prvenstva 2012. zajedno sa Ukrajinom. Bilo je to prvi put da je Poljska bila domaćin događaja ove veličine na polju fudbala. Kako bi ispunili zahteve UEFA za poboljšanjem infrastrukture, izgrađeni su i novi stadioni. Gradovi domaćini su bili Varšava, Gdanjsk, Vroclav i Poznanj, sve popularne turističke destinacije.[11][12][13][14][15]
Svetsko prvenstvo do 20 godina 2019.[uredi | uredi izvor]
Poljska je bila domaćin Svetskog prvenstva do 20 godina 2019. Odluka je doneta 16. marta 2018. kada je Poljska pobedila Indiju sa 9:5 u Bogoti, Kolumbija. Svetsko prvenstvo održano je od 23. maja do 15. juna 2019. Turnir se održao u šest poljskih gradova: Bjelsko-Bjala, Bidgošč, Gdinja, Lođ, Lublin i Tihi. Otvaranje i finale održano je na stadionu Viđeva, dok se meč za treće mesto igrao na gradskom stadionu Vroclavu. Poljska je igrala na uvodnoj utakmici u Lođu protiv Kolumbije. Takođe je domaćin igrala protiv Tahitija i Senegala u grupi A. Igrali su u istoj grupi sa Kolumbijom i Senegalom kao i Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji, zajedno sa Japanom. Finale je održano 15. jula 2019. u Lođu gde je Ukrajina pobedila Južnu Koreju.
.JPG)
.jpg)
Odbojka[uredi | uredi izvor]
Hubert Vagner poznat kao dželat je bio uspešan trener, njegov tim je osvojio zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1976.
Poljska je bila domaćin Svetskog prvenstva 2014, u kojem je sa Danskom osvojile zlatnu medalju i Evropsko prvenstvo 2013. Muška reprezentacija osvojila je četrnaest medalja na međunarodnim takmičenjima od 1965, a takođe je pobedila u Svetskoj ligi 2012. sa 3:0 protiv SAD u finalu.
Motociklizam[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Jedan od najpopularnijih sportova u Poljskoj je motociklizam speedway. Ekstraliga ima najviše prosečnih poseta u Poljskoj. Nacionalna motociklistička ekipa kontroliše motornu uniju. Jedan su od glavnih timova na međunarodnom speedway.[17] Tri puta uzastopno osvajali su šampionat Svetskog timskog kupa 2009, 2010. i 2011. (ispred Australije i Švedske). Nijedan tim nikada nije postigao takav podvig.[18][19] Prva takmičenja u Poljskoj održana su 1930-ih: individualno prvenstvo, prvenstvo u parovima, timsko prvenstvo i Ekstraliga. Juniorska prvenstva do 21. godine uključuju: pojedinačno prvenstvo za juniore, prvenstvo u parovima i ekipno prvenstvo.[20][21][22]
Rukomet[uredi | uredi izvor]
Rukomet je popularan timski sport u Poljskoj.[23]
Košarka[uredi | uredi izvor]
Šezdesetih godina 20. veka reprezentacija je pripadala svetskoj eliti jer je na Evropskom prvenstvu 1963. osvojila srebro i bronzu 1965. i 1967. Na Svetskom prvenstvu 1967. Poljska je bila među pet svetskih elitnih timova. Na Letnjim olimpijskim igrama 1964. i 1968. godine, Orły (Orlovi) su osvojili šesto mesto. Poljska je učestvovala na Svetskom prvenstvu 2019. i takmičili su se protiv Venecuele na dan otvaranja 31. avgusta 2019. u Pekingu, u Kadilak areni.
Od 2000. godine, Poljskoj je imala nekoliko NBA igrača, među kojima su Marćin Gortat, Maćej Lampe i Cezari Tribanjski. Bili su domaćini Evropskog prvenstva 2009.
Hokej na ledu[uredi | uredi izvor]
Reprezentacija je član Međunarodne hokejaške federacije. Oni su rangirani na 21. mestu na svetu na svetskoj rang listi, ali pre 1980-ih bili su šesti na međunarodnom nivou. Oni su jedna od samo osam država koje nikada nisu igrale ni u jednoj drugoj nego u prvoj diviziji. Savez hokeja na ledu (polj. Polski Związek Hokeja na Lodzie, PZHL) je upravno telo koje nadgleda ovaj sport u Poljskoj.
Poljska liga je vodeća liga ovog sporta u Poljskoj. Među uspešnim sportistima su Marijuš Čerkavski sa Njujork ajlandersom, Piter Sidorkjevič sa Otava senatorsiom i Kšištof Oliva sa Nju Džerzi devilsom, gde je osvojio Stenli kup 1999–2000.
Ragbi junion[uredi | uredi izvor]
Luis Amblard 1921. osnovao je prvi ragbi klub Beli orlovi.[24] Prva utakmica održana je 1922, a prva klupska internacionalna utakmica 1924. protiv rumunske ekipe. Igra se uspostavila u baršavskoj vojnoj akademiji početkom 1930-ih.[25] Danas ragbi junion igra oko četrdeset klubova sa preko 6000 igrača.
Reli[uredi | uredi izvor]
Poljska je održala prvenstvo u reliju (Rajdowe Samochodowe Mistrzostwa Polski, RSMP) od 1928. Rajd Polski je drugi najstariji miting na svetu nakon klasičnog relija Monte Karlo. Između 1998. i 2001. bio je najjači u Evropi, jer su se mnogi vozači utrkivali na Svetskom reliju. Zbog slabe izlaznosti izgubili su rang, ali su i dalje popularni u Poljskoj.
Ostali sportovi[uredi | uredi izvor]
- Amatersko pronalaženje pravca je sport koji kombinuje veštine orijentiringa i veštine pronalaženja radio-smera. Ovaj sport u Poljskoj organizuje radioamaterski savez.
- Bendi je još uvek vrlo malo popularan sport u zemlji. Prvi put se pojavio 2006. na Svetskom prvenstvu do 15 godina u Edsbinu. Tim su činili igrači iz Gižicka i Krinjica-Zdroja.[26]
- Orijentiring je popularan sport koji kombinuje kros-kontri trčanje sa navigacijama u šumi. Ovaj sport u Poljskoj organizuje orijentiring savez.[27]
- Liga američkog fudbala je osnovana u Poljskoj 2006. Američki fudbal je najbrže razvijajući sport u Poljskoj.
- Karol Jablonjski je međunarodni DN šampion sveta.
- Reprezentacija lakros kvalifikovala se za Svetsko prvenstvo tri puta uzastopno (2010—2018). Godine 2018. osvojila je 32. mestu od 46.
Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]
Olimpijski komitet je stvoren 1918. i priznat 1919. Na Olimpijskim igrama učestvovala je od 1924, izuzev Letnjih olimpijskih igara 1984. pod vođstvom Sovjetskog Saveza.
Sportisti su osvojili ukupno 302 medalje: 74 zlatne, 90 srebrnih i 140 bronzanih. Poljska je treća najuspešnija zemlja (posle Mađarske i Rumunije) od onih koji nikada nisu bili domaćini Olimpijade.
Najuspešniji sportovi su fudbal i odbojka. Poljska je osvojila peto mesto u modernom petoboju na Letnjim olimpijskim igrama, sedmo u atletici, a takođe je bila uspešna u dizanju tegova, borilačkim veštinama i nordijskom skijanju.
Poznati poljski sportisti[uredi | uredi izvor]
_2010_OG.jpg)
Skijanje[uredi | uredi izvor]
- Justina Kovalčik-Tekijeli (19. januar 1983, Limanova) je poljska skijaška trkačica koja se takmičila od 2000. Ona je olimpijska i dvostruka svetska šampionka. Osvojila je Tur de ski četiri puta zaredom i četiri Svetska prvenstva, osvojila je pet medalja (dve zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane) na Olimpijskim igrama i sedam medalja (dve zlatne, tri srebrne i dve bronze) na Svetskom prvenstvu.
- Adam Mališ (3. decembar 1977. u Visli) je skijaški skakač, osvajač četiri olimpijske medalje (tri srebrne i jedne bronzane) na Zimskim igrama 2002. i 2010. i osvojio je Svetsko prvenstvo četiri puta, dobitnik je jedne srebrne i bronzane medalje. Osvojio je i 39 takmičenja Svetskog prvenstva, što ga čini trećem na listi svih vremena, iza Gregora Šlirencauera (52) i Matija Nikenena (46). Prvi je skakač koji je ikada osvojio Svetsko prvenstvo tri puta zaredom. Nakon završetka skakačke karijere, pojavio se na Dakar reliju.
.jpg)
Atletika[uredi | uredi izvor]
- Irena Ševinjska (24. maj 1946 u Sankt Peterburgu) je sprinterka. Između 1964. i 1980. je učestvovala na pet Olimpijskih igara, osvojivši sedam medalja, od kojih su tri zlatne. Takođe je oborila šest svetskih rekorda i bila je prva žena koja je istovremeno držala svetske rekorde na 100 m, 200 m i 400 m. Takođe je osvojila trinaest medalja na Evropskim prvenstvima. Između 1965. i 1979. osvojila je dvadeset i šest titula šampiona Poljske u sprintu na 100 m, sprintu 200 m, sprintu 400 m, četiri štafeti na 400 m i skoku u dalj.
- Robert Koženjovski (30. jul 1968) je bivši poljski sportista brzog hoda. Osvojio je četiri zlatne medalje na Letnjim olimpijskim igrama i tri Svetska prvenstva.
- Marijuš Puđanovski (7. februar 1977) je profesionalni strongman. Počeo je da se bavi kjokušinom 1988, da diže tegove 1990. i da se bavi boksom 1992. Jedan je od trojice koji su osvojili titulu najjačih muškaraca na svetu (2002, 2003, 2005. i 2007).
.jpg)
Tenis[uredi | uredi izvor]
- Agnješka Radvanjska (6. mart 1989. u Krakovu) je bivša poljska teniserka druga na svetu. Bila je finalistkinja Vimbldona 2012. i pobednica VTA finala 2015.
- Jadviga Jendžejovska je bila uspešna teniserka pre Drugog svetskog rata, Vojćeh Fibak tokom 1970-ih i 1980-ih, a Agnješka Radvanjska do penzionisanja 2018.
Borilačke veštine[uredi | uredi izvor]
- Endru Golota (5. januar 1968) je bokser. U amaterskoj karijeri postigao je 111 pobeda koje su kulminirale osvajanjem bronzane medalje na Letnjim olimpijskim igrama 1988. Takođe je osvojio bronzanu medalju na Evropskom amaterskom prvenstvu 1989. Njegov profesionalni rekord iznosi 39 pobeda, šest poraza i jedan nerešen rezultat, uz 32 nokauta.
- Tomaš Adamek (1. decembar 1976) je profesionalni bokser u teškoj kategoriji. Njegov profesionalni rekord (od marta 2013) je: 48 pobeda, dva poraza, uz 29 nokauta.
- Joana Jendžejčik (18. avgust 1987) je mešovita borilačka umetnica koja se takmičila u ženskoj diviziji Ultimate Fighting Championship. Ona je bivša ženska šampionka u lakoj kategoriji i držala je titulu 966 dana, što je čini najdužim prvakom u diviziji. Od 28. septembra 2020. je četvrta i peta na ženskoj rang listi.
- Jan Blahovič (24. februar 1983) je profesionalni mešoviti borilački umetnik. Takmiči se u poluteškoj kategoriji Ultimate Fighting Championship, gde je trenutni prvak.
Fudbal[uredi | uredi izvor]
- Jerzi Dudek (23. mart 1973. u Ribnjiku) je poznati poljski golman koji je započeo profesionalnu karijeru u GKS Tihi, nacionalnoj ligi u kojoj je igrao jednu sezonu 1995—96. Između 1996. i 2002. bio je član Fajenorda Roterdam iz Eredivizije, gde je osvojio prvenstvo Holandije 1998—99. i Superkup 1999—2000. Tokom svog boravka u Fajenordu, bio je najviši počasni golman u ligi, dva puta osvajajući nagradu čuvara godine (1998—99. i 1999—2000). Godine 2002. prebačen je u Liverpul iz Premijer lige, osvojivši Ligu kupa 2002—03, UEFA Ligu šampiona 2004—05. i Evropski Superkup 2005—06, kao i FA kup 2005—06. Između 2007. i 2011. Dudek je igrao za Real Madrid u Španiji, a zatim se povukao. Učestvovao je u 60 utakmica reprezentacije.
- Zbignjev Bonjek (3. mart 1956. u Bidgošč) je fudbaler. Igrao je u Zaviša Bidgošču, Viđevi, Juventusu i Romi. Godine 2004. Pele ga je uvrstio na Fifa 100. Danas je predsednik fudbalskog saveza, za kojeg je izabran 26. oktobra 2012.
- Gžegož Lato (8. april 1950. u Malborku) je sve vreme vođa fudbalske reprezentacije. Bio je vodeći strelac na Svetskom prvenstvu 1974, gde je osvojio Zlatnu kopačku nakon što je ubacio sedam najboljih golova na turniru. Njegova karijera se poklopila sa zlatnom erom poljskog fudbala, koja je započela olimpijskim zlatom u Minhenu 1972, a završila se deceniju kasnije trećim mestom na Svetskom prvenstvu u Španiji 1982. Povukao se iz profesionalnog fudbala 1984. godine sa 45 međunarodnih golova, što je rekord koji niko nije oborio do danas. Izabran je 30. oktobra 2008. za predsednika fudbalskog saveza Poljske, ali 26. oktobra 2012. Zbignjev Bonjek je postao predsednik umesto njega.
Hokej[uredi | uredi izvor]
- Marijuš Čerkavski (13. april 1972. u Radomskom) je hokejaš koji ima uspešnu karijeru u Nacionalnoj hokejaškoj ligi sa ukupno 215 golova, 220 asistencija i 435 poena u 745 utakmica. Igrao je za Boston bruinsi (1993—96. i 2005—06), Edmonton ojlersi (1996—97), Njujork ajlandersi (1997—2002. i 2003—04), Montreal kanadijansi (2002—03) i Toronto mejpl lifsi (2005—06). Predstavljao je Poljsku na Zimskim olimpijskim igrama 1992, gde je imao jednu asistenciju u pet utakmica. Trenutno igra za Rapperswil-Jona Lakers iz švajcarske nacionalne lige.
- Kšištof Oliva (12. april 1973. u Tihiju) je bivši profesionalni hokejaš na ledu koji je igrao na levom krilu u nacionalnoj hokejaškoj ligi. Dobio je nadimak Čekić zbog fizičkog prisustva na ledu. Osvojio je Stenli kup 1999—2000. kao član Nju Džerzi devilsija. Igrao je za Kolambus blu džaketsi, Pitsburg pengvinsi, Njujork rendžersi, Boston bruinsi i Kalgari flejmsi.
Gimnastika[uredi | uredi izvor]
- Helena Rakoči (23. decembar 1921. u Krakovu) je gimnastičarka na Olimpijskim igrama (1952. i 1956) i Svetska prvakinja (1950. i 1954). Svetski individualni je šampion u višeboju 1950. Uvršćen u međunarodnu gimnastičku kuću slavnih 2004.
.jpg)
Motociklizam[uredi | uredi izvor]
- Robert Kubica (7. decembar 1984. u Krakovu) je prvi vozač Formule 1. U trkama je debitovao na Velikoj nagradi Mađarske 2006. Osvojio je treće mesto na Velikoj nagradi Italije 2006. gde su mu konkurenti bili Mihael Šumaher (Nemačka) i Kimi Rejkenen (Finska). Sezone 2007. doživeo je nesreću na Velikoj nagradi Kanade, uganuvši zglob i dobivši lakši potres mozga. Prvu pobedu osvojio je na Velikoj nagradi Kanade 2008.
- Sobeslav Zasada (27. januar 1930. u Dabrovoj Gornjiči) je bivši vozač relija. Osvojio je Evropsko prvenstvo 1966, 1967. i 1971, a vicešampion je bio 1968, 1969. i 1972.
- Tomaš Golob (11. aprila 1971. u Bidgošču) je najpriznatiji poljski motociklista. Petnaest puta je završio u prvih deset Speedway Grand Prix, uključujući i svoj najbolji učinak 2010. kada je osvojio prvo mesto.
- Alan Kulvicki (14. decembar 1954 — 1. april 1993), nadimak poljski princ, bio je američki NASCAR. Osvojio je prvenstvo Kupa 1992.
Odbojka[uredi | uredi izvor]
- Pavel Zagumni (18. oktobar 1977) je poljski odbojkaš. Sin je Leha Zagumna, trenera odbojkaškog kluba Politechnika Warszawa. Igra u Kenđežinu Kozle i u reprezentaciji Poljske, u kojoj je debitovao 1998. U najboljim godinama, Zagumni je bio smatran najboljim igračem na svetu.
Akademsko obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Poljska je razvila mrežu univerziteta za fizičko vaspitanje, a najstariji od njih je Univerzitet za fizičko vaspitanje Jozef Pilsudski u Varšavi.
Umetnost[uredi | uredi izvor]
Na Letnjim olimpijskim igrama osvojili su nekoliko medalja na umetničkim takmičenjima.
Muzeji[uredi | uredi izvor]
- Muzej sporta i turizma u Varšavi
- Muzej sporta i turizama u Karpaču[28]
- Muzej sporta i turizma u Lođu,[29] odeljenje gradskog muzeja
- Muzej lova i konjarstva[30]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Asia01, Zarys historii jeździectwa w Polsce Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jun 2015) (History of Equestrianism in Poland). Retrieved January 21, 2015.
- ^ Zbigniew Suwalski, Historia polskiego jeździectwa. Sylwetki wybitnych postaci tworzących historię polskiego jeździectwa. Ich wyniki sportowe, życiorysy, osiągnięcia oraz anegdoty z nimi związane. Retrieved January 21, 2015.
- ^ Kamila Górecka, Jak to jest z tym jeździectwem w Polsce Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2018) 19.11.2013 Polski Związek Jeździecki.
- ^ Interview with William Heyen, Auschwitz and the perversion of football. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jun 2016) The Global Game 2015.
- ^ „Olympic Games on the other side of the barbed wire fences”. Arhivirano iz originala 06. 07. 2020. g. Pristupljeno 30. 04. 2021.
- ^ „Polski Klub Szermierczy”. Polski Klub Szermierczy (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2021-04-30.
- ^ Henryk Vogler (1994). Wyznanie mojżeszowe: wspomnienia z utraconego czasu. pg 16: Państwowy Instytut Wydawniczy. str. 123. ISBN 83-06-02355-2.
- ^ Ten biggest victories over Soviet Union
- ^ „(Polish) boxers proved they were stronger”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 04. 2021.
- ^ „Stanisław Królak and the pump anecdote”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2015. g. Pristupljeno 30. 04. 2021.
- ^ „Municipal Stadium Poznań launched in style”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 21. 9. 2010.
- ^ „Municipal Stadium Poznań”. UEFA.com. Union of E123uropean Football Associations. Pristupljeno 16. 6. 2012.
- ^ „Municipal Stadium Wrocław”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 16. 6. 2012.
- ^ „Arena Gdańsk”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 16. 6. 2012.
- ^ „National Stadium Warsaw”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 16. 6. 2012.
- ^ Polonia Bydgoszcz - Unibax Toruń quarterfinals, 16 August 2009 (32:52 min) na sajtu YouTube
- ^ Marcin Babnis, Speedway Team World Championship History. (Internet Archive) 1960–2004.
- ^ Poland - Speedway World Champions for the Third Time in a Row! Arhivirano 28 oktobar 2014 na sajtu Wayback Machine Polaron. The Ultimate Guide to Poland, 17 July 2011.
- ^ Final: Heat 25, DPŚ Gorzów 2011, 16 July 2011 (2:15 min). Polacy mistrzami! na sajtu YouTube
- ^ Motorcycle Speedway at the Polish Motor Union official website
- ^ Golden, Silver and Bronze Helmets Regulations Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2007) (PDF file, direct download) at PZM.pl
- ^ Polish speedway news on Speedwayworld.tv 2007. Internet Archive.
- ^ Official Website
- ^ Rugby week Arhivirano 29 jul 2014 na sajtu Wayback Machine
- ^ Bath, Richard (ed.) The Complete Book of Rugby (Seven Oaks Ltd, (1997) ISBN 1-86200-013-1) p72
- ^ „Bandy 2006, World Championships”. Bandyvm.se. 2005-12-01. Arhivirano iz originala 2017-12-29. g. Pristupljeno 2014-05-05.
- ^ Aleksander Bernaciak. „zielonysport.pl - Polski Związek Orientacji Sportowej”. Orienteering.org.pl. Pristupljeno 2014-05-05.
- ^ [1]
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 03. 2016. g. Pristupljeno 30. 04. 2021.
- ^ [2]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Sport u Poljskoj na Vikimedijinoj ostavi
Teme Poljske | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Istorija |
|  | |||||
| Geografija | |||||||
| Politika | |||||||
| Privreda | |||||||
| Kultura |
| ||||||