Tartar (mitologija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bog Tartar

Tartar (grč. Τάρταρος [Tártaros])[1] je duboki ponor koji se koristi kao tamnica muke i patnje za zle i kao zatvor za Titane. Tartar je mesto gde se, prema Platonovoj Gorgiji (oko 400. p. n. e.), sudi dušama posle smrti i gde zli dobijaju božansku kaznu. Tartar se takođe smatra primordijalnom silom ili božanstvom zajedno sa entitetima kao što su Zemlja, Noć i Vreme.

Grčka mitologija[uredi | uredi izvor]

U grčkoj mitologiji, Tartar je i božanstvo i mesto u podzemlju. U drevnim orfičkim izvorima i u školama misterija, Tartar je takođe neograničeno prvo postojeće biće iz koga se rađaju Svetlost i kosmos.

Božanstvo[uredi | uredi izvor]

Heciod u svojoj Teogoniji govori da je Tartar bio treće prvobitno božanstvo, posle Haosa i Geje (Zemlje) i prethodong Erosa[2], i bio je otac, sa Gejom, čudovišta Tifona[3]. Prema Higiniju, Tartar je bio potomak Etra i Geje.[4]

Mesto[uredi | uredi izvor]

Što se tiče mesta, Hesiod tvrdi da će bronzani nakovnik koji pada iz raja, padati devet dana pre nego što dođe na zemlju. Nakovanj bi trebalo još devet dana da padne sa zemlje u Tartar[5]. U Ilijadi (oko 700. godine pre nove ere) Zevs ističe da je Tartar "onoliko ispod Hada, koliko je nebo iznad zemlje"[6]. Slično tome, mitograf Apolodor opisuje Tartar kao "sumorno mesto u Hadu toliko udaljeno od zemlje, koliko je zemlja udaljena od neba."[7]

Iako je prema grčkoj mitologiji carstvo Hada mesto mrtvih, Tartar takođe ima nekoliko stanovnika. Kada je Hron došao na vlast kao kralj Titana, uhapsio je jednooke Kiklope i storuke Hekatonhire u Tartar i postavio čudovište Kampu kao čuvara. Zevs je ubio Kampu i pustio ove zatvorene divove, da pomognu u njegovom sukobu s Titanima. Bogovi Olimpa su na kraju trijumfovali. Hron i mnogi drugi Titani proterani su u Tartar, iako su Prometej, Epimetej i Metida pošteđeni (prema Pindaru, Hron je kasnije nekako dobio oproštaj od Zevsa i pušten je iz Tartara da postane vladar Elizeja). Još jedan Titan, Atlas, osuđen je da drži nebo na svojim ramenima kako bi sprečio da nastavi svoj prvobitni zagrljaj sa Zemljom. I drugi bogovi bi mogli da budu osuđeni na Tartar. Apolon je sjajan primer, mada ga je Zevs oslobodio. Hekatonhiri su postali stražari Tartarovih zatvorenika. Kasnije, kada je Zevs pobedio čudovište Tifona, bacio ga je u "široki Tartar".[8]

Stanovnici[uredi | uredi izvor]

U početku se Tartar koristio samo za ograničavanje opasnosti na bogove Olimpa. U kasnijoj mitologiji, Tartar je postao prostor posvećen zatvorima i mukama smrtnika koji su grešili protiv bogova, a svaka je kazna bila jedinstvena za osuđene. Na primer:

  • Kralj Sizif poslan je u Tartarus zbog ubijanja gostiju i putnika u njegov dvorac, kršeći njegovo gostoprimstvo, zavodeći svoju nećakinju i izveštavajući o jednom od Zeusovih seksualnih osvajanja, rekavši rečnom bogu Asopu gde se nalazi njegova ćerka Egina (koja je odvedena daleko od Zeusa).[9] Ali bez obzira na neprimerenost Zevsovih učestalih osvajanja, Sizif je prekoračio granice smatrajući sebe vršnjakom bogova koji sa pravom mogu da izveštavaju o svojoj neiskrenosti. Kad je Zevs naredio Tanatosu da veže Sizifa lancima u Tartar, Sizif ga je prevario pitajući ga kako lanci rade i na kraju je vezao Tanatosa; kao rezultat toga više nije bilo smrti. To je nateralo Aresa da oslobodi Tanatosa i preda mu Sizifa.[10] Nešto kasnije, ga je Persefona poslala na površinu kako bi on izgrdio suprugu kako ga ona nije pravilno sahranila. Hermes je Sizifa na silu odvukao u Tartar kad je nakon toga odbio da se vrati u podzemni svet. U Tartaru je Sizif bio primoran da kotrlja veliki balvan uz obronke planine, koji se, kad je gotovo stigao do grebena, otkotrljao od Sizifa i nazad na početak i tako uporno.[11] Ovo je predstavljalo kaznu Sizifa koji je tvrdio da je njegova mudrost nadmašila Zevsovu, nateravši boga da se balvan otkotrlja od Sizifa, vezujući Sizifa za večnu frustraciju.
  • Kralj Tantal takođe je završio u Tartaru nakon što je posekao svog sina Pelopa, skuvao ga i poslužio kao hranu kada je bio pozvan da ruča sa bogovima.[12] Takođe je ukrao ambroziju od Bogova i ispričao svom narodu njegove tajne.[13] Druga priča spominje da je držao zlatnog psa koji je Hefest falsifikovao, a kog je ukrao Tantalusov prijatelj Pandareus. Tantal je držao zlatnog psa, a kasnije je ga nije dao Pandareusu. Tantalusova kazna za njegovo dela (sada poslovični izraz za "iskušenje bez zadovoljstva") bila je da stoji u lokvi vode ispod voćke sa niskim granama. Kad god bi je posegnuo za voćem, grane bi mu podizale predviđeno jelo. Kad god bi se sagnuo da popije piće, voda bi se povlačila pre nego što je mogao da se napije. Preko glave mu se uzdizao preteći kamen poput Sizifovog.[14]
  • Iksion je bio kralj Lapita, najstarijeg Tesalijevog plemena. Ikion je mrzio svog svekrva i na kraju ga gurnuo u krevet od uglja i šume, počinivši prvo ubistvo u srodstvu. Prinčevi iz drugih zemalja naredili su da se Iksionu uskrati bilo kakvo čišćenje od greha. Zevs se sažalio nad Iksionom i pozvao ga na obrok na Olimp. Ali kad je Iksion ugledao Heru, zaljubio se u nju i milovao je ispod stola dok mu Zeus nije rekao da prestane. Nakon što je pronašao mesto za spavanje Iksionu, Zevs je stvorio klon Here po imenu Nefela kako bi ga testirao da vidi koliko će daleko ići da zavede Heru. Iksion je vodio ljubav s njom, što je rezultiralo rođenjem Kentaura, koji se na planini Pelion pario s nekim magnezijskim kobilama i tako pokrenuo rasu Kentaura (koji se od svog porekla nazivaju Iksionide). Zevs je odovezao Iksiona s planine Olimp, a zatim ga udario gromom. Bio je kažnjen vezivanjem za krilni plameni točak koji se uvek vrteo: prvo na nebu, a zatim u Tartaru. Tek kada je Orfej sišao u Podzemlje da spasi Euridiku, prestao je da se vrti zbog muzike koju je Orfej svirao. Prikovan Iksion za plameni točak predstavljao je njegovu goruću požudu.
  • U nekim verzijama, Danaide su ubile svoje muževe i kažnjene su u Tartaru tako što su prisiljene da nose vodu u vrču da bi napunile kadu kako bi na taj način oprale svoje grehe. Ali kada je bila puna pukotina, tako da je voda uvek curila van.[15]
  • Div Titios je pokušao silovati Letu po Herinoj naredbi, ali su ga ubili Apolon i Artemida. Kao kaznu, Titios je bio ispružen u Tartaru i mučila su ga dva supa koja su se hranila njegovom jetrom. Ova kazna je izuzetno slična kazni Titan Prometeja.
  • Spominje se i da je kralj Salmonej bio zatvoren u Tartaru nakon što se predstavio kao Zevs, što je uzrokovalo da ga pravi Zevs udari gromom.[16]

Prema Platonu (oko 427. godine pre nove ere), Radamant, Eak i Minoj su sudije mrtvih i birali su ko bi otišao u Tartar. Radamant je sudio azijskim dušama, Eak je sudio evropskim dušama, a Minoj je bio odlučujući glas i sudija Grčke.

Platon takođe predlaže koncept da su grešnici bacani pod zemlju da bi bili kažnjeni u skladu sa svojim grehovima u Mita o Eru.

Rimska mitologija[uredi | uredi izvor]

U rimskoj mitologiji Tartar je mesto gdje su slani grešnici - pakao. Vergilije u svojoj Enejidi opisuje ga kao ogromno mesto okruženo plamenom rekom Flegeton i trostrukim zidovima koji sprečavaju grešnike da pobegnu. Čuva ga Hidra sa 50 crnih razjapljenih čeljusti koja sedi kod vrištećih vrata zaštićenih stubovima od čvrstog adamantina, tvari srodne dijamantu, tako čvrste da je ništa ne može probiti. Unutra je dvorac sa širokim zidovima i visokim željeznim tornjem. Tizifona, jedna od Erinija koja predstavlja osvetu, čuva stražu s bičem na vrhu ovog tornja i nikad ne spava. U sredini je duboka jama na dnu koje su smešteni Titani i ostali grešnici.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Tartar”. 
  2. ^ „Hesiod „Teogonija", 116-119”. 
  3. ^ „Hesiod "Teogonija", 820-822”. 
  4. ^ „Higinije. Fabulae, Preface”. 
  5. ^ „Hesiod. Teogonija 720-725”. 
  6. ^ „Homer. Ilijada 8.17”. 
  7. ^ „Apolodor, 1.1.2”. 
  8. ^ „Hesiod. Teogonija, 868”. 
  9. ^ Idit, Hamilton. "Kratki mitovi." Mitologija
  10. ^ „Ancient Greeks: Is death necessary and can death actually harm us?”. web.archive.org. 2014-07-02. Arhivirano iz originala 02. 07. 2014. g. Pristupljeno 2019-09-07. 
  11. ^ „Homer. Odiseja, 11.593-600”. 
  12. ^ „Pindar. Olympian odes, 1.24-38”. 
  13. ^ „Pindar.Olympian Odes. 1.60”. 
  14. ^ „Homer. Odiseja, 11.582-92;”. 
  15. ^ Ime danske vlade za treću svetsku pomoć promenjeno je iz DANAID u DANIDA u poslednji trenutak kada je otkrivena ova nesrećna konotacija.
  16. ^ Vergilije. Enejida, 6.585-594

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Grčki podzemni svet na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тартар_(митологија)&oldid=27021359”