Ugljen-dioksid

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ugljen-dioksid
Structural formula of carbon dioxide with bond length
Ball-and-stick model of carbon dioxide
Space-filling model of carbon dioxide
Nazivi
Drugi nazivi
Gas ugljene kiseline
Ugljen anhidrid
Ugljen oksid
Ugljen(IV) oksid
Suvi led (čvrsta faza)
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B01131
Bajlštajn 1900390
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.271
EC broj 204-696-9
E-brojevi E290 (konzervansi)
Gmelin Referenca 989
KEGG[1]
MeSH Carbon+dioxide
RTECS FF6400000
UNII
UN broj 1013
Svojstva
CO2
Molarna masa 44,01 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Miris Bez mirisa
Gustina 1562 kg/m³ (čvrst na 1 atm i −78,5 °C)
770 kg/m³ (tečan на 56 atm i 20 °C)
1,977 kg/m³ (gas na 1 atm i 0 °C)
Tačka topljenja 1.674 °C; 3.045 °F; 1.947 K
Tačka ključanja 1.893 °C; 3.439 °F; 2.166 K
1,45 g/L na 25 °C, 100 kPa
Napon pare 5,73 MPa (20 °C)
Kiselost (pKa) 6,35, 10,33
Indeks refrakcije (nD) 1,1120
Viskoznost 0,07 cP na −78,5 °C
Dipolni moment 0 D
Struktura
Kristalna rešetka/struktura trigonalna
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) linearan
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 37,135 J/K mol
214 J·mol−1·K−1
−393,5 kJ·mol−1
Opasnosti
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Ugljen disulfid
Ugljen diselenid
Drugi katjoni
Silicijum dioksid
Germanijum dioksid
Kalaj dioksid
Olovo dioksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Ugljen-dioksid ili ugljenik(IV)-oksid je atmosferski gas koji se sastoji od jednog atoma ugljenika i dva atoma kiseonika. Hemijska formula ovog gasa je CO2.

Osobine[uredi]

Pod normalnim uslovima ugljen-dioksid je u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa je, zagušljiv, nezapaljiv, teži od vazduha. Adijabatskom ekspanzijom (širenjem sa visokog na atmosferski pritisak) delimično prelazi u čvrsto stanje (suvi led).

Primena[uredi]

  • U proizvodnji pića i gaziranih napitaka, zaštitu i pretakanje;
  • U hemijskoj industriji za dobijanje karbonata, bikarbonata, đubriva, sinteznih smesa, u neutralizaciji alkalnih rastvora, proizvodnji boja, itd.;
  • U tehnici zavarivanja, u metalurgiji, livarstvu, u hlađenju i zaštiti proizvoda.

Primena u gašenju požara[uredi]

Ugljen-dioksid je efikasno sredstvo koje na zapaljenu materiju deluje isključivo ugušujuće, tako što je izoluje od okolnog vazduha, pri čemu je rashlađujući efekat relativno mali. On je pogodno sredstvo za gašenje požara u zatvorenim prostorijama, jer istiskuje vazduh iz prostorija, kad u većini slučajeva dolazi do prestanka procesa gorenja. Upotrebljava se najbolje za gašenje požara na električnim uređajima i instalacijama pod naponom (klase E), manjih količina zapaljivih tečnosti i gasova, požara klase B i C, dok se za gašenje požara lakih metala ne preporučuje.[4]

Način proizvodnje i isporuke[uredi]

  • Dobija se prečišćavanjem sirovog ugljendioksida iz prirodnih izvora ili iz procesa hemijske industrije i utečnjavanjem u robni gas.
  • U čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 70-150 bara u tečnom agregatnom stanju ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim sudovima pod pritiskom do suda korisnika gasa.

Postupak i materijali[uredi]

  • Gas u suvom stanju nije korodivan. Za vlažan gas je neophodna primena legiranih čelika. Za tečnost se koriste legirani čelici za niske temperature. Dozvoljena je upotreba većine plastičnih materijala.
  • U radu sa gasom ili tečnošću pod pritiskom treba se pridržavati propisanih uputstava i mera zaštite.

Suvi led[uredi]

Suvi led je ugljendioksid u čvrstom agregatnom stanju na temperaturi od -79º C. Suvi led se proizvodi od tečnog ugljendioksida pri kontrolisanim uslovima u specijalno konstruisanoj mašini. Pri ovom procesu nastaje prvo suvi sneg, a kompresijom i suvi led, koji se zatim presuje kroz ekstrudersku ploču, i tako dobija proizvod različitih dimenzija.

  • Suvi led se isporučuje u blokovima dimenzija 25 cm x 25 cm x 40 cm, prosečne težine oko 25 kg.
  • Pakuje se i transportuje u izolovanim kontejnerima u koje staje oko 250 kg.

Upotreba[uredi]

Upotrebe suvog leda su razne od hlađenja hrane i pića u keteringu, transporta krvi, krvne plazme i organa na niskim temperaturama, do čišćenja i odmašćivanja površina

Primena[uredi]

Osnovna upotreba je za hlađenje u transportu.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Šimon Đarmati, Hemija opasnih materija, Viša politehnička škola, Beograd,2006.

Spoljašnje veze[uredi]