Pređi na sadržaj

Filipo Incagi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Filipo Incagi
Filipo Incagi 2011. godine
Lični podaci
Nadimak Pipo
Datum rođenja (1973-08-09)9. avgust 1973.(51 god.)
Mesto rođenja Pjačenca, Italija
Visina 1,81 m
Pozicija Napadač
Juniorska karijera
1982—1985
1985—1991
San Nikolo
Pjačenca
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1991—1995
1992—1993
1993—1994
1995—1996
1996—1997
1997—2001
2001—2012
Pjačenca
Albinolefe
Verona
Parma
Atalanta
Juventus
Milan
39
21
36
15
33
122
202
(15)
(13)
(13)
(2)
(24)
(58)
(73)
Reprezentativna karijera
1993–1996
1997–2007
Italija do 21
Italija
14
57
(3)
(25)
Trenerska karijera
2012—2014
2014—2015
2016—2018
2018—2019
2019—2021
2021—2022
2022—2023
2023—2024
2024—
Milan 2
Milan
Venecija
Bolonja
Benevento
Breša
Ređina
Salernitana
Piza

Filipo Incagi (ital. Filippo Inzaghi; Pjačenca, 9. avgust 1973) bivši je italijanski fudbaler i trenutni trener Pize. Igrao je na poziciji napadača. Nastupao je i za reprezentaciju Italije i postigao 25 golova u 57 utakmica odigranih u dresu „azura”. Nadimak mu je „Superpipo”. Na utakmici finala Lige šampiona 2007. godine, postigao je oba gola u pobedi Milana nad Liverpulom 2:1. Njegov mlađi brat je Simone Incagi, takođe bivši fudbaler.

Igračka karijera

[uredi | uredi izvor]

Klupska

[uredi | uredi izvor]

Krenuo je sa fudbalom 1991. u rodnoj Pjačenci, no tamo je odigrao tek dve utakmice pre pozajmljivanja u Albinolefe, gde je u trećoj ligi postigao 13 pogodaka u 21 utakmici. Sezonu nakon toga otišao je u Helas Veronu, postigavši opet 13 golova, no ovaj put u 36 utakmica, iako u višem rangu. Potom se vratio u Pjačencu, gde je ovaj put bio u prvom planu. Te sezone je postigao 15 golova u 37 utakmica. Preselio se potom u Parmu, čime je prvi put zaigrao u Seriji A. Tamo se nije proslavio, postigavši tek dva pogotka u 15 utakmica. Parma ga nije zadržala, no on je ostao u elitnoj italijanskoj ligi, te sa 24 pogotka za Atalantu bio najbolji strelac i najbolji mladi igrač lige.

Usledio je potom veliki transfer u Lipijev Juventus. Tamo je proveo 4 godine igrajući u napadu sa Alesandrom Del Pjerom. U 120 utakmica postigao je 57 golova. Sezone 1997/98. postao je prvak Italije i vicešampion Evrope. Dolaskom Davida Trezegea, izgubio je mesto u prvoj postavi, te preselio na San Siro u Milan. Prvi deo sezone kao „rossoner“ proveo je povređen, no odmah je po povratku, u duetu sa Ševčenkom igrao sjajno. U crno-crvenom dresu postao je najbolji italijanski strelac u evropskim takmičenjima, prestigavši Alesandra Altobelija. U Milanu je ostao do kraja karijere 2012. godine i za to vreme osvojio dva „skudeta“, dve Lige šampiona, dva superkupa Italije, dva UEFA superkupa i po jedan kup Italije i Svetsko klupsko prvenstvo.[1]

Reprezentativna

[uredi | uredi izvor]

U reprezentaciji je debitovao 8. juna 1997. protiv Brazila. Za „azure“ je igrao do 2007. godine i postigao 25 golova na 57 utakmica.[2] Nastupio je na SP-u 98, EP-u 2000, te na SP-u 2002. Na EP 2004. u Portugalu nije išao, no zbog povrede Kristijana Vijerija uspeo je da se probije do SP 2006. u Nemačkoj, gde je bio je jedan od strelaca zlatne italijanske ekipe.

Najveći igrački uspesi

[uredi | uredi izvor]

Reprezentacija Italije

[uredi | uredi izvor]

Pjačenca

[uredi | uredi izvor]

Juventus

[uredi | uredi izvor]

Trenerski uspesi

[uredi | uredi izvor]

Milan (mladi tim)

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Filippo Inzaghi - AC Milan hall of fame
  2. ^ „Nazionale in cifre”. Arhivirano iz originala 31. 07. 2013. g. Pristupljeno 01. 06. 2016. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]