Hana Selimović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hana Selimović
Hana Selimović u 2017.
Lični podaci
Puno imeHana Selimović
Datum rođenja(1987-02-05)5. februar 1987. (37 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija
ObrazovanjeAkademija umetnosti
UniverzitetAlfa univerzitet
Zanimanjeglumica
Veza do IMDb-a

Hana Selimović (Beograd, 5. februar 1987) srpska je filmska, televizijska i pozorišna glumica.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Hana Selimović potiče iz porodice intelektualaca. Ćerka je novinara Bojana Selimovića, a Meša Selimović joj je deda stric.[1] Završila je Filološku gimnaziju u Beogradu, a potom konkurisala na Fakultetu dramskih umetnosti, koji nije uspela da upiše.[2][3] Posle dva pokušaja, odustala je, a zatim upisala Akademiju umetnosti beogradskog Alfa univerziteta. Diplomirala je 2009. godine u klasi profesora Nebojše Dugalića, predstavom „Kod kuće - Kabul” Tonija Kušnera.[4][5] Sa njom u klasi studirali su Milica Stefanović, Dušica Novaković, Sandra Sara Oklobdžija, Tijana Pečenčić, Iskra Brajović, Slobodan Roksandić, Nemanja Vanović, Stefan Bundalo, Marko Milovanović, Milan Bosiljčić i Bojan Perić.[6] Kasnije je postala Dugalićeva asistentkinja na odseku za glumu na istom fakultetu.[7][8] Pre, za vreme i u periodu neposredno posle završetka studija, Hana je igrala u nekoliko filmova, ali se ostvarila najpre kao pozorišna glumica, osvojivši veliki broj nagrada do svoje 30. godine.[9] Igrajući u predstavi „Otac na službenom putu”, Hana je dobila četiri prestižna priznanja. Najpre na na zagrebačkim Danima satire „Zlatni smijeh” i gran pri sarajevskog MESS-a,[10] a zatim i godišnju nagradu Ateljea 212, „Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju 2012. godine, kao i nagradu za najboljeg mladog glumca „Avdo Mujčinović” na pozorišnom festivalu "Bez prevoda" u Užicu, a kasnije i nagradu Ardalion za najbolju žensku ulogu na istom festivalu.[11] Takođe, osvojila je i nagradu filmskog festivala „Pua” u Francuskoj iste godine.[12]

Neke od zapaženijih filmski uloga imala je u ostvarenjima Beli, beli svet (2010), Tamarin izostanak (2011), Neposlušni (2014), Ime: Dobrica, prezime: nepoznato (2016) i Pula to je raj (2017).[13][14][15]

U martu 2019. godine Hana Selimović je predložena kao kandidatkinja za nagradu „Petar Banićević“, koju dodeljuje Narodno pozorište u Beogradu, tako da istu deli sa koleginicom Suzanom Lukić. Hana Selimović je odbila da prihvati nagradu, uz obrazloženje da joj pozorište nije omogućilo da postane stalna članica ansambla te kuće i odrekla se svog dela priznanja.[16][17]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Pozorišne predstave[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.
Predstava Uloga Režija Pozorište Premijera
Očevi i oci Jašina Unuka Zoran Ratković Atelje 212 [18]
Figarova ženidba i razvod Gđa doktor Slobodan Unkovski Narodno pozorište u Beogradu 16. novembar 2008.[19][20]
Nova Stradija Anđeo, Poslanica, Popokap Kokan Mladenović 12. mart 2009.[21][22]
Kod kuće / Kabul Prisila Siling Željko Đukić 29. oktobar 2009.[23][24]
Otac na službenom putu Majka, Sena Zolj Oliver Frljić Atelje 212 27. mart 2011.[25][26]
Višnjik Dunjaša Dejan Mijač Jugoslovensko dramsko pozorište 4. oktobar 2011.[27][28]
Zbogom SFRJ Zvezdana, ćerka Kokan Mladenović Atelje 212 29. novembar 2011.[29][30]
Kod večite slavine Teta Tina Milan Nešković Narodno pozorište u Beogradu 16. april 2014.[31][32]
Čehov je Tolstoju rekao zbogom Olga Irfan Mensur Bitef teatar 4. decembar 2014.[33][34]
Čudo u Šarganu Cmilja Egon Savin Narodno pozorište u Beogradu 20. februar 2015.[35][36]
Palilulski roman Jula Beogradsko dramsko pozorište 12. jun 2015.[37][38]
Elementarne čestice Anabel Ivica Buljan Dubrovačke ljetne igre 20. jul 2015.[39]
Ivanov Saša, kći Lebedevih Tatjana Mandić Rigonat Narodno pozorište u Beogradu 12. oktobar 2016.[40][41]
Carstvo mraka Anisja Igor Vuk Torbica 24. mart 2017.[42][43]
Najgore najbolje vreme Dušanka Stojanović Glid Kolarčeva zadužbina 12. septembar 2017.[44]
Carstvo nebesko Jernej Lorenci Narodno pozorište u Beogradu* 26. septembar 2017.[45][46]
Vojcek Meri Anica Tomić Narodno kazalište Ivan Zajc 12. januar 2018.[47]
Tartif Dorina Igor Vuk Torbica Narodno pozorište Sombor* 8. februar 2019.[48][49]
64 Eva Alisa Stojanović Atelje 212 21. april 2021.[50][51]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

God. Naziv Uloga
2000-e ▲
2004. Poljupci Mila
2008. Između sna i sna (kratki film)
2010-e ▲
2010. Beli, beli svet Rosa
2011. Tamarin izostanak (kratki film) Tamara
2014. Neposlušni Leni
2015. Sizif K. Tanatos
2016. Ime: Dobrica, prezime: nepoznato Marina
2018. Beogradska trilogija (TV film) Sanja
2018.[52] Okupirani bioskop (dokumentarni) lično
2018– Besa (serija) Divna Dukić
2019. Iz ljubavi Olga
2020-e ▲
2020. Tajkun (serija) Jovana Nestorović
2024. Apsurdni eksperiment
2024. Yugo Florida

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prelević, Milica (2. 1. 2017). „Hana Selimović: Nepoverljiva sam prema životu (FOTO)”. espreso.rs. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  2. ^ Pisarev, Nastasja (17. 1. 2016). „Ženski lik: Uvek biti izvanredan”. Dnevnik holding. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  3. ^ Strugar, V. (17. 11. 2011). „Hana Selimović: Bez krivudanja - u centar”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  4. ^ „Hana Selimović diplomirala u predstavi Narodnog pozorišta”. Akademija umetnosti Beograd. 2009. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  5. ^ „PAMTIĆU U 2014: Hana Selimović”. Politika. 23. 12. 2014. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  6. ^ „Studenti Akademije dočekani ovacijama na Sterijinom pozorju”. Akademija umetnosti Beograd. 1. 6. 2008. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  7. ^ „Hana Selimović”. Akademija umetnosti Beograd. Arhivirano iz originala 09. 03. 2015. g. Pristupljeno 12. 7. 2021. 
  8. ^ Ječmenica, Taja (10. 9. 2015). „Glumica Hana Selimović - biografija”. sinemanija.com. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  9. ^ „Hana Selimović”. biografija.org. 7. 6. 2017. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  10. ^ a b „Hani Selimović nagrada na „Danima satire“ u Zagrebu”. bizlife.rs. 20. 6. 2011. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  11. ^ „Dodeljena nagrada “Zoran Radmilović””. Radio-televizija Srbije. 22. 10. 2012. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  12. ^ „Hana Selimović - intervju”. grazia.rs. 8. 12. 2012. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  13. ^ „Hana Selimović: Prećutkivanje ne znači nužno mudrost”. Nedeljnik. 8. 2. 2017. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  14. ^ Božović, Milojko/Dostanić, Dafina (2. 11. 2016). „SUDBINA TALENTOVANIH GLUMICA Zašto Hane Selimović nema više na filmu?”. Blic. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  15. ^ Đukić, Deana (17. 6. 2016). „Hana Selimović: Pored glume najviše uživam u ljubavi”. hellomagazin.rs. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  16. ^ D, K. (5. 3. 2019). „Hana Selimović odbila da primi nagradu Narodnog pozorišta”. Danas. Pristupljeno 7. 3. 2019. 
  17. ^ Strugar, V. (14. 3. 2019). „Lukićeva sama na pozornici”. Večernje novosti. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  18. ^ „Očevi i oci”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 22. 04. 2021. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  19. ^ „Figarova ženidba i razvod”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  20. ^ Godišnjak 31 2010, str. 40—41.
  21. ^ „Predstava “Nova Stradija” odigrana poslednji put”. Narodno pozorište u Beogradu. 26. 6. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  22. ^ Godišnjak 31 2010, str. 41—42.
  23. ^ „Kod kuće | Kabul”. Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano iz originala 29. 10. 2009. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  24. ^ Godišnjak 32 2011, str. 43.
  25. ^ „Otac na službenom putu”. Atelje 212. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  26. ^ Godišnjak 33 2012, str. 64—65.
  27. ^ „Glumci i umetnički tim”. visnjik.rs. Arhivirano iz originala 05. 04. 2012. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  28. ^ Godišnjak 34 2013, str. 26.
  29. ^ „Zbogom SFRJ”. Atelje 212. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  30. ^ Godišnjak 34 2013, str. 62.
  31. ^ „Kod večite slavine”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  32. ^ Godišnjak 36 2015, str. 40—41.
  33. ^ „Čehov je Tolstoju rekao zbogom”. Narodno Pozorište Sterija. 8. 2. 2018. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  34. ^ Godišnjak 37 2016, str. 22.
  35. ^ „Čudo u Šarganu”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  36. ^ Godišnjak 37 2016, str. 48.
  37. ^ „Palilulski roman”. Beogradsko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 12. 08. 2015. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  38. ^ Godišnjak 37 2016, str. 19.
  39. ^ Tasić, Ana (22. 7. 2015). „Napeta atmosfera na predstavi „Elementarne čestice“”. Politika. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  40. ^ „Ivanov”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  41. ^ Godišnjak 39 2018, str. 39.
  42. ^ „Carstvo mraka”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  43. ^ Godišnjak 39 2018, str. 41.
  44. ^ „Muzičko-dramski manifest / Najgore najbolje vreme”. Zadužbina Ilije M. Kolarca. 28. 9. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  45. ^ „Carstvo nebesko”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  46. ^ Godišnjak 40 2019, str. 41.
  47. ^ „Premijera Woyzeck”. Narodno kazalište Ivan Zajc [hr] (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  48. ^ „Tartif”. Narodno pozorište Sombor. 8. 2. 2019. Arhivirano iz originala 27. 1. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  49. ^ „Tartif”. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  50. ^ „64”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 22. 04. 2021. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  51. ^ Strugar, V. (20. 4. 2021). „Premijera predstave "64": Na sceni Ateljea 212 novi komad Tene Štivičić”. Večernje novosti. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  52. ^ Janković, Zoran (17. 10. 2018). „„Okupirani bioskop“ Senke Domanović na programu „Palestinskih dana filma“”. Filmski centar Srbije. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  53. ^ „Hana Selimović – dobitnik ovogodišnje Sterijine nagrade za glumu”. Atelje 212. 2. 6. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  54. ^ Simić, J. (3. 6. 2012). „Hana Selimović: Svaka nagrada stepenik”. Večernje novosti. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  55. ^ „Završeno Sterijino pozorje”. Radio-televizija Srbije. 3. 6. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  56. ^ „Otac na službenom putu – dve nagrade na Festivalu malih scena u Rijeci”. Atelje 212. 10. 5. 2012. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  57. ^ „Hana Selimović najbolja glumica XVIII Teatar festa "Petar Kočić" U Banjaluci”. Narodno pozorište u Beogradu. 25. 5. 2015. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  58. ^ „XXII Glumačke svečanosti "Milivoje Živanović" - 2017.”. Centar za kulturu Požarevac. 6. 4. 2017. Pristupljeno 31. 3. 2020. [mrtva veza]
  59. ^ „Veliki uspeh Narodnog pozorišta na Međunarodnom pozorišnom festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen“: nagrade Igoru Vuku Torbici, Hani Selimović, Nikoli Ristanovskom, Ivanu Đorđeviću i "Ivanovu"”. Narodno pozorište u Beogradu. 28. 10. 2017. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  60. ^ „Na Velikoj sceni uručene Nagrade „Ardalion“”. Narodno pozorište u Beogradu. 24. 12. 2017. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хана_Селимовић&oldid=27674442”