Харпија (орао)
| Harpija Harpia harpyja | |
|---|---|
| |
| Harpia harpyja | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Životinje (Animalia)
|
| Tip: | Hordati (Chordata)
|
| Klasa: | Ptice (Aves)
|
| Red: | Orlovi i jastrebovi (Accipitriformes)
|
| Porodica: | Jastrebovi (Accipitridae)
|
| Rod: | Harpia Vieillot, 1816
|
| Vrsta: | H. harpyja
|
| Binomno ime | |
| Harpia harpyja (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Globalna rasprostranjenost vrste | |
| Sinonimi | |
|
Thrasaetus harpyia[2] | |
Harpija[3] (lat. Harpia harpyja) vrsta je orla koji naseljava tropske kišne šume Srednje i Južne Amerike. To je jedna od najvećih poznatih ptica grabljivica zajedno sa filipinskim i surim orlom. Veoma je spretan predator sa jakim kandžama, koje mu dozvoljavaju da lovi i relativno velike životinje, kao što su lenjivci i majmuni.[4]
Taksonomija[uredi | uredi izvor]
Molekularna istraživanja pokazala su blisku srodnost rodova Harpia i Morphnus, kao i to da bi ova dva roda najverovatnije trebalo da budu spojena u jedan zajednički rod. Analize mitohondrijalne DNK i jednog nuklearnog introna dovode do zaključka da rodovi Harpia, Morphnus (ćubasti orao) i Harpyopsis (novogvinejska harpija) imaju velike sličnosti u sekvenci i formiraju jedan kladus. Ova tri monotipska roda pripadaju potporodici Harpiinae. Iako je filipinski orao (Pithecophaga jefferyi) često svrstavan u ovu potporodicu, ispostavilo se da je on bliži srodnik sa potporodicom Circaetinae.[5][2]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Ovaj orao dobio je ime po stvorenjima iz grčke mitologije, harpijama (grč. ἅρπυια), sa telom ptice i ljudskom glavom, najčešće ženskom. One bi nosile mrtve u podzemni svet, kao što i orao harpija grabi svoj plen sa krošnji i prenosi ga uz pomoć jakih kandži.[4]
Izgled[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Odlikuje se velikim kljunom i masivnim nogama. Ima relativno veliku ćubu, kao i široka krila i dugačak rep. Adulti se dosta razlikuju od juvenilnih jedinki. Odrasle jedinke imaju braon oči i crn prednji deo glave, dok je njen ostatak svetlosiv. Ćuba i kandže su crni. Gornji deo grudi takođe je crne boje, dok je abdomen beo. Na repu se smenjuju široke crne i sive pruge. Unutrašnja strana krila je bela sa crnom linijom na srednjem perju, crnim prugama na primarnom i sivim prugama na sekundarnom perju. Kod mladih jedinki preovladava bela boja, sa svetlosivim nijansama na gornjem delu tela. Crna boja može se videti na gornjem regionu unutrašnjeg dela krila. Rep je sa gornje strane siv sa 7-8 crnih linija, dok je njegova donja strana bela i prekrivena sa 6-8 uskih crnih pruga.[6]
Orao harpija dugačak je između 86,5 i 107 cm, a raspon krila mu je 183-224 cm.[6] Kod nekih jedinki izmerene su i širina kljuna (6,5cm), visina kljuna (3,6 cm), dužina stopala (oko 12 cm) i dužina krila od ramena do vrha najdužeg primarnog pera (54,5 cm).[7] Ženke mogu da teže od 6 do 9 kg i imaju raspon krila između 176 i 201 cm.[8] Izmerena masa nekih mužjaka iznosi između 4 i 5 kg.[9]
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Ishrana i lov[uredi | uredi izvor]
Hrani se uglavnom životinjama srednje veličine, kao što su lenjivci, majmuni, aguti, oklopnici i jeleni, kao i većim pticama (makao papagaji, ptice iz subfamilija Penelopinae i Cracinae), gušterima i ponekad zmijama. Lovi sa visoke tačke u krošnji, nekada na obalama reka ili u kratkim letovima između drveća.[2] Omiljena hrana mu je lenjivac, koji se može teško zapaziti zahvaljujući dobroj kamuflaži među krošnjama. Zato orao harpija ima dobro razvijene oči sa širokim zenicama, koje dopuštaju velikoj količini svetlosti da prođe. Orao može dugo da čeka pravi trenutak dok sedi u krošnji i posmatra okolinu. Kada krene na plen, on ga hvata kandžama koje su dugačke oko 13 cm, koliko i kandže grizli medveda. One plen ubijaju skoro momentalno tako što mu probiju vitalne organe pri grabljenju. Harpija orao može da nosi tri četvrtine svoje telesne mase, što ga čini jednom od najjačih ptica grabljivica.[4]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Oba roditelja učestvuju u pravljenju gnezda, koje se sastoji iz velike mase grana i nalazi se na delovima blizu vrha visokog drveća. U njemu ima mesta za 1-2 jajeta, koja su bela i mogu da budu prekrivena smeđim pegama. Ženka najviše leži na jajima, dok mužjak lovi hranu za mladunce. Kada se u gnezdu nalaze dva jajeta, uglavnom postoji interval od nekoliko dana između njihovog izleganja. U tom slučaju najčešće samo jedno mladunče preživi period nege. Period inkubacije traje oko 56 dana, međutim, zabeležen je slučaj u kome je on trajao 141-148 dana.[2]
Roditelji hranu koju donesu u gnezdo očiste i otkidaju male komade kojima hrane mlade. Oni su nakon 6 meseci nege spremni da napuste gnezdo, ali roditelji nastavljaju da ih hrane narednih 6-10 meseci. Razmnožavanje se odvija na svake 2-3 godine.[4]
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Harpija naseljava kišne šume na niskoj nadmorskoj visini, kao i podnožja brda i planina koje mogu da dostignu visinu i do 2.000 metara. Ima širok areal rasprostranjenja, međutim, gustina naseljenosti ovog orla relativno je mala. Stanovnik je južnog Meksika, Gvatemale, Belizea, Hondurasa, Nikaragve, Kostarike, Paname, Kolumbije, Venecuele, Gvajane, Surinama, Francuske Gvajane, Ekvadora, Perua, Bolivije, Brazila, Paragvaja i severne Argentine. Retko krstari iznad krošnji i retko se može naći u otvorenom prostoru. Nije posebno plašljiva životinja, ali često ostaje skrivena uprkos svojoj masivnoj građi.[1][2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b BirdLife International. (2017). Harpia harpyja. The IUCN Red List of Threatened Species . doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22695998A110872388.en. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ a b v g d Harpy Eagle Harpia harpyja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2011). Globalraptors.org. Retrieved on 21. 8. 2012.
- ^ „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva - Prilog I Strogo zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije i na Dodatku A Uredbe Komisije (EZ) br. 750/2013 od 29. jula 2013. godine koja dopunjuje Uredbu Saveta (EZ) br. 338/97 o zaštiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ a b v g Piper 2007, str. 89
- ^ Lerner, Heather R. L.; Mindell, David P. (1. 11. 2005). „Phylogeny of eagles, Old World vultures, and other Accipitridae based on nuclear and mitochondrial DNA” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 37 (2): 327—346. PMID 15925523. doi:10.1016/j.ympev.2005.04.010. Pristupljeno 31. 05. 2011.
- ^ a b Howell, Steve N. G. (1995). A Guide to the Birds of Mexico and Northern Central America. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854012-0.
- ^ Sagip Eagle. Gbgm-umc.org. Retrieved on 2012-08-21.
- ^ Lerner, Heather R. L.; Mindell, David P. (2005). „Phylogeny of eagles, Old World vultures, and other Accipitridae based on nuclear and mitochondrial DNA” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 37 (2): 327—346. PMID 15925523. doi:10.1016/j.ympev.2005.04.010. Pristupljeno 31. 05. 2011.
- ^ Smithsonian miscellaneous collections (1862). Archive.org. Retrieved on 2013-03-09.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Howell, Steve N. G. (1995). A Guide to the Birds of Mexico and Northern Central America. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854012-0.
- Piper, Ross (2007). Extraordinary Animals: An Encyclopedia of Curious and Unusual Animals. Greenwood Publishing Group. str. 89. ISBN 978-0-313-33922-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
