Hronologija FNRJ i KPJ decembar 1946.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku decembra meseca 1946. godine.

← novembar · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1946. godine · januar '47. →

7. decembar[uredi | uredi izvor]

Narodna skupština FNRJ donela Zakon o nacionalizaciji privatnih preduzeća kojim su su bila obuhvaćena sva privredna preduzeća od tzv „opštedržavnog i republičkog značaja“. Primenom ovog zakona i formalno je likvidrano postojanje stranog kapitala u privredi Jugoslavije, a Narodna skupština je aprila 1948. donela dopune ovog Zakona, čime je nacionalizovana čitava privreda.^[1]^[2]^[3]

8. decembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu održan Sveslovenski kongres na kom su, pored jugoslovenske, učestvovale delegacije iz Sovjetskog Saveza, Poljske, Čehoslovačke i Bugarske. Za predsednika Sveslavenskog komiteta, čije je središte iz Moskve premešteno u Beograd, izabran je Božidar Maslarić. Svečanom otvaranju Sveslavenskog kongresa prisustvovao je i predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito.^[1]^[3]

13. decembar[uredi | uredi izvor]

U Njujorku na Trećoj sednici Saveta ministara spoljnih poslova doneta odluka da se sazove Konferencija za izradu konvencije o režimu plovidbe na Dunavu, koja je održana avgusta 1948. u Beogradu.^[2]

19. decembar[uredi | uredi izvor]

U Njujorku Savet bezbednosti OUN jednoglasno doneo Rezoluciju br. 15 u kojoj je odlučeno da se obrazuje Komisija za ispitivanje situacije u severnoj Grčkoj i duž granice prema Albaniji, Jugoslaviji i Bugarskoj. Pre toga, na nekoliko svojih sednica Savet bezbednosti je vodio diskusiju, na osnovu optužbe, koja je bila pokrenuta od strane Vlade Kraljevine Grčke, da Jugoslavija, Albanija i Bugarska intervenišu u građanskom ratu u Grčkoj i da pomažu jedinice Demokratske armije.^[2]

22. decembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu Vojni sud grada Beograda osudio na smrt 17 visokih nemačkih oficira, zbog ratnih zločina počinjenih u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata. Osuđeni na smrt vešanjem bili su — August Majsner (1886—1947), general-lajtant SS i najviši predstavnik rajhsfirera Himlera u Srbiji 1942—44; Vilherlm Fuks (1898—1947), pukovnik SS i šef Ajnzac grupe za Srbiju 1941—42; Hans Helm (1909—1947), pukovnik SS; Fridrih Polte (1911—1947), pukovnik SS; Ludvig Tajhman (1909—1947), potpukovnik SS; Ernest Vajnman (1911—1947), major SS; Rikard Kazerer (1896—1947), SS oberfirer i pukovnik policije; Jozef Ekert (1901—1947), šturmfirer SS i Josif Han (1914—1947), šarffirer SS. Osuđeni na smrt streljanjem bili su — Fric Miler (1911—1947), kapetan SS; Herman Mandauz (1907—1947), carinski sekretar; Toma Fefer (1921—1947), oberšaffirer SS; Karl Rajs (1881—1947), major šuc policije; Paul Fanenštrajber (1903—1947), major šuc policije; Albert Tenesen (1898—1947), kapetan šuc policije; Hajnrih Horman, carinski inspektor i Herman Meler, pukovnik šuc policije. Svi osuđeni pogubljeni su 24. januara 1947. godine.

27. decembar[uredi | uredi izvor]

Održana je sednica Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ na kojoj je ratifikovan Ugovor o usklađivanju privrednih planova, o carinskoj uniji i izjednačavanju valuta između FNR Jugoslavije i NR Albanije, koji je potpisan 27. novembra u Beogradu.^[1]^[3]

31. decembar[uredi | uredi izvor]

U Titogradu održana sednica Ustavotvorne skupštine Narodne Republike Crne Gore na kojoj je proglašen Ustav Narodne Republike Crne Gore i doneta odluka da Ustavotvorna skupština nastavi rad kao Narodna skupština Narodne Republike Crne Gore. Za predsednika Narodne skupštine izabran je Petar Komnenić, a za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine izabran je Miloš Rašović.^[4]
U Skoplju održana na sednici Ustavotvornog sobranja Narodne Republike Makedonije na kojoj je proglašen Ustav Narodne Republike Makedonije i doneta odluka da Ustavotvorno sobranje nastavi rad kao Narodno sobranje Narodne Republike Makedonije. Za predsednika Narodnog sobranja izabran je Boris Spirov, a za predsednika Prezidijuma Narodnog sobranja izabran je Blagoja Fotev.^[4]
U Sarajevu održana sednica Ustavotvorne skupštine Narodne Republike Bosne i Hercegovine na kojoj je proglašen Ustav Narodne Republike Bosne i Hercegovine i doneta odluka da Ustavotvorna skupština nastavi rad kao Narodna skupština Narodne Republike Bosne i Hercegovine, a za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine izabran je Đuro Pucar Stari.^[4]^[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v Hronologija Tito 1978, str. 112.
^ ^a ^b ^v Hronologija 3 1980, str. 39.
^ ^a ^b ^v Istorija Srbije 2004.
^ ^a ^b ^v Hronologija 3 1980, str. 40.
^ „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978112-1] v Hronologija Tito 1978, str. 112.

[FOOTNOTEHronologija_3198039-2] v Hronologija 3 1980, str. 39.

[FOOTNOTEИсторија_Србије2004-3] v Istorija Srbije 2004.

[FOOTNOTEHronologija_3198040-4] v Hronologija 3 1980, str. 40.

[5] „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

p r u Hronologija KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije 1940—1949.
Hronologija Radničkog pokreta i KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije od 1940. do 1949. godine.
1940. godina	Januar ’40 Februar ’40 Mart ’40 April ’40 Maj ’40 Jun ’40 Jul ’40 Avgsut ’40 Septembar ’40 Oktobar ’40 Novembar ’40 Decembar ’40
1941 — 1941.	Januar ’41 Februar ’41 Mart ’41 April ’41 Maj ’41 Jun ’41 Jul ’41 Avgust ’41 Septembar ’41 Oktobar ’41 Novembar ’41 Decembar ’41
1942. godina	Januar ’42 Februar ’42 Mart ’42 April ’42 Maj ’42 Jun ’42 Jul ’42 Avgust ’42 Septembar ’42 Oktobar ’42 Novembar ’42 Decembar ’42
1943. godina	Januar ’43 Februar ’43 Mart ’43 April ’43 Maj ’43 Jun ’43 Jul ’43 Avgust ’43 Septembar ’43 Oktobar ’43 Novembar ’43 Decembar ’43
1944. godina	Januar ’44 Februar ’44 Mart ’44 April ’44 Maj ’44 Jun ’44 Jul ’44 Avgust ’44 Septembar ’44 Oktobar ’44 Novembar ’44 Decembar ’44
1945 — 1945.	Januar ’45 Februar ’45 Mart ’45 April ’45 Maj ’45 Jun ’45 Jul ’45 Avgsut ’45 Septembar ’45 Oktobar ’45 Novembar ’45 Decembar ’45
1946. godina	Januar ’46 Februar ’46 Mart ’46 April ’46 Maj ’46 Jun ’46 Jul ’46 Avgust ’46 Septembar ’46 Oktobar ’46 Novembar ’46 Decembar ’46
1947. godina	Januar ’47 Februar ’47 Mart ’47 April ’47 Maj ’47 Jun ’47 Jul ’47 Avgust ’47 Septembar ’47 Oktobar ’47 Novembar ’47 Decembar ’47
1948. godina	Januar ’48 Februar ’48 Mart ’48 April ’48 Maj ’48 Jun ’48 Jul ’48 Avgust ’48 Septembar ’48 Oktobar ’48 Novembar ’48 Decembar ’48
1949. godina	Januar ’49 Februar ’49 Mart ’49 April ’49 Maj ’49 Jun ’49 Jul ’49 Avgust ’49 Septembar ’49 Oktobar ’49 Novembar ’49 Decembar ’49