Hronologija FNRJ i KPJ maj 1946.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku maja meseca 1946. godine.

← april · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1946. godine · jun →

1. maj[uredi | uredi izvor]

U Beogradu na Terazijama povodom proslave Praznika rada održana vojna parada pripadnika Jugoslovenske armije (JA), kojom je komandovao general-lajtnant Velimir Terzić. Nakon vojne parade, Terazijama je prodefilovala prvomajska povorka u kojoj je učestvovalo oko 200.000 ljudi. Prvomajskoj proslavi prisustvovao je predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito.^[1]
U sanatorijumu na Golniku, kod Kranja, od tuberkuloze preminula Davorjanka Paunović Zdenka (1921—1946), lična sekretarica maršala Tita i njegova nevenčana supruga. Nekoliko dana kasnije, po sopstvenoj želji, sahranjena je u dvorištu Belog dvora.

2. maj[uredi | uredi izvor]

U Beogradu predsednik Vlade FNRJ i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito primio člana Politbiroa CK KP Francuske i narodnog poslanika u francuskoj Ustavotvornoj skupštini Marsela Kašena, koji se nalazio u kraćoj poseti Jugoslaviji.^[1]

5. maj[uredi | uredi izvor]

Vlada FNRJ usvojila nacrt Zakona o ratnim vojnim invalidima i nacrt Zakona o Partizanskoj spomenici 1941.^[2]^[1]

8. maj[uredi | uredi izvor]

U posetu Jugoslaviji doputovala čehoslovačka delegacija, koju je predvodio predsednik Vlade dr Zdenjek Firlinger. Narednog dana, potpisan je u Beogradu Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i saradnji u miru između FNRJ i Čehoslovačke, koji raskinut je 1948. godine.^[3]

11. maj[uredi | uredi izvor]

U Zagrebu, od 11. do 15. maja, održan Treći kongres Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije (USAOJ), kome je prisustvovalo 1.485 delegata iz cele zemlje, a kao počasni gost predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito. Na Kongresu je USAOJ promenio naziv u Narodna omladina Jugoslavija (NOJ) i odredio osnovne zadatke rada — dalje proširenje i jačanje organizacije, učešće omladine u izgradnji i obnovi zemlje i vaspitavanje članstva na principima marksizma-lenjinizma. Kongres je usvojio novi Statut organizacije i izabrao Centralno veće, Predsedništvo i Sekreterijat, dok je za predsednika izabran Ratko Dugonjić.^[4]^[3]

12. maj[uredi | uredi izvor]

U Zagrebu na trg bana Jelačića (od 1947. Trg republike), povodom održavanja Trećeg kongresa NOJ održan svečani defile 17.000 fiskulturnika grada Zagreba. Na svečanom defileu prisustvovao je i maršal Tito, kome je tom prilikom uručena Povelja počasnog građanina Zagreba (za počasnog građanina Zagreba proglašen je odlukom Gradskog narodnog odbora 25. aprila). Istog dana u Zagrebu je održana i poznata hrvatska viteška igra „Sinjska alka“ (ovo je bilo jedno od ukupno tri održavanja Alke van Sinja), a slavodobitnik je postao alkar Bruno Vuletić, koji je ujedno bio i delegat na Kongresu.^[3]^[4]

13. maj[uredi | uredi izvor]

Predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito, u pratnji predsednika Vlade NR Hrvatske Vladimira Bakarića, obišao Hrvatsko zagorje i posetio svoje rodno mesto Kumrovec, kao i obližnji gradić Klanjec.^[3]

19. maj[uredi | uredi izvor]

U Skoplju održano Drugo zemaljsko savetovanje Jedinstvenih sindikata Makedonije, na kome su sumirani rezultati prvomajskog takmičenja radnih kolektiva i sindikalnih organizacija. Referat na savetovanju je podneo Mice Dimevski sekretar Zemaljskog odbora Jedinstvenih sindikata Makedonije.^[4]

20. maj[uredi | uredi izvor]

U Beogradu predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio direktora UNRE za Evropu general-lajtnanta ser Hamfrija Gejla i njegovog zamenika Iljušenka. Prijemu su prisustvovali šef misije UNRE za Jugoslaviju Mihailo Sergejčuk i generalni sekretar predsednika Vlade FNRJ Mitra Bakića.^[3]

25. maj[uredi | uredi izvor]

Povodom proslave 54. rođendana Josipa Broza Tita, u Beogradu na Terazijama priređen miting na kom su građani dočekali 11 nosilaca „Titovih štafeta“, koji su potom otišli na Dedinje, gde ih je u Belom dvoru primio maršal Tito. Ukupno je nošeno 11 štafeta — šest republičkih štafeta (poslednji nosioci — BiH: Boško Kecman, Makedonija: Dimo Mojsov, Slovenija: Rudi Finžer, Srbija: Mihajlo Turtić Pavka, Hrvatska: Vitomir Čerina i Crna Gora: Milan Vuksanović), štafeta Jugoslovenske armije (poručnik Bojan Polovina), štafeta Trsta (Dakuel Oreste), štafeta Julijske krajine i Istre (Janko Prinčić), štafeta graditelja pruge Brčko-Banovići (Milan Jakić) i štafeta grada Beograda (Stanislav Milutinović), koje je su prešle put dug 12.060 kilometara, a nosilo ih je 49.187 učesnika.^[5]

26. maj[uredi | uredi izvor]

U Zagrebu, od 26. do 28. maja, održano Prvi zemaljski kongres Jedinstvenih sindikata radnika i nameštenika Hrvatske, na kome je bilo reči o konkretnim problemima radničke klase — materijalnom položaju, socijalnom osiguranju, stručnom onesposobljavanju i dr. Na kraju Kongresa izabran je plenum Zemaljskog odbora.^[4]

27. maj[uredi | uredi izvor]

Delegacija Vlade FNRJ, na čelu sa Josipom Brozom Titom, otputovala u posetu Sovjetskom Savezu, gde je boravila do 10. juna. Tokom posete, Tito se susreo sa najvišim rukovodiocima Sovjetskog Saveza — Josifom Staljinom i Molotovom, sa kojima je vodio razgovore o ekonomskoj saradnji, robnoj razmeni, kao i o kulturnim i političkim odnosima između FNRJ i SSSR. Za vreme posete, jugoslovenska delegacija je prisustvovali sahrani sovjetskog revolucionara i predsednika Ruske SFSR Mihaila Kalinjina (1875—1946), koji je preminuo 3. juna.^[6]^[7]

u toku maja[uredi | uredi izvor]

U okviru socijalističke reorganizacije poljoprivrede otpočelo stvaranje prvih „Seljačkih radnih zadruga“, koje su stvarane po ugledu na kolektivna gazdinstva (rus. коллективное хозяйство - колхо́з) у Совјетском Савезу, са циљем смањивања ситносопственичких поседа, који су тада сматрани за главну сметњу повећања пољопривредне производње. Прве сељачке радне задруге стваране су Војводини, у местима у којима су насељавани колонисти.^[8]

Референце[uredi | uredi izvor]

^ ^а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 105.
^ Hronologija 3 1980, стр. 30.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Hronologija Tito 1978, стр. 106.
^ ^а ^б ^в ^г Hronologija 3 1980, стр. 31.
^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 16.
^ Hronologija Tito 1978, стр. 107.
^ Hronologija 3 1980, стр. 32.
^ Hronologija 3 1980, стр. 33.

Литература[uredi | uredi izvor]

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dуšan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost. COBISS.SR 49328903
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978105-1] а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 105.

[FOOTNOTEHronologija_3198030-2] Hronologija 3 1980, стр. 30.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978106-3] а ^б ^в ^г ^д Hronologija Tito 1978, стр. 106.

[FOOTNOTEHronologija_3198031-4] а ^б ^в ^г Hronologija 3 1980, стр. 31.

[FOOTNOTEStefanovićBaljakPetrović198016-5] Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 16.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978107-6] Hronologija Tito 1978, стр. 107.

[FOOTNOTEHronologija_3198032-7] Hronologija 3 1980, стр. 32.

[FOOTNOTEHronologija_3198033-8] Hronologija 3 1980, стр. 33.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

p r u Hronologija KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije 1940—1949.
Hronologija Radničkog pokreta i KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije od 1940. do 1949. godine.
1940. godina	Januar ’40 Februar ’40 Mart ’40 April ’40 Maj ’40 Jun ’40 Jul ’40 Avgsut ’40 Septembar ’40 Oktobar ’40 Novembar ’40 Decembar ’40
1941 — 1941.	Januar ’41 Februar ’41 Mart ’41 April ’41 Maj ’41 Jun ’41 Jul ’41 Avgust ’41 Septembar ’41 Oktobar ’41 Novembar ’41 Decembar ’41
1942. godina	Januar ’42 Februar ’42 Mart ’42 April ’42 Maj ’42 Jun ’42 Jul ’42 Avgust ’42 Septembar ’42 Oktobar ’42 Novembar ’42 Decembar ’42
1943. godina	Januar ’43 Februar ’43 Mart ’43 April ’43 Maj ’43 Jun ’43 Jul ’43 Avgust ’43 Septembar ’43 Oktobar ’43 Novembar ’43 Decembar ’43
1944. godina	Januar ’44 Februar ’44 Mart ’44 April ’44 Maj ’44 Jun ’44 Jul ’44 Avgust ’44 Septembar ’44 Oktobar ’44 Novembar ’44 Decembar ’44
1945 — 1945.	Januar ’45 Februar ’45 Mart ’45 April ’45 Maj ’45 Jun ’45 Jul ’45 Avgsut ’45 Septembar ’45 Oktobar ’45 Novembar ’45 Decembar ’45
1946. godina	Januar ’46 Februar ’46 Mart ’46 April ’46 Maj ’46 Jun ’46 Jul ’46 Avgust ’46 Septembar ’46 Oktobar ’46 Novembar ’46 Decembar ’46
1947. godina	Januar ’47 Februar ’47 Mart ’47 April ’47 Maj ’47 Jun ’47 Jul ’47 Avgust ’47 Septembar ’47 Oktobar ’47 Novembar ’47 Decembar ’47
1948. godina	Januar ’48 Februar ’48 Mart ’48 April ’48 Maj ’48 Jun ’48 Jul ’48 Avgust ’48 Septembar ’48 Oktobar ’48 Novembar ’48 Decembar ’48
1949. godina	Januar ’49 Februar ’49 Mart ’49 April ’49 Maj ’49 Jun ’49 Jul ’49 Avgust ’49 Septembar ’49 Oktobar ’49 Novembar ’49 Decembar ’49