Hronologija FNRJ i KPJ septembar 1947.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku septembra meseca 1947. godine.

← avgust · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1947. godine · oktobar →

1. septembar[uredi | uredi izvor]

U Ljubljani puštena u rad livnica „Litostroj“, koja je predstavljala jednu od glavnih investicija Prvog petogodišnjeg plana u FNRJ. Svečanom puštanju u rad livnice prisustvovao je predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito, koji je potom govorio pred oko 30.000 radnika i graditelja livnice, kao i građana Ljubljane.^[1]^[2]

6. septembar[uredi | uredi izvor]

Na reci Dravi, u blizini Maribora svečano završeni radovi na izgradnji Hidroelektrane „Mariborski otok“, koja je predstavljala jedno od najznačajnijih investicija Prvog petogodišnjeg plana NR Slovenije. Generator za ovu hidroelektranu izradila je Fabrika elektroopreme „Rade Končar“ iz Zagreba, a ovo je bio prvi generator napravljen u toj fabrici. Hidroelektrana je 1952. pojačana drugim, a 1960. trećim generatorom.^[1]

7. septembar[uredi | uredi izvor]

U Novom Sadu Narodna skupština AP Vojvodine usvojila Petogodišnji plan privrednog i kulturnog razvoja Vojvodine, koji je napravljen u skladu sa već donetim Petogodišnjim planovima FNRJ i NR Srbije.^[1]
U Novom Sadu u zgradi Matice srpske, u okviru obeležavanja 100. godišnjice pobede narodnog jezika, otvorena izložba dela Vuka Karadžića (1878—1864), Branka Radičevića (1824—1853) i Đure Daničića (1825—1882). Izložba trajala je do 30. septembra, a pored ovoga Matica srpska je izdala i svečani dvobroj „Letopisa“.^[1]
Na teritoriji Narodne Republike Bosne i Hercegovine, 7. i 8. septembra, održani opšti izbori za odbornike svih stepena, na kojima su najviše glasova osvojili kandidati Narodnog fronta Bosne i Hercegovine.^[1]

8. septembar[uredi | uredi izvor]

Na Bledu Predsednik Vlade FNRJ i ministar narodne odbrane maršal Josip Broz Tito primio visokog komesara i glavnog komandanta britanskih trupa u Austriji general-lajtnanta Džejmsa Stila, u čijoj su pratnji bili članovi njegovog Štaba, kao i britanski ambasador u FNRJ.^[3]

9. septembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ otvorena samostalna izložba slikara Milana Konjovića, koja je bila prva posleratna samostalna izložba u Beogradu.^[4]

13. septembar[uredi | uredi izvor]

U Titogradu, 13. i 14. septembra, održan Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Crne Gore, kome je prisustvovalo 297 delegata. Vlado Božović je na Kongresu podneo referat O zadacima sindikata Crne Gore, a Branko Nilević, sekretar Zemljaskog odbora je podneo izveštaj o radu Jedinstvenih sindikata od formiranja Zemljaskog odbora marta 1945. Na kraju Kongresa izabran je Glavni odbor Jedinstvenih sindikata Crne Gore i njegovo rukovodstvo — predsednik Vlado Božović i sekretar Aleksa Markuš.^[1]

15. septembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito primio predstavnike Islamske verske zajednice u Jugoslaviji, koje je predvodio reisul-ulem Ibrahim Fejić. Na osnovu Ustava Islamske verske zajednice, donetog 26. avgusta 1947, Fejić je 12. septembra imenovan za prvog reisul-ulema u novoj Jugoslaviji.^[3]

16. septembar[uredi | uredi izvor]

Jedinice Jugoslovenske armije (JA) prešle demarkacionu liniju i zaposele teritoriju Slovenačkog primorja i Istre, koje su bile priključene FNR Jugoslaviji, na osnovu mirovnog sporazuma sa Italijom. Istog dana naredbom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ na ovoj teritoriji je počela primena Ustava FNRJ i drugih pravnih propisa.^[5]^[4]

21. septembar[uredi | uredi izvor]

U Prištini održana sednica Oblasnog narodnog odbora Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti na kojoj je usvojena odluka o Petogodišnjem planu razvoja Autonomne kosovsko-metohijske oblasti.^[5]
Na Lijaku u Primorskoj oko 200.000 ljudi proslavilo priključenje Slovenačkog primorja FNRJ. Na proslavi su govorili Boris Kidrič, predsednik Privrednog saveta Vlade FNRJ i Miha Marinko, predsednik Vlade NR Slovenije, najavivši obnovu ovog kraja i izgradnju Nove Gorice.^[5]

22. septembar[uredi | uredi izvor]

U banji Škljarska Poremba, kod Vroclava u Poljskoj, od 22. do 27. septembra, održano savetovanje predstavnika komunističkih i radničkih partija NR Bugarske, Kraljevine Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske, Italije, FNR Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Savetovanje je održano na predlog rukovodstva SKP(b) i na njemu je doneta odluka o stvaranju Informacionog biroa nekih komunističkih partija (Informbiro/Kominform), koji je zvanično osnovan 5. oktobra u Varšavi. Za središte organizacije, kao i njenog lista Za čvrst mir, za narodnu demokratiju određen je Beograd. Takođe, na savetovanju je doneta Deklaracija i posebna Rezolucija o ciljevima i zadacima organizacije u kojoj je predviđena razmena iskustva između partija i uzajamna pomoć i podrška. Delegaciju KP Jugoslavije na savetovanju predvodili su Edvard Kardelj i Milovan Đilas, članovi Politbiroa CK KPJ.^[5]^[4]^[3]
Predsednik Vlade FNRJ Josip Broz primo predstavnike omladine Kine, Indije, Južne Afrike i Novog Zelanda, koji su posle rada Svetskog omladinskog veća i Omladinskog festivala, održanog u Pragu, posetili Jugoslaviju.^[2]

26. septembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu, od 26. do 28. septembra, održan Drugi kongres Narodnog fronta Jugoslavije, kome je prisustvovalo 1.200 delegata. Kongres je otvorio predsednik Vlade FNRJ i predsednik Narodnog fronta Josip Broz Tito, koji je podneo referat Narodni front kao opštenarodna politička organizacija. Na Kongresu je usvojena Rezolucija u kojoj su konstatovani dotadašnji uspesi Narodnog fronta i određeni novi zadaci. Kongres je ovlastio novi Savezni odbor da pripremi novi Statut Narodnog fronta i odbacio optužbe iznete o strane Kraljevine Grčke da se FNRJ, NR Bugarska i NR Albanija mešaju u građanski rat u Grčkoj. Na kraju Kongres izabran je novi Savezni i Izvršni odbor, a za predsednika Narodnog fronta ponovo je izabran Josip Broz Tito.^[5]^[3]

30. septembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu održan Osnivački kongres Savez boraca Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije, organizacije koja je okupljala bivše borce Narodnooslobodilačke vojske i bavila se očuvanjem tekovina Narodnooslobodilačkog rata. Na Kongresu su doneta Pravila Saveza boraca i izabran Glavni odbor, a za prvog predsednika organizacije izabran je bivši Vrhovni komandant NOV i POJ maršal Josip Broz Tito, koji je i prisustvovao Kongresu. Savez boraca je 1961. preimenovan u Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR).^[5]^[3]
Na teritoriji Slovenačkog primorja, koje je u sastav FNRJ ušlo 16. septembra održani izbori za Savezno veće Narodne skupštine FNRJ i za Narodnu skupštinu NR Slovenije.^[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Hronologija 3 1980, str. 52.
^ ^a ^b Hronologija Tito 1978, str. 115.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Hronologija Tito 1978, str. 116.
^ ^a ^b ^v Istorija Srbije 2004.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e Hronologija 3 1980, str. 53.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_3198052-1] v ^g ^d ^đ Hronologija 3 1980, str. 52.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978115-2] Hronologija Tito 1978, str. 115.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978116-3] v ^g ^d Hronologija Tito 1978, str. 116.

[FOOTNOTEИсторија_Србије2004-4] v Istorija Srbije 2004.

[FOOTNOTEHronologija_3198053-5] v ^g ^d ^đ ^e Hronologija 3 1980, str. 53.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

p r u Hronologija KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije 1940—1949.
Hronologija Radničkog pokreta i KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije od 1940. do 1949. godine.
1940. godina	Januar ’40 Februar ’40 Mart ’40 April ’40 Maj ’40 Jun ’40 Jul ’40 Avgsut ’40 Septembar ’40 Oktobar ’40 Novembar ’40 Decembar ’40
1941 — 1941.	Januar ’41 Februar ’41 Mart ’41 April ’41 Maj ’41 Jun ’41 Jul ’41 Avgust ’41 Septembar ’41 Oktobar ’41 Novembar ’41 Decembar ’41
1942. godina	Januar ’42 Februar ’42 Mart ’42 April ’42 Maj ’42 Jun ’42 Jul ’42 Avgust ’42 Septembar ’42 Oktobar ’42 Novembar ’42 Decembar ’42
1943. godina	Januar ’43 Februar ’43 Mart ’43 April ’43 Maj ’43 Jun ’43 Jul ’43 Avgust ’43 Septembar ’43 Oktobar ’43 Novembar ’43 Decembar ’43
1944. godina	Januar ’44 Februar ’44 Mart ’44 April ’44 Maj ’44 Jun ’44 Jul ’44 Avgust ’44 Septembar ’44 Oktobar ’44 Novembar ’44 Decembar ’44
1945 — 1945.	Januar ’45 Februar ’45 Mart ’45 April ’45 Maj ’45 Jun ’45 Jul ’45 Avgsut ’45 Septembar ’45 Oktobar ’45 Novembar ’45 Decembar ’45
1946. godina	Januar ’46 Februar ’46 Mart ’46 April ’46 Maj ’46 Jun ’46 Jul ’46 Avgust ’46 Septembar ’46 Oktobar ’46 Novembar ’46 Decembar ’46
1947. godina	Januar ’47 Februar ’47 Mart ’47 April ’47 Maj ’47 Jun ’47 Jul ’47 Avgust ’47 Septembar ’47 Oktobar ’47 Novembar ’47 Decembar ’47
1948. godina	Januar ’48 Februar ’48 Mart ’48 April ’48 Maj ’48 Jun ’48 Jul ’48 Avgust ’48 Septembar ’48 Oktobar ’48 Novembar ’48 Decembar ’48
1949. godina	Januar ’49 Februar ’49 Mart ’49 April ’49 Maj ’49 Jun ’49 Jul ’49 Avgust ’49 Septembar ’49 Oktobar ’49 Novembar ’49 Decembar ’49