Пређи на садржај

Адис Абеба

Координате: 9° 1′ 48″ N 38° 44′ 24″ E / 9.03000° С; 38.74000° И / 9.03000; 38.74000
С Википедије, слободне енциклопедије
Адис Абеба
Инкрпорирани град
Flag of Адис Абеба
Застава
Official seal of Адис Абеба
Грб
Адис Абеба на карти Етиопије
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Адис Абеба на карти Африке
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Координате: 9° 1′ 48″ N 38° 44′ 24″ E / 9.03000° С; 38.74000° И / 9.03000; 38.74000
CountryЕтиопија
инкорпорирани1886
Влада
 • градоначелникТакеле Ума Бенти
Површина
 • Инкрпорирани град527 km2 (203 sq mi)
 • Копно527 km2 (203 sq mi)
 [1]
Надморска висина2.355 m (7.726 ft)
Становништво (2008)
 • Инкрпорирани град3.384.569
 • Густина5.165,1/km2 (13,378/sq mi)
 • Урбана3.384.569
 • Метро4.567.857
 [2]
Временска зонаИсточноафричко време (UTC+3)
Позивни бројеви(+251) 11
HDI (2018)0,697[3]
средњи · 1.
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Адис Абеба (амх. አዲስ ፡ አበባ − „нови цвет“[4]) је главни и највећи град Етиопије.[5] У граду званично живи 2.739.551 становника, према попису из 2007. године.[6] Међутим, годишња стопа раста износи 3,8%, те се претпоставља да је тај број умногоме потцењен, са одступањем од око 650.000 становника.

Као град-држава, Адис Абеба ужива статус и града, и државе. То је место оснивања и некада редовног заседања Организације афричког јединства, а данас међународне организације Афричке уније. Такође, у Адис Абеби је седиште Економске комисије Уједињених нација за Африку и бројних других међународних организација.[4] Самим тим, Адис Абеба се често назива политичка престоница Африке, како због историјског, тако дипломатског и политичког значаја Африке.

Град је насељен људима из различитих делова Етиопије. Једна од већих знаменитости је и Универзитет у Адис Абеби.[7]

Географија

[уреди | уреди извор]
Адис Абеба
Подела Адис Абабе

Налази се у центру земље, на висоравни између 2.300 и 2.600 метра надморске висине, што је чини највишим афричким главним градом и трећим у свету.[8] Простире се на 530 km². у граду влада тропска сува клима.[9] За разлику од Џибутија на истоку и Судана на западу Адис Абеба има релативно пријатну температуру током целе године захваљујући својој надморској висини. Кишна сезона траје од јуна до септембра. Град лежи у подножју планине Ентото и чини део вододелнице за Аваш. Од своје најниже тачке, око међународног аеродрома Боле, на 2.326 метара) надморске висине на јужној периферији, Адис Абеба се уздиже на преко 3.000 метара у планинама Ентото на северу.[10]


Административна подела

[уреди | уреди извор]

Град је подељен на 10 општина, које се називају подградови и 99 округа.[11][12] 10 подградова су:

Број Подград Површина (km2) Популација Густина Карта
1 Адис Кетема[13] 7.41 271,644 36,659.1
2 Акаки Калити[14] 118.08 195,273 1,653.7
3 Арада[15] 9.91 225,999 23,000
4 Боле[16] 122.08 328,900 2,694.1
5 Гулеле[17] 30.18 284,865 9,438.9
6 Киркос[18] 14.62 235,441 16,104
7 Колфе Керанио[19] 61.25 546,219 7,448.5
8 Лидета[20] 9.18 214,769 23,000
9 Нифал Силк-Лафто[21] 68.30 335,740 4,915.7
10 Јека (град)[22] 85.46 337,575 3950.1

Историја

[уреди | уреди извор]

Град је основао Менелик II 1886. године.[23] У мају 1936. италијанске трупе су окупирале Адис Абебу током Другог италијанско-абисинског рата, који је постао главни град Италијанске источне Африке. Град је ослобођен маја 1941. Од 1963. у Адис Абеби се налази седиште Организације афричког јединства, која је распуштена 2002. и на њеном месту је створена Афричка унија.[23]

Становништво

[уреди | уреди извор]

У Адис Абеби живи 80 различитих народа који говоре 80 језика. Најбројнији народи су Амхара (48,3%), Оромо (19,2%), Гураге (19,5%) и Тигре (7,5%), док остали народи чине 7,4% становништва. Православци чине 82% становништва, муслимани 12,7%, протестанти 3,9%, католици 0,8%, а преосталих 0,8% чине остале религије (хиндуисти, јевреји, бахаисти, Јеховини сведоци, агностици и други).

Привреда

[уреди | уреди извор]

У Адис Абеби је највише развијена текстилна, прехрамбена и хемијска индустрија, али се производе и производи од дрвета, пластике, обућа и томе слично. Водеће националне новине се такође штампају у граду, где је сконцентрисана и већина услужних делатности. Банкарство као и осигуравајуће куће се, такође, налазе у Адис Абеби.[23]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Аеродром Боле, некадашњи назив Аеродром Хајле Селасије I

Адис Абеба представља средиште националне транспортне мреже. Постоји неколико путева који повезују Адис Абебу са другим већим градовима у Етиопији. У септембру 2015. године је пуштена у рад и прва трамвајска линија у овој престоници.[24] Такође, постоји и железничка пруга која саобраћа до Џибутија. У граду се налази и међународни аеродром Боле.[23]

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Неке од знаменитости града су: Национални музеј у коме се чува 3,2 милиона стар скелет хоминида званог „Луси[25], Национална библиотека, Етнолошки музеј који се налази у бившој палати, Музеј железнице, Музеј поште, катедрала Свети Ђорђе у којој су крунисани Заудита и Хајле Селасије[26], црква Свето Тројство у којој је сахрањен цар Хајле Селасије, палата цара Менелика у којој се налази седиште владе, палата цара Хајла Селасија која служи као резиденција председника, позориште Хагер Фикир које је прво позориште изграђено у Етиопији.

Дана 6. фебруара 2005. у Адис Абеби је одржан концерт у част шездесет година од рођења Боба Марлија на коме је присуствовало око 300.000 особа из целог света.[27]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „2011 National Statistics”. Csa.gov.et. Архивирано из оригинала 30. 3. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2013. 
  2. ^ "Census 2007 Tables: Addis Abeba" Архивирано 2010-11-14 на сајту Wayback Machine, Tables 2.1, 2.5, 3.1, 3.2 and 3.4. For Silt'e, the statistics of reported Shitagne speakers were used, on the assumption that this was a typographical error.
  3. ^ „Sub-national HDI – Area Database – Global Data Lab”. globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2020. 
  4. ^ а б Зашто назив Адис Абеба?, afrolegends.com, 20. октобар 2014. Приступљено 31. августа 2016.
  5. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 17. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ Званичан извештај пописа из 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015), Владина агенција за статистику Централне Африке, www.csa.gov.et. Приступљено 31. августа 2016.
  7. ^ Универзитет у Адис Абеби, званичан сајт
  8. ^ О Адис Абеби, www.nationsonline.org. Приступљено 31. августа 2016.
  9. ^ „NGA: Country Files”. Earth-info.nga.mil. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 5. 5. 2012. 
  10. ^ Vaughan, Jenny (18. 10. 2013). „Ethiopia unveils telescope in first phase of space programme”. Yahoo! News. AFP. Приступљено 23. 2. 2014. 
  11. ^ „Addis Ababa city website (site map, see the list in "Sub Cities" section)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 7. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  12. ^ „Article at unhabitat.org (map of Addis Ababa, page 9)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 4. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  13. ^ „Addis Ketema page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  14. ^ „Akaky Kaliti page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  15. ^ „Arada page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  16. ^ „Bole page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 25. 11. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  17. ^ „Gullele page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  18. ^ „Kirkos page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  19. ^ „Kolfe Keranio page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  20. ^ „Lideta page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  21. ^ „Nifas Silk-Lafto page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  22. ^ „Yeka page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  23. ^ а б в г Адис Абеба, Британика. Приступљено 31. августа 2016.
  24. ^ Адис Абеба добила прву трамвајски линију, Блиц, 20. септембар 2015. Приступљено 31. августа 2016.
  25. ^ Национални музеј Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2016), www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  26. ^ Музеј и катедрала св. Ђорђе Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2016), www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  27. ^ Реге фанови устаните за рођендан, Марк Лејси, Њујорк тајмс, 7. фебруар 2005. Приступљено 31. августа 2016.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Pankhurst, Richard (2001). The Ethiopians: A History (Peoples of Africa). Wiley-Blackwell; New Ed edition. ISBN 0-631-22493-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]