Пређи на садржај

Арсен Карађорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Арсен Карађорђевић
Кнез Арсен Карађорђевић
Лични подаци
Пуно имеАрсеније Карађорђевић
Датум рођења(1859-04-16)16. април 1859.
Место рођењаТемишвар, Аустријско царство
Датум смрти19. октобар 1938.(1938-10-19) (79 год.)
Место смртиПариз, Француска
Породица
СупружникАурора Павловна Демидова
ПотомствоПавле Карађорђевић
РодитељиАлександар Карађорђевић
Персида Ненадовић
ДинастијаКарађорђевићи

Арсеније Карађорђевић (Темишвар, 4/16. април 1859Париз, 19. октобар 1938) био је Карађорђев унук и син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Породична слика на Цетињу око 1890. године. Арсен стоји десно.
Слика у војној униформи 1912. године.

Школовао се у Паризу и Петрограду где је и добио високо војничко образовање, на Константинској официрској академији. Академију је заврио са чином коњичког потпоручника 1877. године после чега је служио у Руској војсци.

Од 1883. до 1885. године служио је као официр француске војне експедиције у Тонкину. Током борби био је рањаван али је показао изванредну храброст о којој је писала тадашња француска штампа. Четири наредне године проводи у Петровграду а онда ступа у Легију странаца. Поред храбрости показао је и изванредно командовање.

Отац му је преминуо 1885. Из неког разлога кнез Александар Карађорђевић није био задовољан ни њиме, ни његовим старијим братом Петром, па их је у тестаменту обојицу искључио из наследства и скоро све оставио свом средњем преживелом сину Ђорђу. Пре своје смрти Ђорђе је очевину оставио Арсену. Овај податак је Арсенов син кнез Павле пронашао тек око 1970. године у архивама свог оца, и на основу докумената из те архиве је закључио да је Ђорђе изгледа био најспособнији међу браћом.[1]

Оженио се кнегињом Аурором Павловом Демидов ди Сан Донато 1. маја 1892. године у Петрограду, и са њом имао сина Павла. Сматрало се да се Арсен њоме оженио у Кијеву, али је његов син Павле током преписке са Костом Ст. Павловићем рекао да је то грешка, и да су се заправо венчали у Петрограду.[2] 1895. се развео од кнегиње Ауроре, која је 1905. преминула. Сина Павла поверавају кнезу Петру који је живео у Женеви.

Оженио се по други пут Гитом Генчић која се након пада Обреновића развела од Ђорђа Генчића и по трећи пут удала за брата краља Петра Првог.

У руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком. У боју код Мукдена исказује велику храброст и била одликован највишим руским одликовањем - златном сабљом и бива унапређен у чин генерала, начелника кавалериске дивизије.

У мају 1911. приступа организацији "Црна рука".

У Првом и Другом балканском рату учествовао је као командант коњичке дивизије и борио се, као и увек у првим редовима, у биткама код Куманова, Битоља и Брегалнице. Након показане храбрости био је веома популаран у народу да је чак постао проблем за краља Петра I, који је затражио да му се нареди да оде из Србије. Разочаран одлази у Русију где поново учествује у борбама и то као генерал Царске гарде.

Након октобарске револуције бива ухапшен и суди му се пред совјетски суд грађана и војника. Након ослобађајуће пресуде напушта Русију и остатак живота проводи у Француској. Последњи пут борави у Београду након атентата на краља Александра.

Био је учесник девет ратова и имао је четрнаест двобоја. Од свих официра у српској историји имао је највећи број одликовања.

Након смрти у Паризу, његов син Павле Карађорђевић, тада први намесник, уз највише државне почасти сахранио га је у крипти цркве Св. Ђорђа на Опленцу. Ђорђе Генчић је преминуо истог дана кад и он.

Титуле и признања

[уреди | уреди извор]
  • 16. април 1859-15. јун 1903: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић
  • 15. јун 1903- 1. децембар 1918: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Србије
  • 1. децембар 1918- 19. октобар 1938: Његово Краљевско Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Југославије

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Домаћа одликовања

[уреди | уреди извор]
Медаље и споменице
[уреди | уреди извор]

Страна одликовања

[уреди | уреди извор]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Из неког разлога његов отац кнез Александар Карађорђевић није био задовољан ни њиме, ни његовим старијим братом Петром, па их је у тестаменту обојицу искључио из наследства и скоро све оставио свом средњем преживелом сину Ђорђу. Пре своје смрти Ђорђе је очевину оставио Арсену. Овај податак је Арсенов син кнез Павле пронашао тек око 1970. године у архивама свог оца, и на основу докумената из те архиве је закључио да је Ђорђе изгледа био најспособнији међу браћом.[1]
  • Био је висок око 1,74m.[4]
  • Он и Ђорђе Генчић су преминули истог дана, а обојица су у једном тренутку живота били ожењени Гитом Генчић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Коста Ст. Павловић (јун 1980). „Двадесетпетогодишња преписка са кнезом Павлом (1950—1976)” (PDF). 27mart.com. стр. 10. Приступљено 29. новембар 2022. 
  2. ^ Коста Ст. Павловић (јун 1980). „Двадесетпетогодишња преписка са Кнезом Павлом (1950—1976) (6. страна)” (PDF). 27mart.com. Приступљено 21. јануар 2023. „Моји родитељи венчали су се у Петрограду, а не у Кијеву. 
  3. ^ Петар I Карађорђевић (24. јул 1903). „Службени део”. digarhiv.nbs.rs. Новине српске. „Колона скроз лево испод прогласа о протоколу. 
  4. ^ На овој разгледници су Арсен, Павле и краљ Александар исте висине, а Павле и Александар су били око 1,74 m

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]