Пређи на садржај

Арсен Карађорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Арсен Карађорђевић
Кнез Арсен Карађорђевић
Лични подаци
Пуно имеАрсеније Карађорђевић
Датум рођења(1859-04-16)16. април 1859.
Место рођењаТемишвар, Аустријско царство
Датум смрти19. октобар 1938.(1938-10-19) (79 год.)
Место смртиПариз, Француска
Породица
СупружникАурора Павловна Демидова
ПотомствоПавле Карађорђевић
РодитељиАлександар Карађорђевић
Персида Ненадовић
ДинастијаКарађорђевићи

Арсеније Карађорђевић (Темишвар, 4/16. април 1859 — Париз, 19. октобар 1938) био је Карађорђев унук и син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Породична слика на Цетињу око 1890. године. Арсен стоји десно.
Слика у војној униформи 1912. године.

Школовао се у Паризу и Петрограду где је и добио високо војничко образовање, на Константинској официрској академији. Академију је заврио са чином коњичког потпоручника 1877. године после чега је служио у Руској војсци.

Од 1883. до 1885. године служио је као официр француске војне експедиције у Тонкину. Током борби био је рањаван али је показао изванредну храброст о којој је писала тадашња француска штампа. Четири наредне године проводи у Петровграду а онда ступа у Легију странаца. Поред храбрости показао је и изванредно командовање.

Отац му је преминуо 1885. Из неког разлога кнез Александар Карађорђевић није био задовољан ни њиме, ни његовим старијим братом Петром, па их је у тестаменту обојицу искључио из наследства и скоро све оставио свом средњем преживелом сину Ђорђу. Пре своје смрти Ђорђе је очевину оставио Арсену. Овај податак је Арсенов син кнез Павле пронашао тек око 1970. године у архивама свог оца, и на основу докумената из те архиве је закључио да је Ђорђе изгледа био најспособнији међу браћом.[1]

Оженио се кнегињом Аурором Павловом Демидов ди Сан Донато 1. маја 1892. године у Петрограду, и са њом имао сина Павла. Сматрало се да се Арсен њоме оженио у Кијеву, али је његов син Павле током преписке са Костом Ст. Павловићем рекао да је то грешка, и да су се заправо венчали у Петрограду.[2] 1895. се развео од кнегиње Ауроре, која је 1905. преминула. Сина Павла поверавају кнезу Петру који је живео у Женеви.

Оженио се по други пут Гитом Генчић која се након пада Обреновића развела од Ђорђа Генчића и по трећи пут удала за брата краља Петра Првог.

У руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком. У боју код Мукдена исказује велику храброст и била одликован највишим руским одликовањем - златном сабљом и бива унапређен у чин генерала, начелника кавалериске дивизије.

У мају 1911. приступа организацији "Црна рука".

У Првом и Другом балканском рату учествовао је као командант коњичке дивизије и борио се, као и увек у првим редовима, у биткама код Куманова, Битоља и Брегалнице. Након показане храбрости био је веома популаран у народу да је чак постао проблем за краља Петра I, који је затражио да му се нареди да оде из Србије. Разочаран одлази у Русију где поново учествује у борбама и то као генерал Царске гарде.

Након октобарске револуције бива ухапшен и суди му се пред совјетски суд грађана и војника. Након ослобађајуће пресуде напушта Русију и остатак живота проводи у Француској. Последњи пут борави у Београду након атентата на краља Александра.

Био је учесник девет ратова и имао је четрнаест двобоја. Од свих официра у српској историји имао је највећи број одликовања.

Након смрти у Паризу, његов син Павле Карађорђевић, тада први намесник, уз највише државне почасти сахранио га је у крипти цркве Св. Ђорђа на Опленцу. Ђорђе Генчић је преминуо истог дана кад и он.

Титуле и признања

[уреди | уреди извор]
  • 16. април 1859-15. јун 1903: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић
  • 15. јун 1903- 1. децембар 1918: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Србије
  • 1. децембар 1918- 19. октобар 1938: Његово Краљевско Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Југославије

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Домаћа одликовања

[уреди | уреди извор]
Медаље и споменице
[уреди | уреди извор]

Страна одликовања

[уреди | уреди извор]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
Преци Арсена Карађорђевића
8. Петар Јовановић
4. Карађорђе Петровић
9. Марица Јовановић
2. Александар Карађорђевић
5. Јелена Петровић
1. Арсен Карађорђевић
12. Јаков Ненадовић
6. Јеврем Ненадовић
3. Персида Карађорђевић
14. Младен Миловановић
7. Јованка Ненадовић

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Из неког разлога његов отац кнез Александар Карађорђевић није био задовољан ни њиме, ни његовим старијим братом Петром, па их је у тестаменту обојицу искључио из наследства и скоро све оставио свом средњем преживелом сину Ђорђу. Пре своје смрти Ђорђе је очевину оставио Арсену. Овај податак је Арсенов син кнез Павле пронашао тек око 1970. године у архивама свог оца, и на основу докумената из те архиве је закључио да је Ђорђе изгледа био најспособнији међу браћом.[1]
  • Био је висок око 1,74m.[4]
  • Он и Ђорђе Генчић су преминули истог дана, а обојица су у једном тренутку живота били ожењени Гитом Генчић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Коста Ст. Павловић (јун 1980). „Двадесетпетогодишња преписка са кнезом Павлом (1950—1976)” (PDF). 27mart.com. стр. 10. Приступљено 29. новембар 2022. 
  2. ^ Коста Ст. Павловић (јун 1980). „Двадесетпетогодишња преписка са Кнезом Павлом (1950—1976) (6. страна)” (PDF). 27mart.com. Приступљено 21. јануар 2023. „Моји родитељи венчали су се у Петрограду, а не у Кијеву.” 
  3. ^ Петар I Карађорђевић (24. јул 1903). „Службени део”. digarhiv.nbs.rs. Новине српске. „Колона скроз лево испод прогласа о протоколу.” 
  4. ^ На овој разгледници су Арсен, Павле и краљ Александар исте висине, а Павле и Александар су били око 1,74 m

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арсен_Карађорђевић&oldid=29954645”