Пређи на садржај

Војна академија Универзитета одбране у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Војна академија Универзитета одбране у Београду
Војна академија Универзитета одбране у Београду
Зграда Академије
МотоЧаст је наша имовина
Типдржавни
Оснивање18. март 1850.
АфилијацијаУниверзитет одбране у Београду
ДеканПуковник Срђан Благојевић
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтwww.va.mod.gov.rs

Војна академија је високошколска образовна и научна установа и главни је носилац образовних активности за потребе Министарства одбране и Војске Србије. Основна намена је школовање нових и усавршавање већ постојећих кадрова за службу у Војсци Србије.[1]

Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе. Реорганизацијом артиљеријске школе 1880. године створена је Војна академија са Нижом и Вишом школом. До Другог светског рата тај датум је обележаван као празник војних школа. Данас је 18. март Дан Војне академије.[2]

Историја Војне академије

[уреди | уреди извор]
Војна академија 1888.
Наставници Војне академије 1888. Управник ђштаб.пук. Димитрије Ђурић (седи за столом).

Артиљеријска школа

[уреди | уреди извор]

Од стицања аутономног статуса, 1830. године, у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. У децембру 1837. године почела је са радом Војна академија, али је ова школа већ после шест месеци престала са радом. Неколико година касније Илија Гарашанин, који је био задужен за Гарнизону војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет усвојио је тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић га је одобрио 18. марта 1850. године. Пројекат за формирање школе израдио је Франтишек-Фрањa Зах, који је постао и њен први управник. Артиљеријска школа је прва војна високошколска установа у Србији, чије традиције данас наставља Војна академија у Београду. Сходно томе, 18. март се данас свечано обележава као Дан Војне академије.

Војна академија

[уреди | уреди извор]

После српско-турских ратова 1876―1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, генералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила Пројект Закона о устројству Војне академије. Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године. Војна академија радила је непрекидно све до Балканских ратова, 1912. године. Рад Академије прекинут је и током Првог светског рата, а затим настављен између два светска рата. Избијањем Априлског рата 1941. године престала је са радом Војна академија Краљевине Југославије.

У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године. Наређењем Генералштаба Југословенске армије од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима отпочела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији Демократске Федеративне Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.

Школовање у Војној академији КоВ је, 1966. године, продужено са три на четири године. Упоредо са Војном академијом КоВ, развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби (лоциране у Загребу, Београду, Сарајеву, Сплиту итд.). Војна академија ЈНА је постојала у периоду од 1951. до 1992. године. Седиште је било у Београду, а сарађивала је са војном академијом ЈНА из Загреба, са војном гимназијом, са ваздухопловном гимназијом и са војном школом из Мостара. Војна академија је обучавала војнике родова:пешадије и артиљерије. До избијања грађанског рата на простору бивше СФРЈ војне академије су радиле без већих промена у организацији.

После распада СФРЈ, Војна академија КоВ је преименована у Војну академију Војске Југославије која је радила у Савезној Републици Југославији.

Од 1992. године у Војној академији Војске Југославије школовани су официри родова, а у Војнотехничкој академији Војске Југославије официри служби.

Јединствена Војна академија, намењена школовању официра свих родова и служби, формирана је 2006. године.

Основне академске студије

[уреди | уреди извор]

Садржаји студијских програма конципирани су тако да обезбеде будућим официрима потребан степен знања и вештина за успешно командовање јединицама родова – служби и експлоатацију и одржавање средстава ратне технике у оквиру мисија и задатака Војске Србије. План основних академских студија обухвата низ обавезних и изборних предмета.

Студијски програми по својој структури имају карактер интердисциплинарних студија у пољима друштвено-хуманистичких и техничко-технолошких наука. Студијски програм Копнена војска има тежиште на друштвено-хуманистичким наукама, а остали студијски програми на техничко-технолошким наукама. Обавезни предмети обухватају оне области које су неопходне за разумевање основних теоријских поставки и система знања на којима се заснива савремени профил професионалног официра. Прве две године школовања идентичне су за све кадете, а након тога они се опредељују за један од седам изборних подручја ― модула. Укупан број ЕСПБ које студент треба да оствари да би завршио овај степен студија је 240. Осим дипломе, кадету се издаје и Додатак дипломи који означава компетенције кадета за професионалног официра у одређеном роду и служби Војске Србије, као и за дипломираног официра.

Основне академске студије реализују се кроз шест студијских програма:

  1. Копнена војска,
  2. Војномашинско инжењерство,
  3. Војноелектронско инжењерство,
  4. Технолошко инжењерство материјала и заштите,
  5. Војносаобраћајно инжењерство
  6. Војно ваздухопловство,
  7. Противваздухопловна одбрана и
  8. Економија одбране.

Копнена војска

[уреди | уреди извор]
ПОЛО 9K11

Студијски програм Копнена војска произлази из потреба Министарства одбране Републике Србије у области образовања официра родова и служби Војске Србије. Циљ овог студијског програма је усвајање академских знања и вештина и постизање компетенција неопходних за обављање почетних официрских дужности у роду, нивоа командира вода, у складу са мисијама и задацима Војске Србије.

Структура студија обухвата низ обавезних и изборних предмета. Обавезни предмети обухватају оне области које су неопходне за разумевање основних теоријских поставки и   система   знања    на   којима   се   заснива и савремени профил професионалног официра, као што су предмети из наука одбране, наука безбедности, друштвено - хуманистичких, природно – математичких и техничко- технолошких наука.

Прве две године школовања идентичне су за све кадете а након тога они се опредељују за један од шест изборних подручја - модула, и то:

  • Пешадија,
  • Оклопне јединице,
  • Артиљерија,
  • Инжињерија,
  • Речне јединице и
  • Геодезија.

Кадет стиче диплому дипломираног официра и Додатак дипломи који означава компетенције кадета за професионалног официра у одређеном роду Војске Србије.[3]

Војномашинско инжењерство

[уреди | уреди извор]
Наоружање

Сврха студијског програма Војномашинско инжењерство је образовање кадета Војне академије за позив официра Техничке службе и за дипломираног инжењера машинства. Исход процеса учења су знања, вештине и компетенције које кадетима омогућују решавање проблема који се јављају у пракси и истраживању, уз коришћење стручне литературе и омогућавање наставка школовања на мастер академским и докторским студијама.

Извођењем овог студијског програма, будући официри-дипломирани инжењери машинства биће оспособљени за решавање основних техничко-технолошких проблема на својим почетним командирским или референтским дужностима које су у вези са развојем, пројектовањем, испитивањем и технологијом одржавања и складиштења средстава наоружања, ваздухоплова, моторних возила и војне опреме у оквиру мисија и задатака Војске Србије. У прве две године школовања преовладавају општеобразовни и теоријско-методолошки предмети, док се у трећој и четвртој години реализују претежно научностручни и стручно-апликативни предмети. Обавезни и изборни предмети дефинисани су на основу доминантних идентификованих проблема који се јављају од момента пројектовања, конструкције и израде, преко чувања, одржавања и експлоатације различитих машинских система примењених у Војсци Србије.

Сходно томе, студијски програм Војномашинско инжењерство реализује се за потребе различитих специјалности у оквиру Техничке службе и то:

  • Наоружање КоВ,
  • Моторна возила,
  • Ваздухоплови и ваздухопловни мотори и
  • Ваздухопловно наоружање.

Кадет стиче диплому инжењера машинства и Додатак дипломи који означава компетенције официра Техничке службе, одговарајуће специјалности.[4]

Војноелектронско инжењерство

[уреди | уреди извор]

Војноелектронско инжењерство је студијски програм намењен за образовање кадета Војне академије за позив официра рода Артиљеријско- ракетне јединице за противваздухопловна дејства, рода јединица за електронска дејства, службе Телекомуникације, Техничке службе, Информатичке службе и службе Ваздушног осматрања и јављања у складу са мисијама и задацима Војске Србије. Реализацијом овог студијског програма, будући официри биће оспособљени за решавање основних техничко - технолошких проблема на својим почетним дужностима, који су у вези са експлоатацијом и одржавањем војних електронских система и средстава на употреби у Војсци Србије.

Изборна подручја - модули су:

  • Артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства,
  • Јединице за електронска дејства,
  • Телекомуникације,
  • Техничка служба,
  • Информатичка служба и
  • Ваздушно осматрање и јављање

Кадет стиче диплому инжењера електротехнике и рачунарства. Осим дипломе, кадету се издаје и Додатак дипломи, који означава компетенције кадета за професионалног официра рода за Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства, рода јединица за електронска дејства, службе Телекомуникација, Техничке службе, Информатичке службе и службе Ваздушног осматрања и јављања, односно дипломираног инжењера електротехнике и рачунарства.[5]

Технолошко инжењерство материјала и заштите

[уреди | уреди извор]

Сврха студијског програма основних академских студија Технолошко инжењерство материјала и заштите (ТИМЗ) је образовање кадета Војне академије је образовање кадета Војне академије за позив официра Војске Србије: Техничка служба, специјалност Убојна средства (УбС), Техничка служба, специјалност Погон и заштита (ПиЗ) и Атомско – биолошко - хемијска служба (АБХСл).

Поред тога, студијски програм омогућава и школовање студената за дипломиране инжењере технологије у установама и предузећима за развој, испитивање или производњу експлозивних материја и убојних средстава, погонских средстава и осталих материјала за одбрамбене намене. Разлике у потребним знањима војних и цивилних лица обезбеђен је одговарајућим изборним предметима, који се слушају у првој, другој и трећој години школовања.

Део лабораторијских вежби из појединих научно-стручних предмета реализује на Технолошко-металуршком факултету у Београду.

Кадет стиче диплому инжењера технологије и Додатак дипломи који означава компетенције кадета за професионалног официра за Техничку службу (специјалност – убојна средства), Техничку службу, специјалност Погон и заштита (ПиЗ) и Атомско – биолошку - хемијску службу (АБХСл).[6]

Војносаобраћајно инжењерство

[уреди | уреди извор]

На основу потреба Војске Србије за образовањем официра саобраћајне службе, који ће одговорити потребама јединица и установа Војске Србије и Министарства одбране, развијен је студијски програм Војно саобраћајно инжењерство.

Сврха студијског програма Војно саобраћајно инжењерство је образовање кадета за позив професионалног официра саобраћајне службе у Војсци Србије, односно студената за послове дипломираног инжењера саобраћаја у систему одбране или цивилству.

Циљ студијског програма Логистика одбране је стицање компетенција и академских знања и вештина из научне области саобраћајног инжењерста, у пољу техничко-технолошких наука.

Обавезни и изборни предмети су дефинисани на основу радних профила, односно захтева радних места – дужности официра саобраћајне службе у Војсци Србије и на основу доминантних идентификованих проблема који се јављају у области управљања, организације и технологије рада у саобраћајно - транспортним процесима у домену одбране.

Кадет стиче звање дипломираног инжењера саобраћаја и Додатак дипломи који означава његове компетенције за обављање послова/дужности професионалног официра саобраћајне службе Војске Србије.[7]

Војно ваздухопловство

[уреди | уреди извор]
Ваздухопловство

Сврха студијског програма војно ваздухопловство је образовање кадета Војне академије за позив официра рода авијације – пилот авиона или пилот хеликоптера, као и за дипломираног инжењера машинства.

Реализацијом овог студијског програма, будући официри рода авијације – пилоти авиона и пилоти хеликоптера се оспособљавају за рад на почетним дужностима - пилот у авијацијском- хеликоптерском одељењу.

Осим за официра рода авијације, овај студијски програм оспособљава кадете и за дипломиране инжењере машинства.

Основне академске студије на овом студијском програму трају четири године – осам семестара. Школска година почиње 1. октобра и траје до 30. септембра наредне године. У прве две године школовања преовлађују општеобразовни и теоријско-методолошки предмети, у трећој научно-стручни, док се у трећој и четвртој години наставне групе разликују слушањем и полагањем посебних изборних предмета кроз које кадети, у сарадњи са наставницима, испољавају и показују своје афинитете и оријентације које су се током прве три године студија профилисале кроз теоретске и практичне испите и здравствене провере. Различитости у садржајима изборних предмета омогућује кадетима оспособљавање за један од два модула: пилот авиона или пилот хеликоптера.

Обавезни предмети, као и изборни предмети, дефинисани су на основу доминантних захтева који се јављају током извршавања мисија и задатака рода авијације у Ратном Ваздухопловству и противваздухопловној одбрани (РВ и ПВО).

Кадет стиче диплому инжењера машинства и Додатак дипломи који означава компетенције студента за професионалног пилота војног ваздухопловства.[8]

Противваздухопловна одбрана

[уреди | уреди извор]

Сврха студијског програма ПВО је образовање кадета Војне академије за позив официра рода АРЈ за ПВД и службе ВОЈ, а звање које добија је дипломирани официр ВС.

Основне академске студије на овом студијском програму трају четири године – осам семестара. У прве две године школовања преовлађују општеобразовни и теоријско-методолошки предмети. У трећој години кадети се опредељују са род АРЈ за ПВД  или службу ВОЈ док се у  четвртој години наставне групе разликују слушањем и полагањем посебних изборних предмета за специфично сретство ратне технике у оквиру рода и службе. Различитости у садржајима изборних предмета омогућује кадетима оспособљавање за један од пет специјалности у оквиру рода АРЈ за ПВД (Пасарс, КУБ, НЕВА, Панцир и ФК-3) и две специјалности у оквиру службе ВОЈ (Рaдарско-рачунарска и Официр за навођење ловачке авијације).

Обавезни предмети, као и изборни предмети, дефинисани су на основу доминантних захтева који се јављају током извршавања мисија и задатака рода АРЈ за ПВД и службе ВОЈ у Ратном Ваздухопловству и противваздухопловној одбрани (РВ и ПВО).[9]

Економија одбране

[уреди | уреди извор]
Економија одбране

Сврха студијског програма Економија одбране је образовање кадета/студента Војне академије за позив официра  интендантске и финансијске службе. Овај студијски програм је у складу са циљевима и задацима образовања у Војној академији, односно са општим циљевима и задацима образовања будућих официра родова и служби у Министарству одбране и Војсци Србије.

У вези са тим циљ програма је да кадетима пружи неопходне компетенције за обављање економских и организационих послова у јединицама Војске Србије и стицање неопходних функционалних знања о начину рада и структури пословних организација како би на адекватан начин могли да обављају сложеније послове унутар војне организације, као и да координирају и управљају прибављањем и распоређивањем новчаних средстава.

Реализацијом овог студијског програма, будући официри  интендантске и финансијске службе образују се за рад на почетним дужностима у оквиру специјалности и рода, односно службе. Студијски програм кадет/студенте, односно студенте образује, како за официрски позив у складу са општим циљевима и задацима образовања у Војној академији, тако и за дипломиране економисте. Будући официри биће оспособљени за решавање основних економских и финансијских проблема на својим почетним дужностима који су у вези са материјалним и финансијским пословањем и пословима материјалног и финансијског oбезбеђења у миру и рату.

У прве две године школовања преовладавају општеобразовни и теоријско - методолошки предмети, док се у трећој и четвртој години специјалности разликују по томе што се слушају и полажу посебни изборни предмети. Различитости у садржајима изборних предмета омогућују студентима стицање детаљнијих знања из образовних профила везаних за одређену службу. Обавезни предмети, као и изборни предмети, дефинисани су на основу доминантних  области планирања и организације финансија  и материјалних средстава у систему одбране и организације интендантског обезбеђења у систему одбране.

Кадет стиче диплому дипломираног економисте и Додатак дипломи који означава компетенције кадета за професионалног официра у одређеној служби Војске Србије.[10]

Мастер академске студије

[уреди | уреди извор]

Мастер академске студије обезбеђују  проширивање знања стечених на основним академским студијама и стицање компетенција за обављање виших дужности у свом роду – служби, као и за обављања послова мастер официра, мастер инжењера, мастер менаџера, мастер аналитичара заштите животне средине и мастер економисте.

Студије трају једну годину или два семестра, чиме се остварује 60 ЕСПБ.

Мастер академске студије реализују се у седам студијских програма:

  • Војне науке,
  • Војноелектронско инжењерство и одбрана у сајбер простору,
  • Војномашинско инжењерство,
  • Технолошко инжењерство материјала и заштите,
  • Управљање ризицима у случају природних катастрофа и
  • Економија одбране.[11]

Војне науке

[уреди | уреди извор]

Студијски програм Војне науке има све елементе програма мастер академских студија, који су прописани законом и стандардима и представља наставак студијског програма Копнене војске основних академских студија.  По својој структури, у складу са Правилником о листи стручних, академских и научних назива, има карактер академских студија у пољу друштвено-хуманистичких наука у области Војне науке.

Исход процеса учења су знања, вештине и компетенције, које омогућавају мастер официрима примену стеченог знања за решавање интердисциплинарних и сложенијих проблема са којима се сусрећу у пракси и истраживању из система одбране и других организационих проблема, уз критичко коришћење стручне литературе. Завршетак студија омогућава наставак школовања на докторским студијама.

Војне науке је студијски програм који произлази из потреба ресора Министарства одбране Републике Србије и Војске Србије у области образовања. Сврха овог студијског програма је образовање официра и стицање звања мастер официра, као и услов за наставак школовања на докторским студијама. Овај студијски програм је у потпуном складу са општим циљевима и задацима обра­зо­ва­ња у Војној ака­де­ми­ји, односно са општим ци­љевима и задацима обра­зо­ва­ња официра у Војсци Србије и Министарства одбране.

Мастер академске студије Војне науке  изводе се током једне академске године (два семестра). Укупан број ЕСПБ које студент треба да скупи да би завршио овај степен студија је 60.[12]

Војноелектронско инжењерство и одбрана у сајбер простору

[уреди | уреди извор]

Студијски програм Војноелектронско инжењерство и одбрана у сајбер простору има све елементе програма мастер академских студија, који су прописани законом и стандардима и представља наставак студијског програма основних академских студија Војноелектронско инжењерство. По својој структури, у складу са  Правилником о листи стручних, академских и научних назива, има карактер академских студија у пољу техничко-технолошких наука.

Исход процеса учења су знања, вештине и компетенције, које омогућавају примену стеченог знања за решавање интердисциплинарних и сложенијих проблема са којима се сусрећу у пракси и истраживању из наведених области, уз критичко коришћење стручне литературе. Исход студија је у вези са ужим областима телекомуникација, радарских система, ракетних система, односно информационих система. Завршетак студија омогућава наставак школовања на докторским студијама.

Мастер академске студије изводе се током једне академске године (два семестра). Укупан број ЕСПБ које студент треба да скупи да би завршио овај степен студија је 60.

Настава је конципирана кроз теоријске и практично-примењене облике наставе, који се реализују у оквиру одређених предмета. Осим тога, студијски програм обухвата и студијски истраживачки рад.

Након одслушаних свих предавања приступа се изради мастер рада. Теме за мастер рад студенти бирају од понуђених тема најкасније до краја првог семестра школовања. Одбрана мастер радова врши се након положених свих испита.[13]

Војномашинско инжењерство

[уреди | уреди извор]

Сврха студијског програма мастер академских студија Војномашинског инжењерства, је оспособљавање официра Техничке службе одговарајуће специјалности за решавање проблема у оквиру своје службе у складу са мисијама и задацима Војске Србије. Овај студијски програм је у потпуном складу са циљевима и задацима образовања у Војној академији, односно са општим циљевима и задацима образовања официра родова и служби Војске Србије.

Реализацијом овог студијског програма, официри Техничке службе одговарајуће специјалности допуњују знања стечена на основним академским студијама и оспособљавају се за рад на почетним и непосредно вишим дужностима у оквиру специјалности и службе.

Студијски програм образује официре и студенте, како за официрски позив тако и за мастер инжењере машинства одговарајуће специјалности, a у складу са општим циљевима и задацима образовања у Војној академији.

Мастер инжењери машинства биће оспособљени за решавање сложенијих техничко-технолошких проблема на почетним и непосредно вишим дужностима који су у вези са технологијом и организацијом одржавања, као и развоја, пројектовања и испитивања наоружања, борбених и неборбених возила, ваздухоплова и ваздухопловних мотора у миру и рату.

Мастер академске студије изводе се током једне академске године (два семестра). Укупан број ЕСПБ које студент треба да скупи да би завршио овај степен студија је 60.[14]

Технолошко инжењерство материјала и заштите

[уреди | уреди извор]

Сврха студијског програма мастер академских студија Технолошко инжењерство материјала и заштите је оспособљавање официра АБХ службе и Техничке службе специјалности Убојна средства и Погон и заштита, односно дипломираних инжењера технологије, за решавање сложених проблема током различитих радова са експлозивним материјама, убојним средствима, погонским средствима, материјалима за одбрамбене намене и АБХ средствима.

Студијски програм је усклађен са циљевима и задацима образовања у Војној академији, односно са општим циљевима и задацима образовања кадра у Министарству одбране и Војсци Србије.

Студенти допуњују знања стечена на основним академским студијама и оспособљавају се за рад на вишим дужностима професионалних официра Техничке или АБХ службе и мастер инжењера технологије у установама и предузећима за развој, испитивање или производњу експлозивних материја и убојних средстава, погонских средстава, средстава АБХ службе и осталих материјала за одбрамбене намене.

Структура студијског програма и садржаји предмета обезбеђују научну и стручну специјализацију у различитим подручјима технолошког инжењерства за одбрамбене намене, као што су истраживање, развој, производња, контрола квалитета и одржавање. У зависности од циља школовања, избором одговарајућих изборних предмета студенти се одлучују за подручје свог школовања:

  • производња убојних средстава,
  • конструкција ракета,
  • погонске експлозивне материје,
  • производња експлозивних материја,
  • погонска средства,
  • метални материјали,
  • неметални материјали,
  • средства АБХ службе.

Сви мастер инжењери технологије биће   оспособљени за решавање сложених задатака током истраживања, развоја и употребе одређених средстава, као и процену ризика у циљу безбедности и заштите на раду, заштите од пожара и експлозије и заштите животне средине.

Саставни део студија су и две стручне праксе, које се реализују у одговарајућим установама и јединицама техничке службе Министарства одбране и Војске Србије или предузећима у Републици Србији.

Мастер академске студије изводе се током једне академске године (два семестра). Укупан број ЕСПБ које студент треба да скупи да би завршио овај степен студија је 60.[15]

Управљање ризицима у случају природних катастрофа

[уреди | уреди извор]

Студијски програм Управљање ризицима у случају природних катастрофа има све елементе програма мастер академских студија, који су прописани законом и стандардима за акредитацију студијских програма првог и другог нивоа високог образовања и представља наставак студијског програма основних академских студија. По својој структури, у складу са Правилником о листи стручних, академских и научних назива, има карактер академских студија у пољу друштвено-хуманистичких наука у области менаџмент и бизнис.

Мастер академске студије Управљање ризицима у случају природних катастрофа изводе се током једне академске године (2 семестра). Укупан број бодова које студент треба да оствари (сакупи) да би завршио овај степен студија је 60 ЕСПБ бодова.

Услови за упис на студијски програм су завршене основне академске студије са просечном оценом студија не мањом од 8,00 и на којима је остварен обим од 240 ЕСПБ бодова. Остали услови уписа регулисани су Правилником о упису.

Циљеви студијског програма мастер академских студија Управљање ризицима у случају природних катастрофа су развијање академских знања и вештина, лидерских и креативних способности и постизање компетенција неопходних за преузимање дужности у систему националне безбедности и одбране са тежиштем на оспособљавању за лидерске и менаџерске позиције ради решавања конкретних проблема у ванредним ситуацијама.[16]

Економија одбране

[уреди | уреди извор]

Студијски програм Економија одбране има све елементе програма мастер студија који су прописани Законом и стандардима и он представља наставак студијског програма истоимених основних академских сту­ди­ја.  По својој структури, у складу са Правилником о листи стручних, академских и научних назива, има карактер студија у области друштвено-хуманистичких наука, са тежиштем на економским  наукама.

Успешним завршетком овог студијског програма, дипломирани економисти који су претходно завршили основне академске студије, стичу академско звање мастер – економиста. Исход процеса су знања, вештине и компетенције које студентима омогућавају примену стеченог знања за решавање и сложенијих проблема  у складу са мисијама и задацима Војске Србије, као и за обављање осталих дужности у систему одбране, уз критичко коришћење стручне литературе. Ово укључује развој кре­а­тивних економских способности неопходних за препознавање, формулисање и анализирање проблема из области економије и управљања организационим јединицама Министарства одбране и Војске Србије, што подразумева да студент изгради аналитички и креативни прилаз у решавању практичних и теоријских проблема и доношење стратегијско-оперативних одлука у пословању јединица Војске Србије. Исход  студија је у вези са ужим областима економије.

За­вр­ше­так студија омогућава наставак школовања на докторским сту­ди­ја­ма.

Мастер академске студије изводе се током једне академске године (два семестра). Укупан број ЕСПБ које студент треба да скупи да би завршио овај степен студија је 60.[17]

Докторске академске студије

[уреди | уреди извор]

Војна академија организује докторске студије, чији је циљ оспособљавање студената за самосталан научно истраживачки рад, и којима се стиче највиши степен образовања.

Докторске студије се изводе на основу акредитованих студијских програма који трају три године, а њиховим завршетком се стиче 180 ЕСПБ бодова.

Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија и представља самостални и оригинални научноистраживачки рад кандидата у одговарајућој научној области или више научних области.

Лице које одбрани докторску дисертацију стиче научни назив „доктора наука“ (PhD) у одговарајућој научној области.

Докторске студије реализују се кроз четири студијска програма:

  • Војне науке,
  • Војномашинско инжењерство,
  • Технолошко инжењерство материјала и заштите и
  • Војноелектронско инжењерство.[18]

Војне науке

[уреди | уреди извор]

Студијски програм Војне науке има све елементе прописане Законом о високом образовању и стандардима, и представља наставак студијског програма истоимених мастер академских студија. Циљ студијског програма је школовање врхунских стручњака у области војних наука, способних за научноистраживачки рад и вођење сложених научноистраживачких и великих стручних пројеката са тежиштем на потребама Министарства одбране и Војске Србије, а који својим радом треба да допринесу развоју војне науке и свеукупном развоју науке.

Исход процеса учења су знања која студентима омогућавају да постану способни за самосталан научно-истраживачки рад. Успешним завршетком студија студент стиче научни назив Доктор наука - војне науке.

Настава је конципирана кроз теоријске и практично-примењене облике који се реализују у оквиру обавезних и изборних предмета, као и студијско-истраживачког рада, чија је спецификација дата у књизи предмета. Бодовна вредност сваког предмета је исказана у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ) у складу са оптерећењем студената.

Истраживачки интерес студент профилише избором предмета које ће изучавати и полагати, а који доприносе бољем разумевању предметне области докторске дисертације. Студент може, уз сагласност ментора и руководиоца студијског програма, да изабере највише два предмета са других студијских програма, а који су у функцији израде докторске дисертације. Организација образовног рада заснива се на еластичној и функционалној повезаности савремених облика наставе, ваннаставних активности и самосталног истраживачког рада студената.

Тему докторске дисертације студент дефинише са ментором најкасније до краја четвртог семестра. Одбрана дисертације врши се након положених свих испита и објављивања или прихватања за објављивање најмање два рада, објављена или прихваћена за објављивање у домаћем часопису, категорије М51 или М52, са листе министарства надлежног за науку.[19]

Војномашинско инжењерство

[уреди | уреди извор]

Сврха студијског програма докторских академских студија Војномашинско инжењерство је оспособљавање студената, првенствено официра Војске Србије, за самостално решавање научноистраживачких проблема пројектовања, развоја, експлоатације, одржавања и испитивања сложених машинских система наоружања и војне опреме, развоја система за управљање и контролу сложених машинских система, као и проблеме развоја метода и техника за одржавање истих током њихове експлоатације у извршавању мисија и задатака Војске Србије.

Циљ студијског програма докторских академских студија Војномашинско инжењерство је школовање врхунских стручњака у области машинског инжењерства, способних за научноистраживачки рад и вођење сложених научноистраживачких и великих стручних пројеката са тежиштем на потребама Министарства одбране и Војске Србије, а који својим радом треба да допринесу развоју машинског инжењерства као научне дисциплине и свеукупном развоју науке.

Реализацијом овог студијског програма постиже се развој науке у Србији, препознатљивост домаћих научних истраживања на светском нивоу, критичког мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања из области машинског инжењерства. Завршетком студија студенти су оспособљени да развијају нове технике и методе из области машинства и доприносе општем развоју система одбране и друштва у целини.

Крајњи циљ докторских академских студија је створити истраживачки потенцијал који ће бити у стању да одговори на глобалне изазове и претње. Доктори наука у области машинског инжењерства биће оспособљени за решавање сложених истраживачких, аналитичких и технолошких проблема који су у вези са применом савремених материјала, рачунарских алата и техника за пројектовање, развој, експлоатацију, одржавање и испитивање машинских компоненти наоружања и војне опреме, применом савремених погонских горива, оптичких и оптоелектронских система, савремених техника обраде података и интеграције сложених система наоружања и војне опреме, а у циљу побољшања њихове ефикасности и перформанси.

Тему докторске дисертације студент дефинише са ментором најкасније до краја четвртог семестра. Одбрана дисертације врши се након положених свих испита и објављивања или прихватања за објављивање најмање једног научног рада у часопису са SCI листе (категорија М21, М22 или М23), тако да се заврши најкасније у року од девет година од датума уписа.[20]

Технолошко инжењерство материјала и заштите

[уреди | уреди извор]

Сврха студијског програма докторских академских студија ТИМЗ је оспособљавање студената за решавање најсложенијих научно-истраживачких проблема из области технологије високоенергетских, погонских и других материјала одбрамбене намене као и заштите од оружја за масовно уништавањеу складу са мисијама и задацима Војске Србије и Министарства одбране.

Реализацијом овог студијског програма постиже се развој науке, критичког мишљења и образовање кадрова оспособљених да самостално воде оргинална и научно релевантна истраживања за решавање сложених проблема током различитих технолошких процеса са експлозивним материјама, убојним средствима, погонским средствима и материјалима за одбрамбене намене, као и из проблематике заштите од оружја за масовно уништавање.

Завршетком студија студенти су оспособљени за рад у установама и предузећима за развој, испитивање или производњу експлозивних материја и убојних средстава, погонских средстава и осталих материјала за одбрамбене намене и да развијају нове материјале, технике и методе из области заштите од оружја за масовно уништавање и доприносе општем развоју система одбране и друштва у целини.

Доктори технолошких наука биће оспособљени за решавање сложених истраживачких, аналитичких и технолошких проблема током истраживања, развоја и употребе одређених средстава, као и за процену ризика у циљу безбедности и заштите на раду, заштите од пожара и експлозије које су у вези технолошким процесом као и за решавање сложених проблема везаних за заштиту и санирање последица НХБ акцидената у миру и рату, као и природних катастрофа.

Докторска дисертација је резултат самосталног истраживачког рада студента у изабраној ужој научној области и представља завршни део студијског програма коме се приступа после положених испита и темељног прегледа у ужој области која одређује предмет докторске дисертације.

Тему докторске дисертације студенти дефинишу са ментором најкасније до краја четвртог семестра. Одбрана дисертације врши се након положених свих испита и објављивања једног научног рада из категорије М20, у складу са Правилником о пријави, изради и одбрани докторске дисертације.[21]

Војноелектронско инжењерство

[уреди | уреди извор]

Сврха студијског програма докторских студија Војноелектронско инжењерство је образовање студената за решавање сложених научноистраживачких проблема из области развоја и имплементације алгоритама обраде сигнала у радарским и телекомуникационим системима, као и алгоритама за оптимално и адаптивно управљање ракетним системима, имплементацији вештачке интелигенције у проблемима електротехничког и рачунарског инжењерства, као и развијању поступака и метода за противелектронско ратовање у складу са мисијама и задацима Војске Србије и Министарства одбране.

Циљ студијског програма Војноелектронско инжењерство је постизање научних способности и академских знања и вештина из области електротехничког и рачунарског инжењерства, са тежиштем на проблемима који се јављају током реализације задатака и мисија Војске Србије.

Овако постављен општи циљ изводи се ради припремања за најсложеније руководеће, наставничке или истраживачке дужности, способност решавања проблема уз примену савремених научних метода и поступака, повезивање основних знања из различитих области и њихову примену, способност праћења савремених достигнућа у науци и струци, као и примене стечених знања и вештине у истраживачком раду, академској заједници, индустрији, локалној самоуправи и државним органима.

Током ових студија студенти стичу знања, вештине и способности које омогућавају да самостално решавају практичне и теоријске проблеме у области електротехничког и рачунарског инжењерства, организују и остварују развојна и научна истраживања која се односе на решавање сложених научноистраживачких проблема у области примене и пројектовања сложених електронских система и дају допринос широј академској заједници и друштву у целини, при чему се пажња обраћа на развој способности за тимски рад и развој професионалне етике.

Докторска дисертација је резултат самосталног истраживачког рада у изабраној ужој научној области и представља завршни део студијског програма. Израдом докторске дисертације студенти стичу научно искуство за креативан рад, писање радова у оквиру којих је потребно описати проблематику, спроведене методе и поступке и резултате до којих се дошло, као и да даје нов научни допринос развоју науке и примени својих научних истраживања у пракси.

Тему докторске дисертације студенти дефинишу са ментором најкасније до краја четвртог семестра. Одбрана дисертације врши се након положених свих испита и објављивања 1 научног рада из категорије  М21, М22 или М23, тако да се заврши најкасније у року од шест година од уписа.[22]

Подофицирски чинови
Старији водник прве класе
Старији водник
Водник
Војнички чинови
Млађи водник
Десетар
Разводник

Локација

[уреди | уреди извор]

Седиште Војне академије је у Касарни „Генерал Јован Мишковић“ у Београду, Општина Вождовац, у насељу Бањица, улица Вељка Лукића Курјака 33. Касарна се налази у јужном делу ширег градског језгра, окружена пријатним парковима и у близини познатих београдских културних, спортских и здравствених установа. У непосредној близини је и Војномедицинска академија, затим Спортски центар Бањица, стадиони фудбалских клубова Црвена звезда и Партизан и многи други објекти. У Касарни „Генерал Јован Мишковић“ на Бањици постоји интернатски смештај за 800 полазника, савремен спортски центар (фудбалски стадион са атлетском стазом и трибинама, затворени базен, теретана, више спортских сала, терени за кошарку, мали фудбал, тенис и друге спортове), уз сву потребну пратећу инфраструктуру (ресторан, амбуланта, више угоститељских објеката).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Војна академија Београд”. Званични сајт. Архивирано из оригинала 06. 06. 2022. г. Приступљено 26. 12. 2017. 
  2. ^ Ђукић, Слободан (2015). „Допринос Војне академије развоју војне теорије у Србији у другој половини 19. и првој деценији 20. века”. Војно дело. 67 (5): 401-425. doi:10.5937/vojdelo1505401D. Приступљено 26. 12. 2017. 
  3. ^ „Студијски програм Копнена војска | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  4. ^ „Студијски програм Војномашинско инжењерство | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  5. ^ „Студијски програм Војноелектронско инжењерство | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  6. ^ „Студијски програм Технолошко инжењерство материјала и заштите | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  7. ^ „Студијски програм Војносаобраћајно инжењерство | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  8. ^ „Студијски програм Војно ваздухопловство | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  9. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/1763/protivvazduhoplovna-odbrana-1763.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ „Економија одбране”. 
  11. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/26/master-i-specijalisticke-akademske-studije-26.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/1059/studijski-program-vojne-nauke-1059.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/1064/studijski-program-vojnoelektronsko-inzenjerstvo-i-odbrana-u-sajber-prostoru-1064.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/1065/studijski-program-vojnomasinsko-inzenjerstvo-1065.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/1062/studijski-program-tehnolosko-inzenjerstvo-materijala-i-zastite-1062.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/1063/studijski-program-upravljanje-rizicima-u-slucaju-prirodnih-katastrofa-1063.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  17. ^ https://www.va.mod.gov.rs/cir/1060/studijski-program-ekonomija-odbrane-1060.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  18. ^ „Докторске академске студије | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  19. ^ „ДАС - Студијски програм Војне науке | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  20. ^ „ДАС - Војномашинско инжењерство | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  21. ^ „ДАС - Технолошко инжењерство материјала и заштите | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 
  22. ^ „ДАС - Војноелектронско инжењерство | Војна академија - Београд”. Војна академија Београд. Приступљено 2026-01-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]