Еналаприл

С Википедије, слободне енциклопедије
Еналаприл
IUPAC име
(2S)-1-((2S)-2-([(2S)-1-ethoxy-1-oxo-4-phenylbutan-2-yl) amino)propanoyl]pyrrolidine-2-carboxylic acid

(Горње структуре су еналаприл и еналаприлат. Доњи подаци се односе на еналаприл уколико није другачије назначено)
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C,D
Начин применеI.V. and P.O.
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Само на рецепат)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост60% (орално)
Метаболизамхепатички (у еналаприлат)
Полувреме елиминације11 сати (еналаприлат)
Излучивањеренално
Идентификатори
CAS број75847-73-3 ДаY
ATC кодC09AA02 (WHO)
PubChemCID 5362032
DrugBankAPRD00510
Хемијски подаци
ФормулаC20H28N2O5
Моларна маса376.447 g/mol

Еналаприл је средство из групе АЦЕ-инхибитора,[1][2] које се користи за лијечење хипертензије и појединих типова хроничних болести срца.

Сам еналаприл је инактивна супстанца (предлијек). Принцип његовог дјеловања се заснива на преласку у еналаприлат, који је инхибитор ангиотензин конвертујућег ензима (АЦЕ).[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  2. ^ CONSENSUS Trial Study Group. (1987). „Effects of enalapril on mortality in severe congestive heart failure. Results of the Cooperative North Scandinavian Enalapril Survival Study (CONSENSUS). The CONSENSUS Trial Study Group.”. N. Engl. J. Med. 316: 1429—1435. 
  3. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).