Иван Ленац
иван ленац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. фебруар 1906. |
Место рођења | Делнице, Аустроугарска |
Датум смрти | 24. април 1945.39 год.) ( |
Место смрти | Сушак, код Ријеке, ДФ Југославија |
Професија | шумарски радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1937. |
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
Чин | поручник |
Херој | |
Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Иван Ленац (Делнице, 6. фебруар 1906 — Сушак, код Ријеке, 24. април 1945) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 6. фебруара 1906. у Делницама, у сиромашној радничкој породици. Његов отац био је шумарски радник. Након завршетка основне школе, радио је као шумски радник најпре по шумама Горског котара, а потом у Славонији и Босни. Још у раној младости, активно се бавио спортом у Делницама. Био је активан у Спортском друштву „Горанин”, које се налазило под утицајем комуниста.[1]
Током рада по шумама широм Краљевине Југославије упознао се са тешким животом радника. Средином 1930-их са групом радника, у потрази за бољим послом, отишао је Француску. Овде је преко штампе пратио дешавања у Шпанији, а новембра 1937. на одазвао се позиву Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и отишао у Шпанију, где се у редовима Интернационалних бригада борио у Шпанском грађанском рату. У току боравка у Шпанији примљен је у чланство КПЈ.[1]
Након завршетка грађанског рата у Шпанији, 1939. заједно са другим борцима Интернационалних бригада прешао је у Француску, где су због немогућности повратка у Краљевину Југославију, интернирани у концентрациони логор Верне. Током његовог боравка у логору, Немачка је у пролеће 1940. напала и окупирала Француску, у пролеће наредне године и Југославију. У јесен 1941. успео је да се с једном групом југословенских добровољаца пробије кроз окупирану Европу и дође до Југославије, где се прикључио партизанима у Горском котару.[1]
Његово војно искуство из Шпаније било је од непроцењивог значаја за партизане. Обављао је многе војне и политичке дужности у приморско-горанским јединицама. Првобитно је био командир Делничке партизанске чете, затим командант батаљона, потом командант Приморско-горанског партизанског одреда и на крају оперативни официр Четрнаесте приморско-горанске бригаде.[1]
Пред крај рата, Штаб Једанаестог корпуса упутио га је на Кварнерска острва да ради на организовању и јачању Народноослободилачког покрета на том подручју. Погинуо је 24. априла 1945. у току борби за ослобођење Сушака.[1]
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 20. децембра 1951. проглашен је за народног хероја.[1]
Његова биста се налази у Алеји народних хероја градског парка у Делницама.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Спомен-биста у градском парку у Делницама
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167