Милош Шиљеговић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
милош шиљеговић | ||||
---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||
Датум рођења | 29. децембар 1909. | |||
Место рођења | Мирковац, код Босанске Дубице, Аустроугарска | |||
Датум смрти | 18. новембар 1952.42 год.) ( | |||
Место смрти | Сарајево, НР БиХ, ФНР Југославија | |||
Професија | учитељ, војно лице | |||
Деловање | ||||
Члан КПЈ од | 1940. | |||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1952. | |||
Чин | генерал-мајор | |||
Одликовања |
|
Милош Шиљеговић (Мирковац, код Босанске Дубице, 29. децембар 1909 — Сарајево, 18. новембар 1952) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 29. децембра 1909. године у селу Мирковцу, код Приједора. Завршио је Учитељску школу у Бањој Луци, 1932. године и радио у селима на Козари. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1940. године.
Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године и један од организатора устанка на Козари. Током Народноослободилачког рата (НОР) обављао је разне одговорне дужности:
- командант батаљона у Другом крајишком партизанском одреду „Др Младен Стојановић“,
- заменик команданта Пете крајишке козарске бригаде,
- командант Седме крајишке ударне бригаде,
- командант Једананесте крајишке ударне бригаде,
- командант Десете крајишке дивизије.
После ослобођења Југославије, завршио је Вишу војну академију ЈНА и био на штабним дужностима у Југословенској народној армији (ЈНА).
Умро је 18. новембра 1952. године у Сарајеву. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима — Ордена партизанске звезде првог реда и Ордена братства и јединства првог реда.
Његов рођени брат, Бошко Шиљеговић, био је генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија (књига девета). Београд 1975. година.