Никола Алексић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Алексић
Nikola Aleksić.JPG
Никола Алексић сликар
Датум рођења 1808
Место рођења Стари Бечеј
Аустријско царство
Датум смрти 1. јануар 1873.(1873-01-01) (64/65 год.)
Место смрти Арад
Аустроугарска

Никола Алексић (Стари Бечеј, 1808Арад, 1. јануар 1873) је био српски сликар.

Биографија[уреди]

Потиче из занатлијске породице. Сликање је почео да учи у атељеу Арсена Теодоровића у Новом Саду (до 1826.), затим одлази у Беч и студира на Академији (18281830). Почиње у класи антике, а наставља историјско сликарство. Путује у Италију, где остаје три године упознајући уметност назарена. Копирао је старе мајсторе по галеријама и сликао портрете аустријских официра српског порекла. После Италије 1834. борави у Новом саду, а затим у Сремским Карливцима, где копира портрет митрополита Стефана Стратимировића. Године 1837. настањује се у Кикинди и отвара радионицу да би 1840. прешао у Темишвар, па у Арад где остаје до краја живота.

Радови[уреди]

Био је плодан сликар. Радио је углавном иконе, зидне слике и портрете. Насликао је:

1837. зидне слике и неколико икона у Молу
1838. иконостас румунске цркве у Фибишу (Fibiş) у Румунији
1839. иконостас и зидне слике у Банатском Аранђелову
1841. иконостас румунске цркве у Кувину (Cuvin) у Румунији, премазан 1864.
1844. иконостас и зидне слике румунске цркве у Симбетерију (Simbăteru) u Румунији
1845. иконостас у Српском Семартону (Sânmartinu Sârbesc) Румунија
18451846. зидне слике у српској цркви у Араду
1846. иконостас у Српском Светом Петру
1847. иконостас у Елемиру
1848. зидне слике у Новом Кнежевцу
1854. иконостас и зидне слике у Куманима
1855. иконостасу у Новом Милошеву
1857. зидне слике у Мокрину
1858. иконостас у Радојеву
1859. зидне слике у цркви у Меленцима
1861. иконостас у Малом Бечкереку (Becicherecu Mic) (Румунија)
1862. иконостас у Варјашу (Variaş) (Румунија)
1863. иконостас у румунској цркви у Араду
18651866. иконостас у српској цркви у Араду
1867. иконостас и цркви у Микалаки (Micălaca) (Арад)
18681869. иконостас у српској цркви у Госпођинцима и
19701971. иконостас и зидне слике у Остојићеву

Оставио је неколико узорних портрета међу којима су Портрет синова (Матица српска), Јелисавета Нинковић, Човек у плавом, Девојчица са ружом (Народни музеј у Београду), Мала Кенгелчева, Портрет жене у плавом (Галерија Матице српске) и др.

Типичан је представник бидермајера. У црквеном сликарству је под утицајем назарена, са искреним осећањем за монументалност. У портретима је осећајан колориста и вешт цртач карактера.

Имао је више ученика, а његов син Душан и унуци Стеван и Иван били су такође сликари.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • И. Алексић, Никола Алексић, Календар Кикинђаним, Кикинда 1896
  • О. Микић, Никола Алексић, Нови Сад 1974
  • Текст др Миодраг Коларић, саветник, Народни музеј, Београд, за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ 1980.
  • О. Микић, (2010.). “АЛЕКСИЋ, Нкола”, Српска енциклопедија Том 1. књига 1. (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 161. страна. ISBN 978-86-7946-078-3.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]