Никола Алексић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Никола Алексић
Nikola Aleksić.JPG
Никола Алексић сликар
Датум рођења 1808
Место рођења Стари Бечеј
Аустријско царство
Датум смрти 1. јануар 1873.(1873-01-01) (64/65 год.)
Место смрти Арад
Аустроугарска

Никола Алексић (Стари Бечеј, 1808Арад, 1. јануар 1873) је био српски сликар.

Биографија[уреди]

Потиче из занатлијске породице. Сликање је почео да учи у атељеу Арсена Теодоровића у Новом Саду (до 1826.), затим одлази у Беч и студира на Академији (18281830). Почиње у класи антике, а наставља историјско сликарство. Путује у Италију, где остаје три године упознајући уметност назарена, живећи од израде портрета. Копирао је старе мајсторе по галеријама и сликао портрете аустријских официра српског порекла. После Италије 1834. борави у Новом Саду, а затим у Сремским Карливцима, где копира портрет митрополита Стефана Стратимировића. Године 1837. настањује се у Кикинди и отвара радионицу да би 1840. прешао у Темишвар, па у Арад где остаје до краја живота. У Темишвару се оженио са Маријом Станкић из Вероне. У Арад је отишао јер је тамо имао родбину.

Радови[уреди]

Био је плодан сликар. Радио је углавном иконе, зидне слике и портрете. Насликао је:

1837. зидне слике и неколико икона у Молу
1838. иконостас румунске цркве у Фибишу (Fibiş) у Румунији
1839. иконостас и зидне слике у Банатском Аранђелову
1841. иконостас румунске цркве у Кувину (Cuvin) у Румунији, премазан 1864.
1844. иконостас и зидне слике румунске цркве у Симбетерију (Simbăteru) u Румунији
1845. иконостас у Српском Семартону (Sânmartinu Sârbesc) Румунија
18451846. зидне слике у српској цркви у Араду
1846. иконостас у Српском Светом Петру
1847. иконостас у Елемиру
1848. зидне слике у Новом Кнежевцу
1854. иконостас и зидне слике у Куманима
1855. иконостасу у Новом Милошеву
1857. зидне слике у Мокрину
1858. иконостас у Радојеву
1859. зидне слике у цркви у Меленцима
1861. иконостас у Малом Бечкереку (Becicherecu Mic) (Румунија)
1862. иконостас у Варјашу (Variaş) (Румунија)
1863. иконостас у румунској цркви у Араду
18651866. иконостас у српској цркви у Араду
1867. иконостас и цркви у Микалаки (Micălaca) (Арад)
18681869. иконостас у српској цркви у Госпођинцима и
18701871. иконостас и зидне слике у Остојићеву

Радио је и за цркве у Каполкашу (Румунија), Сабатхази (Румунија), Великом Св. Николи. Са старошћу долази код њега до "опадања" у квалитету, услед прекомерног рада и замора. Ипак, поједини радови су му и у старости необично успели, попут Богородице или Усековања из арадске цркве.[1]

Портрети су му необично верни, и умео је увек да изрази карактеристичну црту лица неке особе. Оставио је неколико узорних портрета међу којима су Портрет синова (Матица српска), Јелисавета Нинковић, Човек у плавом, Девојчица са ружом (Народни музеј у Београду), Мала Кенгелчева, Портрет жене у плавом (Галерија Матице српске) и др.

Типичан је представник бидермајера. У црквеном сликарству је под утицајем назарена, са искреним осећањем за монументалност. У портретима је осећајан колориста и вешт цртач карактера.

Имао је више ученика, као што су Новак Радонић, Аксентије Мародић и Љубомир Александровић. Његов син Душан и унуци Стеван и Иван били су такође познати сликари.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 1940. године

Литература[уреди]

  • И. Алексић, Никола Алексић, Календар Кикинђаним, Кикинда 1896
  • О. Микић, Никола Алексић, Нови Сад 1974
  • Текст др Миодраг Коларић, саветник, Народни музеј, Београд, за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ 1980.
  • О. Микић, (2010.). “АЛЕКСИЋ, Нкола”, Српска енциклопедија Том 1. књига 1. (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 161. страна. ISBN 978-86-7946-078-3.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]