Пређи на садржај

Стари Бановци

Координате: 44° 59′ 07″ С; 20° 17′ 07″ И / 44.985166° С; 20.285333° И / 44.985166; 20.285333
С Википедије, слободне енциклопедије
Стари Бановци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2011.Раст 5.954
 — густина200/km2
Географске карактеристике
Координате44° 59′ 07″ С; 20° 17′ 07″ И / 44.985166° С; 20.285333° И / 44.985166; 20.285333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 m
Површина27,4 km2
Стари Бановци на карти Србије
Стари Бановци
Стари Бановци
Стари Бановци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22305
Позивни број022
Регистарска ознакаST

Стари Бановци су насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Налазе се у источном Срему, на десној обали Дунава, на територији општине Стара Пазова. Према попису из 2011. било је 5954 становника.

Овде се налази Српска православна црква Светог Николе у Старим Бановцима.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље је спојено са Новим Бановцима са којима чини једну целину, познату и као Бановци, који имају око 16.000 становника. Поред места пролази ауто-пут Е-75 који представља главну везу Бановаца и Београда, као и везу Бановаца и Новог Сада који је удаљен 60 km.

Кроз насеље пролази и регионални пут који повезује Бановце са Батајницом, Земуном, Београдом, Угриновцима, Добановцима, Сурчином као и регионални пут који повезује Бановце са подунавским селима Белегишом, Сурдуком, Новим и Старим Сланкаменом, Крчедином, Бешком, а потом са Сремским Карловцима и Новим Садом. Такође постоје и регионални путеви Бановци-Нова Пазова-Шимановци и Бановци-Стара Пазова-Инђија-Голубинци-Путинци-Рума-Сремска Митровица.

Историја

[уреди | уреди извор]
Споменик у центру Старих Бановаца

У античка времена се код Старих Бановаца налазила римска тврђава Burgene. Село Бановци овде постоји од 16. века, а можда и дуже. На овом месту су се некада такође налазила села Дариновци и Туса, која више не постоје.

1566/1567. године Турци су извршили попис становништва који показује да су у Старим Бановцима тада већином живели Срби. 1734. године у селу је постојало 53 кућа, а до 1756. број је порастао до 211.

Почетком 1940, Дунав код С. Б. је био залеђен скоро два месеца, играчи СК "Дунав" су пред крај фебруара одиграли тренинг утакмицу на леду.[1]

У Другом светском рату, Силе Осовине окупирале су Старе Бановце а Срем се нашао у оквиру тзв. НДХ. Тада је убијено 158 житеља, 52 отерано је у концентрациони логор Сајмиште, 38 послато је на принудни рад а 104 житеља били су ратни заробљеници.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Стари Бановци живи 4385 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,5 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 1692 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.029
1953. 2.074
1961. 2.374
1971. 2.829
1981. 3.393
1991. 4.033 3.938
2002. 5.488 5.784
2011. 5.954
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
5.034 91,72%
Роми
  
144 2,62%
Хрвати
  
27 0,49%
Југословени
  
25 0,45%
Црногорци
  
14 0,25%
Македонци
  
9 0,16%
Немци
  
7 0,12%
Украјинци
  
6 0,10%
Словаци
  
6 0,10%
Мађари
  
6 0,10%
Муслимани
  
5 0,09%
Словенци
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
непознато
  
93 1,69%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Образовање

[уреди | уреди извор]
Школа у Старим Бановцима

Школа у Бановцима постоји од половине 18. века, а могуће и нешто раније. Први писани документ у коме се спомиње потиче из 1751. године, а први учитељ чије се име зна Лазар Мијатовић забележен је 1758. године. О тада до данас Бановци су имали школу. У 18. и првој половини 19. века била је то српска вероисповедна школа са 30 до 50 ђака. У другој половини 19. века постала је дворазредна, а пред крај века троразредна. Због сталног повећања броја ђака школске 1910/1911. претворена је у четвороразредну. У току 1947/1948. била је Прогимназија, од 1949. до 1951. Непотпуна гимназија, а 1951. године постала је Осмолетка. Назив Основна школа „Слободан Савковић“ добила је 1962. године. Данас је то школа од 1. до 8. разреда.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 28. феб. 1940
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милорад Бабић — Петар Вукелић — Сретеније Зоркић, Хроника Старих Бановаца, Сремска Митровица, 1989.
  • Срета Пецињачки, Стари Бановци до краја 18. века, Матица српска, Зборник за друштвене науке 36, Нови Сад, 1963.
  • Милорад Бабић — Српске породице у Бановцима и Касарни од 1766. до 1777. године, Центар за културу Стара Пазова, 2004.
  • Милорад Бабић — 250 година школства у Старим Бановцима, Ауторско издање, Стари Бановци 2008.
  • др Слободан Ћурчић — Општина Стара Пазова (географска монографија), Институт за географију, Нови Сад, 1984.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]