Љахи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Љахи (или Ленђани или Леђани) су били словенско племе које се населило око реке Висле, након напада "Влаха" на Дунавске Словене који су живели око реке Дунав.[1] Од њих су потекли: Пољаци, Мазовљани, Поморјани, Љутићи, [2] као и Радимичи и Вјатичи[3].

Извори[уреди]

У латинској историографији Баварски Географ је (средином 9.века) забележио да Леђани насељавају 98 градова или насеља.

Ленђани су поменути у „De administrando imperio” 959. године као „Λενζανηνοί”, у Јосипону 953. године као „Lz’njn”, у Повести минулих лета 981. године као „ляхи”, Али ал-Масуди их помиње 940. године као „Landzaneh”.

Локација Љаха[уреди]

Константин VII је забележио да су 944. Ленђани (Љахи) плаћали данак Кијевској Русији и да су њихови бродови под командом кнеза Владислава пловили низводно до Кијева да би учествовали у походу на Византију. На основу овога се може закључити да су Леђани (Љахи) имали приступ воденим токовима који су водили до Дњепра, на пример реци Стир.[4] Постоји и могућност да су Ленђани (Љахи) које је Константин VII поменуо у ствари Радимичи за које је у повести минулих лета наведено да су пореклом Љахи (Ленђани), а који су насељавали простор између река Сожа и Дњепар узводно од Кијева.

На основу записа Константина VII., може се закључити да су Леђани (Љахи) насељавали и подручје историјске Црвене Русије, чије је средиште било у граду Пшемислу.[5] За исто подручје или део тог подручја је у повести минулих лета наведено да је под контролом Белих Хрвата, док је за Љахе (Леђане) наведено да су у даљој прошлости населили област око реке Висле у којој су у 9. веку помињани Вислани.

Чињеница да су расположиви описи области око горњег тока реке Дњестар и реке Буг из 10. века нејасни, оставља могућност за закључак да су Бели Хрвати, Леђани (Љахи) и могуће и нека друга племена делили овај простор, који се данас налази дуж границе Украјине и Пољске.[4]

Постоје и теорије према којима су Леђани повезани са Бужанима[5] и Дуљебима[6].

Референце[уреди]

  1. ^ Повест минулих лета: „Когда волохи напали на славян дунайских, и поселились среди них, и притесняли их, то славяне эти пришли и сели на Висле и прозвались ляхами”
  2. ^ Повест минулих лета: „а от тех ляхов пошли поляки, другие ляхи — лутичи, иные —мазовшане, иные — поморяне.”
  3. ^ Повест минулих лета: „радимичи же и вятичи — от рода ляхов. Были ведь два брата у ляхов — Радим, а другой — Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи.”
  4. 4,0 4,1 Alexander Nazarenko. Древняя Русь на международных путях: Междисциплинарные очерки культурных, торговых, политических связей IX-XII веков. Moscow. 2001. ISBN 978-5-7859-0085-1. Pages 401–404.
  5. 5,0 5,1 Labuda, G. Czechy, Rus i kraj Ledzian w drugiej potowie X wieku. // Labuda G. Studia nad poczatkami panstwa polskiego. Poznan, 1988. T. II. Pages 167–211.
  6. ^ Wasilewski T. Dulebowie - Lędzianie - Chorwaci. // Przegląd Historyczny. T. 67. Warsaw, 1976. Pages 181–193.

Спољашње везе[уреди]