Замчићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Североисточна Немачка око 1000. н.е. Замчићи (Zamczycy) су живели око језера Рипин

Замчићи (нем. Zamzizi; пољ. Zamczycy; рус. Замчичи) су били западнословенско племе,[1] део племенског савеза Љутића.[2][3][4] Живели су око језера Рипин, на северозападу данашње немачке државе Бранденбург. Нејасно је да ли су племена Замчићи и Земчићи били два посебна племена или једно, чије је име у различитим изворима другачије записано.

Замчићи су се граничили са Речанима на истоку, Дошанима на западу, док су их шумовита подручја, на северу, одвајала од Ретара, и на југу, од Хавољана. Замчићи су вероватно били слабо повезани са Хавољанима и њиховим светилиштем у Бранденбургу.

Најкасније од почетка 10. века политички центар Замчића је вероватно био кнежевски замак на острву Погенвердер у језеру Рипин (Славенбург Рипин). На супротној обали, у месту Алт Рипин, постојало је њихово насеље. Још једно култно средиште Замчића је вероватно било утврђење Алтфрисак на острву у језеру Буц Зе, у чијој близини је пронађена дрвена фигура словенског бога. На западној обали језера Рипин налазио се још један њихов замак, Тресков. У другој половини 12. века њихова земља је дошла под немачку власт, након чега је у њој почело насељавање Немаца. Око 1214. године у овој области успостављено је војводство Рипин.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ В.Н. Бодрухин. Славяне и немцы в истории Бранденбурга, X-XIII вв. — ВНУ, 2000. — 107 с.
  2. ^ Slavia Occidentalis. — Poznań, 1998. — Т. 55.
  3. ^ Jerzy Strzelczyk. Słowiańszczyzna połabska między niemcami a Polską. — Poznan: UAM, 1981. — 302 с
  4. ^ Ruppin. In: Gerd Heinrich (Hrsg.): Handbuch der historischen Stätten Deutschlands. Band 10: Berlin und Brandenburg (= Kröners Taschenausgabe. Band 311). 2., verbesserte und erweiterte Auflage. Kröner, Stuttgart 1985, ISBN 3-520-31102-X.