Радимичи

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Карта сеобе Словена и њихових суседа крајем 8. века.

Радимичи су били словенско племе које према Повести минулих лета потиче од племена Љахи од кога се одвојило и населило око реке Соже[1] и са источне стране горњег тока реке Дњепар. Име племена потиче од имена првог владара племена Радима. У 11. и 12. веку Радимичи су имали неколико познатих градова као што су: Гомељ, Чечерск, Вшчиж, Ропејск и Стародуб.

О Радимичима се зна да су средином 9. века плаћали данак Хазарима. Кнез Олег од Новгорода је 885. године покорио Радимиче, након чега постају део Кијевске Русије. Године 907. Радимичи су поменути као део Олегове војске који је учествовао у војном походу на Византијско царство. Радимичи су покушали да се ослободе власти Кијевске Русије 984. године али их је на реци Пишчан поразила војска Кнеза Владимира Великог. Данас земље Радимича припадају областима Чернигов и Смоленск.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Повест минулих лета: „радимичи же и вятичи — от рода ляхов. Были ведь два брата у ляхов — Радим, а другой — Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи.”