Радимичи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Карта сеобе Словена и њихових суседа крајем 8. века.

Радимичи су били словенско племе које се одвојило од племена Љахи и населило око реке Соже[1] и са источне стране горњег дела тока реке Дњепар. Име племена потиче од имена првог владара племена Радим. У 11. и 12.веку Радимичи су имали неколико познатих градова као што су: Гомељ, Чечерск, Вшчиж, Ропејск и Стародуб.

О Радимичима се зна да су средином 9.века плаћали данак Хазарима. Кнез Олег од Новгорода је 885. године покорио Радимиче, након чега постају део Кијевске Русије. Године 907. Радимичи су поменути као део Олегове војске који је учествовао у војном походу на Византијско царство. Радимичи су покушали да се ослободе власти Кијевске Русије 984. године али их је на реци Пишчан поразила војска Кнеза Владимира Великог. Данас земље Радимича припадају областима Чернигов и Смоленск.

Референце[уреди]

  1. ^ Повест минулих лета: „радимичи же и вятичи — от рода ляхов. Были ведь два брата у ляхов — Радим, а другой — Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи.”