Пређи на садржај

Богољуб Вукајловић Лала

С Википедије, слободне енциклопедије
богољуб вукајловић
Богољуб Вукајловић Лала
Лични подаци
Датум рођења(1921-05-25)25. мај 1921.
Место рођењаБобота, код Вуковара, Краљевина СХС
Датум смртимарт 1943.(1943-03-00) (21 год.)
Место смртиГромачник, код Славонског Брода, НД Хрватска
Професијаземљорадник
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Богољуб Вукајловић — Лала (Бобота, код Вуковара, 25. мај 1921Громачник, код Славонског Брода, март 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. маја 1921. године у Боботи код Вуковара. Пре Другог светског рата бавио се земљорадњом. Године 1940, у село је стигао комуниста Ђоко Патковић, који је основао омладинску организацију и читаоницу „Срп и чекић“. Међу похађачима је био и Богољуб Вукајловић. Почетком 1941. године, постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије.

Након окупације Југославије 1941, помогао је Патковићу при убиству двојице усташа, који су надгледали вршидбу пшенице и сакупљали жито за немачку војску. Богољуб је избегао усташкој одмазди у којој је стрељано 30 сељака и још 30 одведено у логоре. После тога се повукао у илегалу.

Почетком 1942, изашао је из илегалности и отишао на Диљ гору, где се придружио диверзантској групи Другог славонског одреда. Тада је узео надимак Лала. Убрзо је постао десетар, а затим командир самосталног диверзантског вода. Вод је деловао претежито на железничкој пруги и путу Славонски БродБеоград. У току 1942. године, Богољуб је са својим водом извршио преко двадесет диверзија на пруги. У децембру 1942. године, на железничкој станици у Винковцима дигао је у ваздух немачки транспортни воз. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1942. године.

Споменик палим борцима НОВЈ и Богољубу Вукајловићу у Боботи

Једне мартовске вечери 1943. године, диверзантска група је сазнала за немачки транспорт, који је ишао за Источни фронт, након чега је минирала пругу и напала воз. Група је отворила ватру на немачке војнике, али их је било превише, па је Богољуб наредио борцима повлачење и остао да им штити одступницу. Ускоро је био рањен, али је наставио с пружањем отпора све док га нису убили. Његово тело остало је да тамо лежи, па су ноћу дошли његови другови и сахранили га обронку код Бродских Зденаца.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашен је за народног хероја.

Литература

[уреди | уреди извор]