Тривун Витасовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ТРИВУН ВИТАСОВИЋ
Nh vitasovic trivun.jpg
Тривун Витасовић
Датум рођења(1922-01-30)30. јануар 1922.
Место рођењаЛаћарак, код С. Митровице
 Краљевина СХС
Датум смртиновембар 1944.(1944-11-00) (22 год.)
Место смртиСрем
Хрватска НД Хрватска
Професијарадник
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.

Тривун Витасовић - Трива, Лебарник (Лаћарак, код Сремске Митровице, 30. јануар 1922Срем, новембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. јануара 1922. године у селу Лаћарак код Сремске Митровице. Потиче из многобројне сељачке породице. Да би се прехранио, запослио се врло млад у Дрвном комбинату Сремској Митровици, а једно време је радио и као радник на прузи.

Уочи рата, је, као члан читаонице, која је у његовом селу била центар окупљања омладине, дошао у додир с радничким покретом и почетком 1941. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Члан Комунситичке партије Југославије (КПЈ) постао је у току рата 1942. године.

Гроб Радинке Витасовић на Широком долу на Фрушкој гори

У Априлском рату налазио у групи од двадестдва омладинца - добровољца, који су прешли у Мачву да се боре у одбрани земље. Због расула војске, враћа се у Лаћарак, где га заједно са још осамнаест мештана, 18. априла 1941. године, хапсе најпре усташе, а затим и Немци, и из Војводине их протерују у Србију.

После почетка устанка у Мачви, заједно са још тридесетдва Лаћараца ступа, 10. августа 1941. године у Мачвански партизански одред. После Прве непријатељске офанзиве и трагичне судбине Мачванског одреда, са преживелим Лаћарцима враћа се у родно место. Ту се прикључује сеоској скојевској организацији. Поново је, од стране усташа, ухапшен, али је после три дана пуштен. После изласка из затвора, до маја 1942. године налазио се у илегалности.

У мају ступа у Четврту чету Фрушкогорског партизанског одреда. А 4. новембра 1942. године постао је члан диверзантске групе која је изводила акције на целој територији Срема. Почетком 1943. године, постављен је за командира диверзантске чете која је радила диверзије од Земуна до Руме. У новембру 1943. године, постао је командир Друге чете Диверзантског батаљона који је био под непосредним руководством Главног штаба НОВ и ПО Војводине.

За време Сремског фронта, Лебарниковој диверзантској чети се изгубио сваки траг. Претпоставља се да су почетком новембра 1944. године, наишли на минско поље и изгинули.

За време Народноослободилачке борбе погинула су два Тривунова брата Ранко и Стево (стрељан у Јасеновцу) и његова две године млађа сестра Радинка звана „Лепињица“ (која је као борац Треће војвођанске ударне бригаде, од тешких рана умрла, августа 1943. године, и сахрањена на Широком долу на Фрушкој гори). Основна школа у његовом родном селу, Лаћарку носи његово име.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]