Бојњице
Бојњице Bojnice | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Тренчински |
Округ | Прјевидза |
Регија | Горња Њитра |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011.. | 4.905 |
— густина | 245,74 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 46′ 46″ С; 18° 34′ 59″ И / 48.779444° С; 18.583056° ИКоординате: 48° 46′ 46″ С; 18° 34′ 59″ И / 48.779444° С; 18.583056° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 298 m |
Површина | 19,96 km2 |
Поштански број | 972 01 |
Позивни број | +421-46 |
Регистарска ознака | PD |
Бојњице (слч. Bojnice, мађ. Bajmóc, нем. Weinitz) су град у Словачкој, у оквиру Тренчинског краја, где су у саставу округа Прјевидза.
Бојњице су посебно познате по истоименом замку, који је подигнут на врху стене и надвисује околину. Бојњички замак је место одржавања старих светковина и у њему је сниман велики број филмова.
Географија[уреди | уреди извор]
Бојњице су смештене у средишњем делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 160 km југозападно од града.
Рељеф: Бојњице су се развиле у области Горње Њитре. Град се сместио у долини реке Њитре, испод планине Стражовски врхови. Надморска висина граде је око 300 метара.
Клима: Клима у Бојњицама је умерено континентална.
Воде: Непосредно источно од Бојњица протиче река Њитра.
Историја[уреди | уреди извор]
Људска насеља на простору Бојњица везују се још за праисторију. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1113. године. Вековима је насеље било познато по истоименом замку и било је подређено војводама, које су у њему столовале.
Крајем 1918. године. Бојњице су постале део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је индустријализован, па је дошло до повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао општинско средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас Бојњице имају нешто мање од 5.000 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
- римокатолици - 74,6%,
- атеисти - 19,0%,
- лутерани - 2,0%,
- остали.