Ахмет Хромаџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ахмет Хромаџић
Ахмет Хромаџић.jpg
Ахмет Хромаџић
Датум рођења(1923-10-11)11. октобар 1923.
Место рођењаБјелај, котар Босански Петровац, Краљевина СХС
Датум смрти1. јануар 2003.(2003-01-01) (79 год.)
Место смртиСарајево, БиХ
Најважнија дела
Патуљак из заборављене земље
Патуљак вам прича
Окамењени вукови

Ахмет Хромаџић (Бјелај код Петровца, 11. октобар 1923Сарајево, 1. јануар 2003) био је југословенски и босанскохерцеговачки књижевник, писац за дјецу, романсијер и приповједач.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ахмет Хромаџић је рођен 11. октобра 1923. године у Бјелају код Петровца.[2] Одрастао је у Бјелају и Петровцу, гдје је завршио основну школу. Техничку школу и Вишу педагошку школу завршио је у Сарајеву.[3][4]

Учесник је Народноослободилачке борбе и активиста СКОЈ-а. Захваљујући Ахмету Хромаџићу и Махмуту Ибрахимпашићу, почетком рата је одржавана веза са српским устаницима из Меденог Поља, разоружани су припадници усташког покрета у Бјелају, а дио бјелајских муслимана приступио је Народноослободилачком покрету.[5] Године 1944, као новинар Ослобођења, упознао је Скендера Куленовића.[4]

Након рата радио је као новинар у Сарајевском дневнику и Ослобођењу, те као уредник у бихаћкој Крајини и у културној рубрици Ослобођења. Такође је био и главни и одговорни уредник омладинског часописа за књижевност Зора. Једно вријеме био је и главни уредник у Омладинском издавачком предузећу Народна просвјета, касније преименовано у Веселин Маслеша, гдје је био покретач и уредник дјечије библиотеке Ластавица.[4]

Био је члан редакције међународне едиције Дјеца свијета, члан Академије наука и умјетности БиХ и члан Друштва писаца Босне и Херцеговине. Године 1962, као члан Друштва писаца БиХ, у организацији овог друштва, заједно са Хусеином Тахмишчићем, Изетом Сарајлићем, Велимиром Милошевићем и Владимиром Черкезом, покреће међународну књижевну манифестацију "Сарајевски дани поезије".[3]

Умро је 1. јануара 2003. године у Сарајеву.

Године 2007. основна школа у Петровцу, која је до 1995. године носила име ОШ "Здравко Челар", добија назив ОШ "Ахмет Хромаџић", а на породичну кућу Ахмета Хромаџића у Петровцу постављена је спомен плоча посвећена овом писцу.[3]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Године 1944, када је као новинар Ослобођења упознао Скендера Куленовића, показао му је своје приче, на шта му је Скендер рекао: "Имаш талента. Настави да пишеш!"[4]

У вријеме када је био главни и одговорни уредник часописа Зора, у овом часопису објављује своје приче "Драгиња" и Сусрети", те велики број књижевнокритичких и публицистичких текстова, филмских и позоришних критика. Писао је приповијетке и романе за дјецу и одрасле, књижевне и позоришне критике, књижевне репортаже, цртице и чланке. Један је од ријетких дјечијих писаца који његују или су његовали бајку као књижевни род. Дјела су му преведена на многе свјетске језике и уврштена су у изборе дјечије литературе и лектире неколико европских земаља (Белгија, Италија, Норвешка и др).[4]

У дјелима Ахмета Хромаџића огледа се дјетињство проведено у Бјелају, са препознатљивим печатима крајолика планине Осјеченице, Бјелајске куле, те описима природних љепота и шароликости животињског свијета у нетакнутој природи у околини Петровца.[3]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Лабудова пољана, роман, Сарајево, 1952.
  • Патуљак из Заборављене земље, роман, Сарајево, 1956.
  • Патуљак вам прича, приповијетке, Сарајево, 1957.
  • Окамењени вукови, роман, Сарајево, 1963.
  • Дјечји писци о себи (I, II, III), проза, Сарајево 1963.
  • Бијели цвијет, приповијетке, Сарајево, 1965.
  • Златорун, приповијетке, Сарајево, 1966.
  • Зеленгор, приповијетке, Сарајево, 1971.
  • Бистри потоци, роман, Сарајево, 1971.
  • Бијели славуј, приповијетке, Сарајево, 1972.
  • Дјечак јаше коња, роман, Сарајево 1977.
  • Ледена гора, сликовница, Сарајево 1977.
  • Патуљак из заборављене земље, драма, Сарајево, 1980.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ahmet Hromadžić”. biografija.org. Приступљено 28. 1. 2022. 
  2. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 247. 
  3. ^ а б в г „Рођен Ахмет Хромаџић”. Historija.ba. Приступљено 20. јун 2021. 
  4. ^ а б в г д „Крајишки писци по општинама”. Босанска Крајина. Приступљено 20. јун 2021. 
  5. ^ Черкез, Владимир, ур. (1974). Босански Петровац у НОБ. II. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. стр. 494—497, 502—504,.