Десети помесни сабор

Из Википедије, слободне енциклопедије

Помесни Велики Сабор у Светој Софији или Четврти Цариградски сабор, или Фотијев сабор je црквени сабор, одржан 879-880. године у Цариграду у цркви Аја Софија. Многи православни су овај сабор сматрали васељенским. Овај сабор је осудио латинско учење о Филиокве. Римска црква је прво прихватила, а касније одбацила овај сабор као васељенски. Сабор је донео три канона.

Након смрти патријарха Игњатија 23. октобра 877. година Патријарх Фотије поново преузима трон Цариградске цркве. Он је сазвао нови Сабор, пре свега да би поништио штетне одлуке Сабора 869. године.

На Сабору су учествовали представници свих патријарха и папски изасланици (Еуген, Петар и Павле) - укупно 383 епископа. На сабору су осуђене одлуке Сабора из 869. године. Усвојена су три канона који су укључени у канон Православне Цркве.

На Сабору је прочитан Символ вере без додатка филиокуе. Пори томе је додато: "Прихватамо свим својим срцем и признајемо својим уснама, да древни Символ вере исповедамо без билокаквог одузимањем и без додавања, без мењања или оштећења.", као и да "ако неко од лица дозволити измену или допуну овог Символа, као и онај ко се усуди да то учини да буде проклет".[1] [2]

На сабору је учествовало 383 епископа заједно са представницима патријараха Истока и Рима. Сабор је имао за циљ обнављање заједнице између цркава Цариграда и Рима и доношење одлуке о очувању неповређеног и непроменљивог Символа вере. [3]

Референце[уреди]

  1. Лебедев А. П. Т. 5: История разделения Церквей в IX, X и XI веках: С подроб. указ. рус. лит., относящейся к этому предмету, с 1841 по 1900 гг. СПб.: Тузов, М.: Печатня Снегиревой стр.293
  2. Sacrorum conciliorum nova et amplissima collectio. Tomus 17 (1) col. 516
  3. ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ И ЖИВО ПРЕДАЊЕ ЦРКВЕ (из књиге „НА ПУТЕВИМА ОТАЦА“) Еп. Атанасије Јефтић, ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ И ЖИВО ПРЕДАЊЕ ЦРКВЕ

Види још[уреди]

Референце[уреди]