Коста Христић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коста Христић

Kosta Hristić.jpg

Биографија
Датум рођења (1852-04-10) 10. април 1852.
Место рођења Београд (Кнежевина Србија)
Датум смрти 5. март 1927.(1927-03-05)(74 год.)
Место смрти Београд (Краљевина СХС)

Коста Христић (Београд, 10. април 1852Београд, 5. март 1927) је био српски правник и дипломата, министар правде.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду као син министра и председника Владе Николе Христића (1818-1911) и Јулијане, рођене Хаџи-Јовановић, у породици која је имала дванаесторо деце. По мајци је био праунук Томе Вучића Перишића.

Завршио је у Београду четвороразредну теразијску основну школу код учитеља Паје Векецког, а потом и шесторазредну гимназију. Завршио је Правни факултет Велике школе који је уписао 1867. године. После тога је студирао права у Немачкој (Берлин, Хајделберг 1872) и Француској.

Радио је у суду у Ваљеву три године, а потом у Варошком суду у Београду. После тога био је секретар српског посланства у Цариграду (1883), генерални конзул у Солуну (1889-1890), начелник Министарства иностраних дела (1888. и 1894). Био је посланик Краљевине Србије у Букурешту (1895), Риму (1899) и Бечу (1900-1903). Био је министар правде у влади Владана Ђорђевића (1897-1899).

Преводио је драме које су игране у Народном позоришту у Београду у периоду 1870-1907. У првој сезони 1869/70 играна је Скрибова драма „Кромвелов син“ по његовом преводу.

Написао је књигу сећања „Записи старог Београђанина“, изашлу у два тома 1923. и 1925. године. Посветио је успомени на свог оца Николу Христића.

У браку са Лепосавом (1859-1958), рођеном Живадиновић, имао је синове академика и композитора Стевана Христића (1885-1958), дипломату Бошка Христића (1889-1941) и ћерку Јелицу удату за армијског генерала Милутина Недића.

Литература[уреди]

  • Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, 539 страна, ISBN 86-19-01637-7 (COBISS)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]