Коњух (Крушевац)

Коњух
Коњух;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2011.	888
Географске карактеристике
Координате	43° 38′ 23″ С; 21° 10′ 31″ И / 43.639666° С; 21.175166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	229 m
	Коњух Коњух на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37254
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Коњух је насељено место града Крушевца у Расинском округу.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији сачувани писани извор који помиње село Коњух, датира из 1441. за време султана Мехмеда Освајача и следећи попис из 1445. године, где се наводи да село има 77 кућа (домаћинства) која плаћају порез, као и 10 удовица. Село је носило назив Коњуси, налазило се јужно од данашњег насеља, недалеко од леве обале Западне Мораве. Према народном предању у време кнеза Лазара Хребељановића, овде се налазила коњушница, а данас неки топоними попут речи кованлук, указују на могућност веродостојности предања.

Активна је улога овог села за време Првог српског устанка. До Другог српског устанка Коњух се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Коњух улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Године 1821. у оквиру цркве Светог Николе у селу Комаране, почиње са радом прва сеоска школа, која је 1831. пресељена у Коњух. Током ослободилачких ратова 1912-18. долази до економског и демографског пада села.

На иницијативу легендарног учитеља Герасима Вујића 1924. основана је прва задруга, чији је дом освећен у јулу 1936.^[2] Задруга ће до 1991. бити позната по производњи винове лозе, која је била претежна врста делатности читавог краја. Задруга је носила назив Калемар и заједно са селима Велика Дренова, Медвеђа и Милутовац, била велики извозник садног материјла у Совјетски Савез. На првом републичком такмичењу села 1974. Коњух је победник на територији СР Србије. Исте године Коњух добија Вукову награду за свеукупни развој, и постаје прво село носилац овог престижног признања. Први турнир духовитости одржан 1995. на територији СР Југославије, припао је Коњуху, када су мештани овог села и званично добили потврду најдуховитијег народа тадашње државе. Програм је носио назив „И ми Коњух за фрку имамо“. Носилац свих активности поред задруге Калемар и месне заједнице Коњух, био је КУД Герасим Вујић. Село има основну школу која носи назив Брана Павловић, члан КПЈ стрељан у Крушевцу, на Слободишту 1941. године. Према попису из 2002. било је 1139 становника (према попису из 1991. било је 1312 становника).

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Према пореклу ондашње становништво Коњуха из 1905. године, може се овако распоредити:

Староседеоца има 4 породице са 42 куће.

Из околине има 5 породице са 74 куће.

Црногорских досељеника има 3 породице са 42 куће.

Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 12 куће.

Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.

Из Топлице има 2 породице са 9 куће.

Из Жупе има 2 породице са 7 куће.

Из Левче има 2 породице са 7 куће.

Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће.

Из Груже има 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)^[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Коњух живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.346
1953.	1.382
1961.	1.410
1971.	1.362
1981.	1.377
1991.	1.312	1.299
2002.	1.139	1.175
2011.	1.014
2022.	888

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.127	98,94%
Црногорци	5	0,43%
Руси	2	0,17%
Роми	2	0,17%
Бугари	2	0,17%
Македонци	1	0,08%
непознато	0	0,0%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Коњух у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	81	83	81	83	84	87	88	90	98	100	103	110
Пореске главе*	-	95	102	98	101	104	102	99	103	103	106	109
Арачке главе**	203	215	214	219	229	234	248	261	287	285	297	218
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	13	17
80+	6	23
75—79	20	31
70—74	43	56
65—69	42	54
60—64	27	28
55—59	29	26
50—54	55	46
45—49	59	55
40—44	36	26
35—39	19	31
30—34	36	22
25—29	45	38
20—24	36	34
15—19	32	24
10—14	21	23
5—9	26	25
0—4	16	19
Просек :	43,1	46,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	263	277	303	308	321	297	300

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	33	71	39	44	42	44	19	8	0	0	3,80

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	498	120	345	25	7	1
Женски	511	53	353	92	11	2
УКУПНО	1.009	173	698	117	18	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	297	226	0	0	26
Женски	180	136	0	0	10
УКУПНО	477	362	0	0	36
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	5	12	1	4
Женски	0	0	13	2	3
УКУПНО	3	5	25	3	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	6	3	2
Женски	0	1	0	7	6
УКУПНО	1	2	6	10	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	4
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	4

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Политика”, 25. јул 1936
^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Политика”, 25. јул 1936

[3] Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]