Албанија под италијанском окупацијом (1939–1943)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Албанија
Mbretëria Shqiptare
Regno albanese
Застава Албаније Грб Албаније
Застава Грб
Химна
Химна застави
Краљевина Албанија 1942. године
Краљевина Албанија 1942. године
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Краљевина Италија
Главни град Тирана
Друштво
Службени језик албански, италијански
Религија ислам, католицизам, православље
Политика
Облик државе уставна монархија,
протекторат Италије
 — Краљ Виторио Емануеле III
 — Премијер Шефкет Верлаци
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1939.
 — Укидање 1943.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 28.742,3 km²
Становништво 1.084.159 (1940)
Валута албански лек (1939-1941)
италијанска лира (1941-1943)
Земље претходнице и наследнице
Албаније
Претходнице: Наследнице:
Flag of Albania (1934-1939).svg Краљевина Албанија (1928—1939) Краљевина Албанија (1943—1944) Flag of Albania (1943-1944).svg
Портал:Историја

Краљевина Албанија (алб. Mbretëria Shqiptare, итал. Regno albanese), позната и као Велика Албанија,[1][2] је, између 1939. и 1943. године, била протекторат Краљевине Италије.

Краљевина Албанија у оквиру Италијанског царства 1939.
Овај чланак је део серије о историји Албаније
Историја Албаније
Coat of arms of Albania.svg

Према службеном тумачењу италијанских окупатора, Албанија је учествовала у унији Албаније и Италије, коју су званично водили италијански краљ Виторио Емануеле III и његова влада. Албанију је водио италијански гувернер, послије италијанске инвазије на Албанију, од 1939. до 1943. За то вријеме, Албанија је престала да постоји као независна држава и постала је аутономни дио Италијанске империје вођене владиним званичницима, који су имали за циљ да Албанија постане дио Велике Италије асимилујући Албанце и насељавајући Албанију досељеницима са Апенинског полуострва, желећи је постепено претворити у италијанску земљу.[3]

Италијански окупатори су се у својим иредентистичким тежњама позивали на Лондонски уговор из 1915. године, према којем је Антанта обећала Италији средњу и јужну Албанију као награду за борбу на страни Атанте.[4] Када су италијански војници, јуна 1917. године, преузели контролу над великим деловима Албаније, Италија је формално прогласила протекторат над средњом и јужном Албанијом. Међутим, Италијани су били приморани да повуку своје војнике из Албаније у септембру 1920.[4] Италијани су били бијесни због малих добитака које је Италија добила мировним преговорима, сматрајући да је Лондонски уговор прекршен. Италијански фашисти су тврдили да су Албанци етнички повезани са Италијанима преко Итала, Илира и Римљана, као и због великог утицаја који су на Албанију извршили Римско царство и Млетачка република. Овим су оправдавали наводно италијанско право да посједују Албанију.[5] Италија је покушала да оправда анексију Албаније и тиме што је неколико стотина хиљада Албанаца већ било апсорбовано у италијанско друштво у јужној Италији, па је прикључење Албаније, према италијанским тврдњама, било "разумно због уједињења Албанаца у једну државу".[6]

Италија је подржала албански иредентизам усмјерен ка подручјима суседних држава насељеним претежно албанским становништвом, посебно ка Косову и Метохији, западној Македонији и источној Црној Гори у Југославији, као и ка Епиру у Грчкој (односно ка пограничном подручју Чамерије).[7] Након окупације Краљевине Југославије од стране Сила осовине, Италија је свом протекторату Албанији прикључила и делове Југославије.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Micheletta, Luca (2007), Questioni storiche: Italy, Greater Albania and Kosovo 1939-1943, Universita degli studi di Roma La Sapienza, стр. 521—542 
  2. Papa Pandelejmoni, Enriketa (2012), Doing politics in Albania doing World War II: The case of Mustafa Merlika Kruja fascist collaboration, Založba ZRC, ZRC SAZU, стр. 67—83 
  3. Lemkin, Raphael; Power, Samantha (2008), Axis Rule in Occupied Europe, The Lawbook Exchange, Ltd., стр. 99—107, ISBN 978-1-58477-901-8 
  4. 4,0 4,1 Nigel Thomas. Armies in the Balkans 1914-18. Osprey Publishing. (2001). стр. 17.
  5. Rodogno (2006). стр. 106.
  6. Owen Pearson. Albania in the twentieth century: a history, Volume 3. London, England, UK; New York, New York, USA: I.B. Taurus Publishers. (2004). стр. 389.
  7. Fischer, Bernd Jürgen (1999), Albania at War, 1939-1945, C. Hurst & Co. Publishers, стр. 70—73, ISBN 978-1-85065-531-2 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]