Маџарово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Маџарово
буг. Маджарово
Madzharovo.jpg
Предео око Маџарова
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластХасковска област
Становништво
Становништво
 — 675 (2.010 )
 — густина33 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41°37′59″ СГШ; 25°52′01″ ИГД / 41.633° СГШ; 25.867° ИГД / 41.633; 25.867Координате: 41°37′59″ СГШ; 25°52′01″ ИГД / 41.633° СГШ; 25.867° ИГД / 41.633; 25.867
Ндм. висина310 m
Површина20,17 km2
Маџарово на мапи Бугарске
Маџарово
Маџарово
Маџарово на мапи Бугарске
Веб-сајт
www.madzharovo.bg

Маџарово (буг. Маджарово) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље, седиште истоимене општине Маџарово у оквиру Хасковске области.

Град је име добио по чувеном бугарском револуционару Димитру Маџарову.

Географија[уреди]

Положај: Маџарово се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 290 km југоисточно, а од обласног средишта, Хаскова град је удаљен 60 km источно.

Рељеф: Област Маџарова се налази у области источних Родопа, у невеликој долини коју ствара река Арда. Надморска висина града је око 310 метара.

Клима: Клима у Маџарову је измењено континентална клима са утицајем оближњег Егеја.

Воде: Поред града Маџарова протиче река Арда средњим делом свог тока.

Историја[уреди]

Област Маџарова је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Маџарова је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Насеље је 1974. године проглашено градом.

Становништво[уреди]

Демографија
1975.1985.1992.2001.
1.9472.0031.716741

По проценама из 2010. године Маџарово је имало око 700 становника. После града Мелника, Маџарово је са најмањи град у Бугарској. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Турци и Роми. Последњих 20-ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.


Спољашње везе[уреди]