Маџарово
| Маџарово буг. Маджарово | |
|---|---|
 Предео око Маџарова | |
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Хасковска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 675 (2.010 ) |
| — густина | 33 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 37′ 59″ С; 25° 52′ 01″ И / 41.633° С; 25.867° И |
| Апс. висина | 310 m |
| Површина | 20,17 km2 |
  Маџарово Маџарово на карти Бугарске | |
| Веб-сајт | |
| www.madzharovo.bg | |
Маџарово (буг. Маджарово) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље, седиште истоимене општине Маџарово у оквиру Хасковске области.
Град је име добио по чувеном бугарском револуционару Димитру Маџарову.
Географија[уреди | уреди извор]
Положај: Маџарово се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 290 km југоисточно, а од обласног средишта, Хаскова град је удаљен 60 km источно.
Рељеф: Област Маџарова се налази у области источних Родопа, у невеликој долини коју ствара река Арда. Надморска висина града је око 310 метара.
Клима: Клима у Маџарову је измењено континентална клима са утицајем оближњег Егеја.
Воде: Поред града Маџарова протиче река Арда средњим делом свог тока.
Историја[уреди | уреди извор]
Област Маџарова је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Маџарова је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Насеље је 1974. године проглашено градом.
Становништво[уреди | уреди извор]
| 1975. | 1985. | 1992. | 2001. |
|---|---|---|---|
| 1.947 | 2.003 | 1.716 | 741 |
По проценама из 2010. године Маџарово је имало око 700 становника. После града Мелника, Маџарово је са најмањи град у Бугарској. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Турци и Роми. Последњих 20-ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.
Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
