Несебар

Координате: 42° 39′ 33″ С; 27° 43′ 42″ И / 42.659167° С; 27.728333° И / 42.659167; 27.728333
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Месембрија)
Несебар
буг. Несебър
Стари део Несебара
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластБургаска област
Становништво
Становништво‍
 — 2005.22.311
 — густина700,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 39′ 33″ С; 27° 43′ 42″ И / 42.659167° С; 27.728333° И / 42.659167; 27.728333
Апс. висина5 m
Површина31,85 km2
Несебар на карти Бугарске
Несебар
Несебар
Несебар на карти Бугарске
Веб-сајт
www.nessebarinfo.com

Несебар (буг. Несебър), је град у југоисточној Бугарској, налази се у Бургаској регији а северни сусед, са којим је практично спојен, је Сунчев брег, највеће и најпознатије летовалиште на Бугарском приморју. Несебар претходно је био познат као Месембрија (грчки: Μεσημβρια) а још пре тога као Месамбрија или Мелсембрија.[1] Према реконструкцији име би могло да потиче од Трачког Мелсамбрија.[2] Пре 1934. године уобичајено бугарско име за град било је Месемврија. Замењен је садашњим именом, које се раније користило у еркечком дијалекту који се говори у близини Несебара.[3] Ове чињенице довољне су нам да спознамо колико је дуга историја овог древног градића.

У савремено доба Несебар је главно туристичко одредиште у подручју с бројним хотелима и великим „Сунчаевим брегом“ које се налази одмах северно од Несебара.

Несебар је у неколико прилика био граница угрожене империје и због тога је град с богатом историјом. Стари део града налази се на острву које је у новије време повезаном с обалом земљоузом изграђеним људском руком, и у њему се налазе докази освајања различитих цивилизација.

Богатство историјских грађевина су били разлог да УНЕСКО укључи Несебар на списак Светске баштине 1983. године.[4]

У децембру 2019, град је имао 13.600 становника.[5]

Панорамски поглед на Несебар
Панорамски поглед на Несебар

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Несебар заузима најсевернији део бугарског приморја које припада Бургаској регији. На северу се граничи са општинама Бјала и Долни Чифлик, на западу са општином Поморие, док се на истоку налаз Црно море. природно лепа обала и њен климатски карактер одувек су представљале повољне услове за развој туризма у овој регији.

Те је зато опшина Несебар највећа туристичка конгломерација на Бугарском приморју. На територији ове општине функционише преко 600 хотела са више од 200 000 кревета.

Историја[уреди | уреди извор]

Црква Христа Пантократора
Срква светог Јована Алитургетоса
Дрвене зграде на Несебарском полуострву

Бугарска археологиња Љуба Огненова-Маринова водила је шест подводних археолошких експедиција за Бугарску академију наука (БАН) између 1961. и 1972. године[6][7] у водама дуж бугарске обале Црног мора. Њен рад је довео до идентификације пет хронолошких периода урбанизације на полуострву које окружује Несебар до краја другог миленијума пре нове ере, који је обухватао Тракијску протополу, грчку колонију Месамбрију, село под римском влашћу до раног хришћанског доба, насеље из средњег века и град из доба ренесансе, познат као Месембрија или Несебар. Инжењеринг око обале полуострва је предузет 1980-их како би се очувала обала (и њен историјски значај) тако и да би се област консолидовала као лука.[8] Првобитно трачко насеље познато као град Менебрија постало је грчка колонија почетком 6. века п. н. е., која је постала важан трговачки центар. Ипак неки трагови сведоче да су прве насеобине на овом подручју из периода касног бронзаног доба. Остаци из хеленистичкох периода, укључују акропољ, Аполонов храм и агору. Зид који је чинио део грчке фортификације још се могу видети на северном делу полуострва.

Град је пао под римску власт 71. године п. н. е., али је наставио да ужива привилегије као што је право да кује свој властити новац. Потом је био једно од важних упоришта Византијског царства од 5. века надаље, око кога су се бориле Византија и Бугарска. Године 812, освојио га је Кан Крум после двонедељне опсаде.

Најважнији споменици из средњег века су Стара Митрополија из 9. века, базилика без трансепта; црква свете Девице Марије из 10. века и Нова Митрополија из 11. века, која је дограђена и улепшана у 18. веку. У 13. веку и 14. веку изграђен је значајан број цркава: свете Теодоре, свете Параскеве, Светог Михаила и Гаврила и Светог Јована Алитургетоса.

Отоманско освајање града, 1453, означило је почетак опадања, али је остало његово архитектонско наслеђе, које је од 19. века обогаћено изградњом дрвених кућа у „источнорумелијском грчком стилу“, типичном за бугарску црноморску обалу тога периода.

Године 1900. имао је око 1.900 становника, од којих су 89% били Грци,[9] али је остао релативно празан град.[10] Развио се као кључно бугарско приморско одмаралиште од почетка 20. века. После 1925. године изграђен је нови део града и обновљен је историјски Стари град.[11]

За Несебар се понекад каже да је град са највећим бројем цркава по глави становника. Данас је опстало укупно четрдесет цркава, у целини или делимично.[12]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shuckburgh, E.S., ур. (1976). Herodotos, VI, Erato ([Reprinted]. изд.). Cambridge: University Press. стр. 236. ISBN 9780521052481. 
  2. ^ Ivanov, Rumen Teofilov (2007). Roman cities in Bulgaria, Vol. 2. National Museum of Bulgarian Books and Polygraphy. стр. 41. ISBN 9789544630171. 
  3. ^ Deliradev, Pavel (1953). Contribution to the historical geography of Thrace (на језику: бугарски). Publisher of the Bulgarian Academy of Sciences. стр. 189. 
  4. ^ Ancient City of Nessebar: https://whc.unesco.org/en/list/217
  5. ^ „Bulgarian National Statistical Institute - towns in 2009”. Архивирано из оригинала 2010-11-13. г. Приступљено 2011-01-08. 
  6. ^ Илиева (Ilieva), Павлина (Pavlina); Прешленов (Preshlenov), Христо (Christo) (2005). „Люба Огненова-Маринова—Ученият, Учителят И Човекът”. Ур.: Стоянов (Stoyanov), Тотко (Totko); Тонкова (Tonkova), Милена (Milena); Прешленов (Preshlenov), Христо (Christo); Попов (Popov), Христо (Christo). Heros Hephaistos: Studia In Honorem: Liubae Ognenova-Marinova [Luba Ognenova-Marinova—scientist, teacher and man] (PDF) (на језику: бугарски). Sofia, Bulgaria: Археологически институт с Музей на БАН & Cobrxiur Университет “Св. Кл. Охридски”. стр. 7—11. ISBN 954-775-531-5. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2012. г. 
  7. ^ Огненова-Маринова, Люба (30. 10. 2009). „Как Започнаха Подводните Археологически Проучвания В Несебър” [What started underwater archaeological research in Nessebar]. Morski Vestnik (на језику: бугарски). Varna, Bulgaria: Morski Svyat Publishing House. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г. Приступљено 22. 10. 2016. 
  8. ^ Preshlenov, H. (2022). „Postglacial Black Sea Level Rising, Urban Development and Adaptation of Historic Places. The case study of the city-peninsula of Nesebar (Bulgaria)”. Internet Archaeology (60). doi:10.11141/ia.60.5 Слободан приступ. 
  9. ^ Dragostinova, Theodora K. (2011). Between Two Motherlands: Nationality and Emigration among the Greeks of Bulgaria, 1900–1949. Cornell University Press. стр. 26. ISBN 978-0801461163. 
  10. ^ Fermor, Patrick Leigh, "The Broken Road," (2016: John Murray) ISBN 9781590177549, at 259. "A strange, rather sad, rather beguiling spell haunted the cobbled lanes of this twinkling, twilight little town of Mesembria. Only secured by its slender tether to the mainland, the Black Sea seemed entirely to surround it. At first glance, churches appeared to outnumber the dwelling houses...But still some [people] remained, languishing and reluctant to leave their habitat of two and a half thousand years."
  11. ^ „Несебар – старински град усред мора”. bnr.bg (на језику: српски). Приступљено 2023-01-27. 
  12. ^ Doncheva, Svetlana. „Mesimvria (Nesebar)”. Εγκυκλοπαίδεια Μείζονος Ελληνισμού, Εύξεινος Πόντος. Приступљено 8. 6. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Несебар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Несебар&oldid=26950189”