Пад Српске деспотовине

Српска деспотовина 1455–1459

Смедеревски санџак (мапа 1791. године) формиран након пада Деспотовине

Пад Српске деспотовине обухвата историјске догађаје који су током 1459. године довели до коначног пада Српске деспотовине под власт Османског царства. Иако је турско запоседање јужних српских области започело већ током 1455. године, коначни пад државе означен је 20. јуна 1459. године, османским заузимањем Смедерева, тадашње српске престонице. Наступајући из Софије преко Поморавља, султан Мехмед II је током пролећа 1459. године запосео целокупну унутрашњост Српске деспотовине, а поход је окончан преузмањем Смедеревске тврђаве, чиме је уједно окончана и кратка владавина босанског краљевића Стефана Томашевића као српског деспота. Коначним падом Српске деспотовине означен је почетак непосредне османске власти над средишњим областима Србије, које су ушле у састав новоствореног Смедеревског санџака.

Историја

Српски деспот Лазар Бранковић (1456-1458), најмлађи син и наследник деспота Ђурђа Бранковића, умро је у јануару 1458. године без мушких потомака. Власт је стогла прешла у руке привременог намесништва, које није било сложно у погледу политичког усмерења државе. Једна страна је била за приклањање Угарској (деспотова удовица Јелена Палеолог), док су други видели решење у пристајању уз Османско царство (војвода Михаило Анђеловић). Превагу је однела проугарска струја, након чега је Лазарев брат, слепи Стефан Бранковић, проглашен за новог српског деспота (1458-1459), док је Лазарев и Стефанов најстарији брат, слепи Гргур Бранковић, напустио Смедерево заједно са сестром, бившом султанјом Маром Бранковић, исказавши и сам претензије ка деспотском достојанству.

Такво стање довело је слабљења државе, како на унутрашњем тако и на спољном плану. Босански краљ Стефан Томаш запосео се непосредно након Лазареве смрти Сребреницу и остале поседе Српске деспотовине који су лежали западно од реке Дрине, док је Угарска са друге стране исказивала претензије на запоседање Смедеревске тврђаве, нудећи деспоту Стефану Бранковићу поседе у Угарској, али српска страна такве понуде није прихватила. Током 1458. и у првој половини 1459. године, Турци су освојили утврђени манастир Ресаву и поједине тврђаве (Вишеслав, Жрнов, Бела Стена).

Босански краљ Стефан Томаш (1443-1461) је у међувремену повео преговоре о склапању брака између свог сина Стефана и Лазареве ћерке Јелене, ради обједињавања снага за борбу против Турака. У име Српске деспотовине, преговоре је водио велики логотет Стефан Ратковић. По склапању споразума, који је подржала и Угарска, босански краљевић Стефан Томашевић пристигао је у Смедерево, где је 21. марта 1459. године преузео власт од деспота Стефана Бранковића. Потом је 1. априла склопљен брак између Стефана Томашевића и Јелене, ћерке покојног деспота Лазара. Поставши нови српски владар, Стефан Томашевић је покушао да се учврсти на престолу, а уз новог деспота се у Смедереву налазио и његов стриц Радивој Котроманић. Надајући се успешној одбрани Српске деспотовине, угарски краљ Матија Корвин је на Стефана Томашевића пренео поседе српских деспота у Угарској.

У међувремену, слепи Стефан Бранковић је већ 8. априла био приморан да напусти Смедерево, док се Гргур Бранковић заједно са сестром, бившом султанијом Маром, од раније налазио на подручјима под турском влашћу. Унутрашња превирања додатно су ослабила одбрамбену снагу државе, што је дало повода султану да покрене нови војни поход који је 20. јуна 1459. године окончан кратком опсадом и предајом Смедерева и запоседањем свих преосталих делова Српске деспотовине. По слову споразума о предаји, деспоту Стефану Томашевићу било је допуштено да са породицом и пратњом пређе у Угарску. У земљи је са народом остао српски патријарх Арсеније II. Разочаран предајом Смедерева, угарски краљ је Стефану Томашевићу одузео поседе српских деспота у Угарској, након чега је последњи владајући српски деспот са породицом и пратњом отишао у Босну, где је нешто касније наследио оца као нови краљ Срба и Босне (1461-1463).

Види још

• Пад Смедерева (1439)
• Пад Новог Брда (1441)
• Опсада Смедерева (1454)
• Опсада Смедерева (1456)
• Опсада Београда (1456)
• Пад Београда (1521)
• Смедеревски санџак

Литература

• Исаиловић, Невен (2011). „Брачни планови Котроманића и државна политика Босне половином XV века”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 203—214. 
• Калић, Јованка (2012) [1994]. Срби у позном средњем веку (3. изд.). Београд: Завод за уџбенике. 
• Крстић, Александар Р. (2011). „Пад Србије из угла освајача: Ашикпашазаде и Дурсун-бег”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 303—320. 
• Крстић, Александар Р. (2014). „Подунавље и Посавина Србије у позном средњем веку: Историјско-географски аспекти истраживања” (PDF). Историја и географија: Сусрети и прожимања. Београд: Институт за новију историју Србије; Географски институт Јован Цвијић; Институт за славистку РАН. стр. 23—39. Архивирано из оригинала 08. 06. 2024. г. Приступљено 11. 04. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Миљковић, Ема (2011). „Пад Смедерева и оснивање Смедеревског санџака”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 291—301. 
• Мишић, Синиша (2011). „Обнова Деспотовине и њене границе (1444-1459)”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 63—73. 
• Мргић, Јелена (2011). „Последња два Котроманића и Деспотовина”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 195—201. 
• Николић, Маја (2011). „Византијски историчари XV века и пад Смедерева 1459. године”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 245—256. 
• Радић, Радивој (2011). „Пад државе српских деспота у византологији”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 365—371. 
• Спремић, Момчило (1982). „Пропаст средњовековне државе”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 303—313. 
• Спремић, Момчило (2011). „Борбе за Смедерево 1458-1459. године”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 215—227. 
• Спремић, Момчило; Калић, Јованка (1982). „Султан Мехмед II Освајач и Србија”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 289—302. 
• Тошић, Ђуро (2011). „Босанска назови кривица за пад Српске деспотовине”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 185—193. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ћирковић, Сима (2011). „Смедеревска тврђава на почетку турске власти”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 287—290. 
• Шуица, Марко (2011). „Пад Србије у историјској преспективи”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 263—285.