Стефан II Црнојевић
| Стефан II Црнојевић | |
|---|---|
 Грб са печата Стефановог оца Ивана Црнојевића из 1485. године | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Црна Гора |
| Датум смрти | након 1505. |
| Место смрти | Цетиње, Османско царство |
| Породица | |
| Родитељи | Иван Црнојевић |
| Период | 1496-1499 |
| Претходник | Ђурађ Црнојевић |
Стефан II Црнојевић (умро након 1505. године) је био српски средњовековни великаш у Зети, односно Црној Гори. Као други син зетског владара Ивана Црнојевића (1465-1490) и млађи брат Ђурђа Црнојевића (1490-1496), одиграо је значајну улогу у политичким збивањима између 1496. и 1499. године.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
У јесен 1496. године, Стефан Црнојевић је на Цетињу обавестио свога брата Ђурђа, тадашњег владара Зете, да турски султан захтева од Ђурђа да одмах дође у Цариград на поклоњење, или да напусти своју државу.[2] Нашавши се у опасности, Ђурађ је одлучио да пребегне Млечанима, а његов брат Стефан се понадао да ће га султан прихватити као новог владара у Зети. Ова нада се није остварила пошто Турци нису желели да Стефану доделе политичку власт, већ су запосели читаву Зету, укључујући и Црну Гору, а Стефану су дозволили да у личном поседу задржи дотадашња породична добра куће Црнојевића.[3] Током наредних година Стефанов положај је постајао све сложенији због нарастајућег турско-млетачког супарништва на источим обалама Јадрана, услед чега је 1499. године дошло и до званичног избијања млетачко-турског рата (1499-1503).
Уочи ескалације, Турци су из Зете уклонили Стефана, који се повукао у српски манастир Хиландар, где се замонашио узевши име Марко. Током наредних година, боравио је у Хиландару и Цариграду, а последњи пут се помиње 1505. године. [4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Благојевић & Спремић 1982, стр. 429.
- ^ Станојевић 1975, стр. 12.
- ^ Станојевић 1975, стр. 36.
- ^ Бојанић 1989, стр. 183–190.
Литература[уреди | уреди извор]
- Благојевић, Милош; Спремић, Момчило (1982). „Слом Црнојевића”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 414—430.
- Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
- Бојанић, Душанка (1989). „Нове вести о Скендер-бегу Црнојевићу”. Историјски часопис. 36: 183—190.
- Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Славољубље, Београд 1978.
- Miklosich, Franz (1886). Die Serbischen Dynasten Crnojević: Ein Beitrag zur Geschichte von Montenegro (PDF). Wien.
- Савић, Виктор (2011). „Запис Стефана Црнојевића на Светостефанској хрисовуљи краља Милутина” (PDF). Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. 1 (1-2): 31—44.
- Спасић, Душан; Палавестра, Александар; Мрђеновић, Душан (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (2. изд.). Београд: Бата.
- Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVI вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 1—88.
- Томић, Јован Н. (1901). Црнојевићи и Црна Гора (1479-1528): Историјска расправа. Београд.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије. Београд: Народно дело.
