Битка код Плочника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Плочника
Део османског освајање Балкана
Moravian Serbia-sr.png
Време: 1386.
Место: код Плочника у долини Топлице,
код Прокупља
Резултат: Одлучна српска победа
Сукобљене стране
 Османско царство
Grb Lazarevic.pngКнежевина Србија
Команданти и вође
Мурат I
Лазар Хребељановић
Јачина
20.000[1]
30.000[тражи се извор]
Жртве и губици
~13.000
мали

Битка код Плочника је вођена 1386. године у долини Топлице код истоименог села недалеко од Прокупља, између српских снага предвођених кнезом Лазаром (13711389) и Османлија предвођених султаном Муратом I (1362—1389). Постоји мало података о бици, али се сигурно зна да је српска војска убедљиво победила Османлије, које су се након тога привремено повукле из Србије.

Позадина[уреди]

Османлијска војска након победе над српском војском у Маричкој бици, 26. септембра 1371. године наставила је продирање на Балкан. У периоду од 1382. до 1385. године, Османлије су опседале Софију, што се окончало падом овог бугарског града[2]. Освојивши Софију, Турци су имали отворен пут према Лазаревој Србији. Први на удару османлијске војске били су Пирот и Ниш, 1386. године. Пирот је пао под првим налетом Турака, након чега кнез Лазар шаље одред предвођен Стефаном Мусићем који је вратио управу над градом. Међутим, то је кратко трајало јер је ојачана османлијска војска спалила град и поново га освојила[3]. Убрзо затим, након 25 дана борбе пао је и Ниш, што је био увод у продирање Османлија према Топлици[4].

Битка[уреди]

Подаци о самој бици су веома оскудни, али је извесно да су Срби однели победу (користећи се оклопницима и стрелцима на коњима) и привремено зауставили продор Османлија. Према једној причи, Мурат је послао кнезу Лазару захтев да пропусти његову војску, али како је кнез то одбио, окупио је војску од око 20.000 коњаника и кренуо ка Србији. Одред је ишао долином Топлице према Крушевцу (тадашњој престоници Србије)[5]. Предвидевши сулатнов план, кнез Лазар је, према наводима хроничара, унајмио дрвосече да посеку стабла у долини реке код данашњег села Белољин, што је Муратову војску приморало да промени правац кретања. Османлије су упале у заседу код места Плочник, где их је српска војска убедљиво победила и приморала на повлачење[6].

Последице[уреди]

Османлијска војска повукла се пред налетом српске војске и повукла се из Србије, при чему је задржала само утврђење у Нишу. Након две године консолидације и мира, започели су нови поход, при ком су продрли чак до Билеће у тадашњој Босни. Битка код Билеће, 1388. године, довела је до убедљивог пораза Османлија, који су поново приморани на повлачење. Порази Османлија код Плочника и Билеће били су увод у један од најважнијих сукоба између турака и Срба — Бој на Косову, 1389. године[7].

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Бој на Плочнику”. Приступљено 12. 11. 2017. 
  2. Андреев, Йордан; Лалков, Милчо (1996). Българските ханове и царе. Велико Търново: Абагар. ISBN 954-427-216-X. 
  3. Стаменовић, Игор. „Пирот у држави кнеза Лазара”. Приче старог Пирота. Приступљено 12. 11. 2017. 
  4. Stevanović, Miladin. „Boj počinju janičari”. Приступљено 12. 11. 2017. 
  5. Стајић, Васа. Летопис Матице српске. Нови Сад: Матица српска. Приступљено 12. 11. 2017. 
  6. „Бој на Плочнику”. Приступљено 12. 11. 2017. 
  7. Stevanović, Miladin. „Boj počinju janičari”. Приступљено 12. 11. 2017.